
.
МОРЕЈСКРПРИÐЦЕЗÐ
Вољена Ирина – проклета Јерина
.
Од раних дана, међу децом која Ñу раÑла на царÑком двору, Ирина Ñе у Ñвему иÑтицала. Озбиљношћу Ñвојом иÑпољавала је надмоћ не Ñамо над вршњацима већ и знатно Ñтаријимa. Знала је, у Ñваком тренутку, да поÑтави умно питање, пронађе прави одговор и мудрошћу Ñве задиви.
Понашала Ñе као да је на златном преÑтолу рођена, Ñвака црта лица, Ñваки покрет, Ñваки корак, били Ñу иÑпуњени доÑтојанÑтвом. Умела је да Ñе опходи у Ñвакој прилици. Многи Ñу у таквом поÑтупку налазили подÑтицај да Ñами Ñебе боље оÑмотре, а лик Ñвој могаху наћи оцртан на Иринином лицу, као у огледалу.
Волела је Ñама да Ñе одене, а то је чинила тако да Ñу јој Ñтарије дворанке завиделе. Ðко треба размеÑтити намештај или добавити нови, њен Ñавет је био од највеће кориÑти. Чак је и поÑлуга знала да Ñе јој обрати молбом за Ñавет кад нешто теже ваља обавити.
У врту је Ирина као у Ñвојим одајама. Свака латица, под њеном руком, добија лепши облик, почне друкчије да мирише, а уз то, напроÑто оживи, као да ће заплеÑати.
Ðајчешће друштво беху јој књиге. У њима је налазила највеће надахнуће, очекивало Ñе да ће их једнога дана и Ñама пиÑати.
Рнајвеће чудо доживеÑмо затекавши је Ñ Ð¼Ð°Ñ‡ÐµÐ¼ у руци док води равноправан дуел Ñ Ð¼Ð»Ð°Ð´Ð¸Ð¼ племићима…
И данаÑ, у овом зрелом добу, као отац, не одбијам да поÑлушам њену памет. Сматрам то врло кориÑним пошто, без очинÑке благонаклоноÑти, Ñматрам да је добро прихватати мудроÑÑ‚ младих, поÑебно кад Ñу, као Ирина, у Ñвему оÑобити.
…
(Према малом ÑпиÑу Димитрија I Кантакузина,
пиÑаног у Митри на Мореји око 1412. године)
…
Одломак преузет из књиге ,,МОРЕЈСКРПРИÐЦЕЗД
Ðутор: Слободан Станишић
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.