Тајанствени Арса, владар Египта …

.

ТАЈАНСТВЕНИ АРСА , ВЛАДАР ЕГИПТА

На једном папирусу из времена тог фараона Рамзеса III , или врло кратко време по његовој смрти, говори се о томе, да је египатска земља била поробљена “споља” – од једне стране силе, те је била “лишена права”. У том периоду појављује се у Египту, једна мистериозна личност по имену Арса, кога спомиње исти папирус, но без већих појединости о њему самом.

Том лицу Великовски посвећује поглавље “Egypt Tributary to Arsa, a Foriegner“(стр.17.). По папирусу, како обавештава Великовски (стр.17-20.), цела египатска земља била је уређена по вољи тог Арсе, владавина је била сконцентрисана у његовим рукама… Иста та вест каже, да су Арса и његови људи правили богове у људском облику, али да им нису приносили жртве у храмовима. Папирус говори о дугом периоду без краљевске власти,у току кога Арсина моћ достиже врхунац. Најзад је власт непознатог”страног” узурпатора била уништена. Тај део египатске историје – бездовољно података, назван “чудним”, одувек је привлачио пажњу многихи сторичара.

Да би се установио Арсин идентитет, те његово порекло и врста његове улоге и моћи, било је у том смислу више различитих предлога…Ми у то овде немамо потребе да улазимо, али желимо ипак да подвучемо,да је једно, по ономе што износи Великовски, сасвим сигурно: Арса је био странац, који није имао никакве везе с египатским фараонима… Има их пак који мисле, да је он био из Сирије, или он, или мајка му. У  белешци, на стр. 18, Великовски доноси и предлоге за читање Арсиног имена, које због неизвесности обележавања хијероглифима може да буде АРСА, или пак – како сугерира Ј. Breasted “VARZU, ARIZU, or ARZU…”

Писац ових редака се ипак задржава на облику АРСА, јер он постоји-апсолутно без икакве измене – у српском језику – и данас. Па стога ћемо се – у овој прилици – осврнути на нешто, што је детаљније обрађено у поглављу о Франциску – Марији Апендинију, а што би могло – у однос уна тајанственог Арсу – да се узме у обзир као једна од можда поузданијих могућности интерпретације споменутог “чудног” дела египатске историје.

Знамо, да је Апендинијево сведочанство предмет заисторијско изучавање, међутим, такође знамо, да на данашњем ступњу науке уопште ни једно подручје не може да се изучава апсолутно изоловано, па смо мишљења, да ће оно, – што је у својој библиографији открио Апендини – бити од користи будућим истраживаоцима, за које овде узиђујемо још један камен темељац.  Јер Апендини, пишући свој веома студиозни предговор за илирско – талијанско – латински речник Дубровчанина Јоакима Стулића, тврди, да Словени заузимају – не само велики део Европе, већ и део Азије, па уз то надовезује следећи текст:

“Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae, sub Servorum nomine imperitavit…”

Шта нам, дакле, овде писац саопштава? Чини нам се, да је после Апендинијевог нестанка ово сведочанство остало потпуно занемарено, тепривлачимо на њега пажњу како историчара, тако исто и лингвиста и теолога; оно гласи:

“Према Хирканском мору (т.ј. према Каспијском Језеру налазе се Циркаси, најратоборнији народ, који је дуго времена владао над Египтом и над Сиријом, под именом Срби… “

Није чудно за име које се тумачи као Арса, јер у суседству је постојала цивилизација , како кажу древних Скита, за које се зна да су једно добро време владали Египтом. У данашње време добијамо одговоре на питања како су ти Скити изгледали и одакле су потицали. Данашњи потомци ових људи живе на подручју источне Анадолије са непромењеном хаплогрупом И2, доказом , поред њиховог језика који припада сатемској групи и има највећи афинитет са словенским језицима, да су дошли са Балкана. Држава Арзава (Арзава, Арса ,Рзав..) са главним градом Вилушом, Тројом, је била једна од првих, али недовољно јаких брана надирућој најезди семитских племена из Палестине, неумитно је страдала, али су остали фонетски афинитети термина Арзава и Рзав у пределу Старог Влаха, као и Вилуша и Вилуси .

Kоришћен извор:

Др Олга Луковић Пјановић:

,,Срби, народ најстарији”

http://www.olgalukovic.wikifoundry.com