 .
Трибали се исторично помињу врло рано од Грка, односно већ од VI века п.н.е. Заправо, први их помиње Хекатеј, крајем VI века п.н.е. а потом Тукидид 429. године п.н.е. Свакако да Трибали овде, или негде у Подунављу живе и много пре првог историчног помена. Дакле, реч је о почетку фазе III гвозденог доба Србије.Следећи помен је из 376. године када су извршили поход на Абдеру на Егејском мору, потом у време Филипа Македонског, који је освојио земљу Трибала 339. године и Александра, који их је дефинитивно покорио и увео на историјску сцену света.Птоломеј Лаг каже да је земља Трибала тамо где је Александар у походу на Илире и Трибале избио на Дунав. Александар је победио краља Сирма што многи доводе у везу са Дунавом и каснијим градом Сирмијумом.Опадање моћи Трибала уследило је са нападима Аутаријата и потом келтских Скордиска. Изгледа да су Трибали напустили своја традиционална подручја тек после упада Хуна у Европу 375. године н.е. Приск бележи “пусте крајеве на којима су жнвели Трибали” а Миле Стојић сматра да су се при томе повукли у брдскопланинска подручја.Херодот каже да “Из илирске земље тече према северу река Ангро и утиче у трибалску равницу и у реку Бронго, а Бронго се улива у Истар; тако Истар (Дунав) прима обе ове велике реке.” Реч је о Јужној Морави или Ибру који се уливају у Бронго, односно велику Мораву. Суседи Трибала су били Троглодити , а и једно трачко племе има слично име Еутрибои.О етничкој припадности Трибала постоје разни извори. Страбон их убраја у Трачане, а Стефан Византијски у Илире, али се најчешће јављају као посебан, самосталан, велики и моћан народ. За њихово име је предлагана различита етимологија. Хан их сматра Илирима и разлаже име на три-бал уз превод “три врха” -“троглав“, а Јокл сматра да су у питању “сељани”. Више њих сматра да их треба дословце везати за грчки назив за овај народ Трифалос а који се доводи у везу са постојањем неког култа божанства које је слично грчком Пану код Илира. Дечев сматра да је ово погрдан назив и да нема везе са правом суштином и да Балa треба довести у везу са “бауло”-сјајан, светао.У сваком случају реч Трибал код Атињана је имао погрдан карактер а у Аристофановој драми “Птице” се помињу варварски богови Трибали. Дакле долазимо до могућности да би Бал, односно три-бали могли бити богови, односно три бога по којима је и народ од Грка добио име Трибали. Сличну религијску основу би могли имати и Троглодити и Ентрибои. Дакле, могло би бити речи о богу Балу, односно у питању су три бога Бала по којима је и народ одређиван и називан.За Трибале се везују и налази сребрних појасева типа Мраморац лоцираних у Подунављу и доњем току Мораве. Осим груписаних налаза у Поморављу појасеви су налажени и у Војводини и Мађарској тако да је у питању иста област где се налазе и шакасте гривне. Најјужнији налаз чине два појаса од злата из Новог Пазара. На основу пропратног материјала појединих гробница богатих племенских кнежева ови појасеви се датују у крај VI и прву половину V века п.н.е. Врло је индикативна појава наруквица од сребра и злата са змијоликим завршетцима. Појава змије је у директној вези са постојањем хтонског култа, култа претка и мртвих. Накит сличних облика и орнамената постоји у Босни, западној Србији и Метохији. Орнамент је искуцаван у облику троугла, пешчаног сата и свастике.Уопште узев, појава орнамената на керамици Поморавља и на шакастим гривнама и појасевима се може довести у везу са Басараби културом. Ова керамика је изнедрила к:ултуру керамике типа Љуљаци – Рача којој припадају и налази типа Мраморац, а реч је “о посебном етно-културном кругу”. Дакле реч је о Трибалима.У културном и етничком смислу ова област се јасно издваја од западног и источног Балкана, односно од Илира и Трачана, а у вези је са јужнопанонским и трансилванско-влашким пределима Мизијаца и Дако-Гета.Трибали су врло блиски и Дарданцима. Најкарактеристичнији тип керамике Трибала завршних фаза гвозденог доба биле би шоље са тролисном основом.Сви орнаментални елементи са керамике гвозденог доба Поморавља, који су трибалски налазе се и на шакастим гривнама.Izvor –http://www.svevlad.org.rs |
Грб Трибалије
Грб Трибалије се више пута среће у Србији, првенствено у време Првог српског устанка. На заставама устаника били су грбови Србије иТрибалије. Грб Трибалије је представљен као отргнута вепрова глава, рањена по косини стрелом у чело.
Мотив вепрове главе рањене стрелом један је од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику “Сабор у Констанци” 1415. год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревића. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804. год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушчег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије – Шумадије О грбу.
Овај мотив касније су унели на свој грб и градови Крагујевац, Велика Плана, Топола, Лапово и београдске општина Вождовац и општина Барајево . На грбу Крагујевца је на сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у чело по косини црвеном стрелом. Код грба Велике Плане се појављује вепрова глава рањена стрелом, на плавом и стрела је златне боје, а грбу Вождовца је стрела црвене боје. На грбу општине Топола је представљен медаљон око врата десног орла на коме је на плавом пољу црна вепрова глава златно оружана погођена златном стрелом. На грбу општине Лапово је представљен вепар рањен у чело по косини златном стрелом. Рањени дивљи вепар је апокрифни грб Србије, касније додељен Шумадији (шумовитој земљи), где се Лапово налази. На грбу Барајева је на белом пољу црна отргнута глава вепра, црвеног језика, рањена у чело по косини црвеном стрелом. (Из Википедије, слободне енциклопедије)