( Autor i vizionar : Vera BojiÄić )
.
Planeta ljudi, Zemlja 6, suoÄila se sa opasnošću nestanka. Život je ugrožen. Nedostatak vode preti da uniÅ¡ti svet. Voda se troÅ¡i neprimetno, ali stalno. TroÅ¡i je i priroda kao glavni energent za svoj opstanak, a i ljudi koji je odnose na drugu planetu i remete prirodnu ravnotežu. Polovi su se pomerali lagano i njihove rezerve viÅ¡e ne postoje. Zemlja 6 postala je planeta na kojoj preovlaÄ‘uju pustinje. JoÅ¡ ima oblaka na nebu, sevaju munje, priroda joÅ¡ živi, ali su kiÅ¡e skoro prestale da padaju. Jezera su se isuÅ¡ila, reka skoro nema, mora se smanjuju i postaju sve slanja. Preti kompletno umiranje života.
Ljudi sa drugih planeta vraćeni su na Zemlju 6, koja viÅ¡e ne može da ih snabdeva vodom. Sve su zaustavili, i poÄeli borbu za opstanak.
Prvo su izvrÅ¡ili modifikaciju gena Äoveka. Napravili su mu Å¡krge, ali ostavili pluća. Glava bez vrata ima kupasti oblik. JoÅ¡ nekoliko manjih modifikacija omogućiće Äoveku da živi pod vodom.
Prvi par spustili su u vodu. Ugradili su im instinkt da se posle razmnožavanja vrate na mesto polaska i tu donesu potomstvo, da priÄaju i nose legendu o tome kako Äovek – riba može postati Äovek.
ZapoÄeli su izgradnju Zlatnog Grada na mestu gde su pustili Äoveka – ribu u more. Opremili su ga savrÅ¡enom opremom, pa Zlatni Grad može da izdrži sve klimatske promene i opstane nedirnut. Bio je sastavljen iz dva dela povezana tunelom. Donji deo bio je u moru, a ostatak na povrÅ¡ini. ÄŒovek – riba donosio je na to mesto svoje potomstvo…
Postavili su Äetiri svemirske stanice u orbitu i u njih ugradili moćne usisne aparate sa dva lagana kraka koji, kad se izduže, dopiru do atmosferskog omotaÄa. Od ovih stanica zavisio je dalji opstanak planete. StanovniÅ¡tva je ostalo malo, a uslova za život viÅ¡e nije bilo.
Krenula je letilica sa posadom, naoružana sa nekoliko bombi koje eksplozijom mogu mogu da naprave vakuum – tunel u atmosferi. Uputili su se ka planeti drugoj  po udeljenosti od njih, planeti vode pod velikim pritiskom. Bio je to put dug Äetrdeset godina.
Stigli su, uÅ¡li u orbitu, saÄekali trenutak i po proraÄunu bacili bombu. Dogodilo se planirano – izleteo je ogroman mlaz vrele vode van atmosfere i zaledio se, pa zaplovio ka  Zemlji. SaÄekali su povoljan trenutak i ponovili joÅ¡ jednom istu operaciju. Uspela je i  joÅ¡ jedna ogromna santa leda poÅ¡la je put Zemlje 6, na kojoj  viÅ¡e nije bilo stanovnika, sem nekoliko koji su boravili u Zlatnom Gradu i Äekali rezultat poduhvata
Letilica je pratila sante leda. Polovina posade bila je u stanju hibernacije.  Smenjivali su se da bi izdržali  put do Zemlje, dug koliko i život.
Stigla je prva santa. Nije promaÅ¡ila Zemlju, dodirnula je atmosferi i topila se, postajala para. Ubrzo je stigla druga i ona se, takodje, pretvorila u paru. Na Zemlju je poÄela da pada kiÅ¡a i led. Uskoro je sve bilo pod vodom, i kopna nije bilo. Ljudi u stanici preÅ¡li su u stanje hibernacije, bez verovanja da će preživeti dug period koji sledi…
U Zlatnom Gradu dogodilo se isto. Dvoje preostalih podesilo je instrumente da se ukljuÄe kada dobiju signal. Ako uspeju da se probude, dobro je, a ako ne – i bez njih će sve funkcionisati.
ÄŒetiri orbitalne stanice, koje su bile isprogramirane u orbiti, ukljuÄile su pogon i zapoÄele usisavanje povrÅ¡inskih delova oblaka. ObezbeÄ‘en je sistem da se izbegne zamrzavanje vazduha do njegovog izlaska kroz drugi krak. Po programu su radile sve Äetiri stanice da bi se izbeglo ledeno doba na Zemlji i da bi Äovek – riba mogao da preživi.
Poreklo kulta RIBOLIKOG boga Dagona (Oanesa) iz srpske mitologije, najverovatnije potiÄe iz ovog perioda ljudi-riba, koji su kasnije prvim generacijama ljudi preneli osnovna znanja.
.
Takođe, ovde se može pronaći i poreklo drevnog mita o SIRENAMA, i njihovim zlatnim gradovima pod morem.
.
The FeJee Mermaid — now part of the collection of the Peabody
Museum of Archaeology and Ethnology, Harvard University.
(ФеЈее СИРЕÐР– Ñада део збирке Пибоди Музејa археологијe и етнологијe, Универзитетa Харвард.)
Ostavićemo Zemlju 6 na kratko, jer će proces koji je zapoÄeo trajati hiljadu godina. Pogledaćemo, na brzinu, jedan veoma Äest proces.
Dve kategorije ljudi bile su uvek iskrišćavane i tlaÄene na poÄetku nekog ciklusa sve dok se ne dostigne bar neki nivo svesti. To su žene i nauÄnici.
Planeta Zemlja 7 doživljava  sliÄnu, nebrojeno puta viÄ‘enu, sudbinu. Ženama je dosadilo da ih tlaÄe i koriste za eksperimente svake vrste. VeÄite su robinje samo zato Å¡to  su fiziÄki slabije.
ReÅ¡ile su da preuzmu stvar u svoje ruke, da se za sva vremena oslobode. Kontrolisale su zaÄeće i raÄ‘ale samo devojÄice. Za samo sto godina viÅ¡e nije bilo muÅ¡karaca, osim nekoliko koje su odgajale za uzorak. Tako su nastali svi kasniji mitovi o Amazonkama, ženama-ratnicama.
Ništa, ipak, nisu uspele da promene. Dolazili su i dalje muškarci i žene, samo što su svi bili u ženskom telu. Muškarci sa ženskim telom ponašali su se i dalje kao pravi muškarci.
Nakon dvesta godina rešile su žene da vrate sve na staro, i za jedan vek populacija je bila ponovo pomešana, samo su muškarci postali oprezniji.
Ovo je blaga varijanta ženske osvete. DeÅ¡avalo se da potpuno uniÅ¡te muÅ¡karce, pa je njihovo vraćanje bilo daleko teže. Od žene se ne može stvoriti muÅ¡ki gen, pa su koristile kombinaciju – ukrÅ¡tale su svoj sa majmunskim genom. Prolazili su vekovi dok ne bi dobile po izgledu pravog muÅ¡karca.
Interesantno je da obrnuto muÅ¡karci nikad nisu uradili. Njima bez žena nije zabavno, jer im one služe za dokazivanje vlastite moći, iako su žene, u suÅ¡tini, jaÄe od muÅ¡karaca.
Da se vratimo Zemlji 6. ProÅ¡la je kometa Mirna, taÄno kada su raÄunali da će  proći. ZapoÄeo je proces vraćanja. Dolazili su ljudi – ribe na mesto oznaÄeno za raÄ‘anje, ali su se zbog poremećaja raÄ‘ale samo velike ribe kao podmladak i odlazile da nastave život u moru. Najzad, roÄ‘eno je i prvo ljudsko biće.
Legenda kaže da ako staviÅ¡ ruku deteta na oznaÄenu ploÄu, ona će se otvoriti i dete će izaći na povrÅ¡inu. Majka je tako uradila, oÄitan je gen Äoveka i poklopac se otvorio. Pokrenuo se kompletan program prihvatanja. Proradili su reaktori, stigla je struja, otvorila su se sva vrata Zlatnog Grada, a bebu je saÄekao robot programiran za dadilju. UkljuÄilo se odmrzavanje, pa su oživela i poslednja dva Äoveka koja su ostala u gradu do kraja. Preuzeli su ulogu prihvatanja. Stiglo je joÅ¡ dvadeset beba.
Ljudi – ribe prestali su da postoje kad je generacija izumrla. Pojavilo se malo ljudi i nekoliko vrsta velikih riba, poput delfina.
Staro srpsko božanstvo Dagon, Äovek-riba, nastao je na osnovu saÄuvanih legendi o Ljudima-ribama, koji su bili jedna faza u razvoju ÄoveÄanstva Zemlje 6.
Nakon Å¡est godina, prvo dete je stalo ispred ulaza u zatvorenu prostoriju. Moralo je sve ići po programu, jer je u obzir uzeta i mogućnost da niko ne preživi od generacija koje su ostale kao ÄŒuvari. Dete je stalo na ploÄu i rukama dodirnulo drugu na visini koju je moglo da dohvati samo Å¡estogodiÅ¡nje dete. Gen Äoveka je oÄitan na stopalu i rukama i vrata su se otvorila.
Prostorija je oživela. UkljuÄili su se programi, prvi za uÄenje jezika. Svo steÄeno Znanje planete bilo je sakriveno u Sobi koja je poÄela da govori, uÄi. Nakon petnaest godina uÄenja, stigla je druga generacija. Svake godine uvećavao se broj. ÄŒuvari su nestali, a najstariji su preuzeli uÄenje podmlatka.
Nakon pedeset godina, prvih dvadeset je izaÅ¡lo na povrÅ¡inu Zemlje 6. Sunce je sijalo, vegetacija bujala, ali životinja i ptica nije bilo, za razliku od izobilja riba i insekata. Semenici, koji su saÄuvani u  Zlatnom Gradu, ispraviće vremenom taj nedostatak.
Zaputili su se na Istok, svoje odrediÅ¡te, da zapoÄnu izgradnju novog  života. Hrana im nije nedostajala. Pogledali su nebo. Prizor je bio divan – oko Zemlje je kružio prsten od leda, rezerva vode. Stanice koje su ga napravile davno su se iskljuÄile. Na njima niko nije preživeo. Lebdeće i Äekati dolazak nove posade…
( Vera BojiÄić )