Смедерево тројанско

.

На смедеревској тврђави постоји запис да је деспот Ђурађ зидао тврђаву 6938. године, али, име Смедерева је далеко старије и није инокосно како у Европи тако и Азији.

Једно Смендерево постоји у Црној Гори, као и Самандрица, извор и поток код Тивта. Затим, град Смендер у Херцеговини. У Северној Грчкој постоји река Самандра, а на Босфору град тврђава Семендру. Ласкарис наводи да има једно Смедерво у Молдавској, a назив Смедерево има свој пандан чак у Индији. Место се зове Семендор (Semender), а одатле су медски Сасаниди увозили миришљаво сандалово дрво. На Истоку постоји животиња с народним именом „самандар“, што неки повезују са саламандером (даждевњаком), митском животињом, од које изводе име Смедерево. Неки опет доводе у везу биљку „камендер“ с јаком оксалном киселином, која расте у околини Смедерева.

Име Смедерева се помиње први пут, у јеврејско-хазарској преписци из седмог века као Семендер истоимено престоници хазарског царства, за коју В. Петковић предпоставља да је кумовала имену Смедерево. [1] Оба насеља су градови тврђаве које се налазе на води, а чувени су по виноградима. Налазе се на истој географској ширини и представљају сувоземне пролазе. Отуда, Светлана Плетнова у својој књизи о Хазарима каже да Семендер на иранском значи „Крајњаја двер“.

У другом спису Јерменина Гевонде, такође из седмог века, забележен је као С-М-Н-Д-Р. Ибн Хордадбех га у деветом веку наводи као Zemender, а Ибн-Фадлан у десетом као Zaminder. Смедерево се у средњевековним списима и картама први пут званично помиње 1019. године, као Sfentermon у повељи ромејског цара. С. Новаковић је први протумачио ромејску трансрипцију искварено од Eis Mons aureo не наводећи значење речи. То је дуго било прихваћено код србских историчара, а покушаји тумачења помоћу римског насеља Aureus Mons су отпали када је доказано да је на месту данашњег Смедерева било насеље Vincea.

У време, када је Европа увелико доживљавала буђење хуманизма и када homo universale почиње да отвара перспективу високе ренесансе, у једном тренутку фаталном по католичку Европу, Смедерево је за Ватикан постало посебно политичко и геостратешко подручје услед освајачких тежњи Османлија. Ренесансни писац Пиколомини назвао је Смедерево „,капијом рације“, а флорентински хроничари „последњи бедем Европе“. Италијански историчар Бонифиније, савременик Ђурђа Бранковића, протумачио је да име Смедерева води порекло од светитеља Santcus Demetrius, заштитника многих градова католичке Европе. Бонифинијево тумачење наводи Скок у свом Етимолошком речнику као „прихватљиво“, а име Смедерева своди на румунски облик Simedru, Sumedru за латинско име Sanctus Demetrius.

Многи су тражили име Смедерева у некој личности, Приск наводи име средњевековно име неког „Грка“ Smedro (Smeder), који је примио варварске обичаје. Чак и шиптарско предање чува облик Smrdereva, али не у погрдном смислу већ по имену неког војводе Смрдера. У турским изворима се помиње као Сведерево с етимологијом „све од дрвета“ , а најсличнији облик данашњем изговору имена Смедерево је назив Смадерово, забележен у Раваничкој повељи кнеза Лазара из 1381. године.

У грађи за етимолошку загонетку Смедерева, већина градова с овим именом налази се на води, а назив се најчешће везује за лично име, док је сугласничка основа см(н)др потпуно очувана у различитим транскрипцијама. Обзиром, да је назив Смедерево по спољашњем говору облик имена Скамандар, за тројанског бога истоимене реке, онда су ова два назива истородна аријском саму(н)дра, РВ 6,72, бог Нава или доњег света земаљских и небеских вода, од √ у(н)д. Од овог назива су настали изрази: тројански Скамандар, име Бога и реке, хинди samudraka, океан, титула „адмирал“ или јел. Ksant, Србин, која као придев означава црвену боју србског племства, епски повезану са златно-жутом бојом тројанског Скамандра, у коме су по јелинској причи, богиње прале косу пре божанског избора за лепотицу неба.

Може бити, да је нелогично тумачити србско име помоћу србског језика, али, палеолингвисти су одавно уочили многе сличности у евроазијској лексици. Енглески истраживач Олбрајт каже да те везе нису пука случајност, већ доказне чињенице. Сеобе народа у нова станишта прате сеобе земљописних имена, а она трајно чувају траг прошлости.

—————————————————————–

[1] Смедереуа, 1364. године, Дубровачки архив; Smender, 1389. године, Ашик-паша Заде; Asmadera, 1420. године, дипломатски документ с двора деспота Ђурђа; Семендрум, 1435. године, Шафарик, Ac. arch. Ven. II, 299; Самандриа, 1439. године, М. Орбини; Senderow (Zendrev), Сендеровиа, 1440 године, у писму непознатог аутора; Smedrico, XV век, на карти непознатог аутора; Sinedo, 1445 године на карти Ф. Роселија; Smendra, 1445 године, Миклошић; Смадер, 1514. године, Скок, Етимолошки речник; Семендра, 1452. године, Анастасијевић, Сп. 56; Spenderobo, 1454. године, Прокопије; Sindereo, 1459. године, на карти фра Маура;Senderobis, XV век, Халкокондил; Смадерово, 1506. године, Макушев, Извори I; Самандриа, Лф. 69, 73; Schmedrav, 1530. године, Курипешић, Путописи; Samandria, 1567. године, у путопису Пигафета, Старинар XXII; Semendria, 1717. године на аустријској карти; Семендриа, у Хермановој народној песми; Смидерово, икавски облик, А. Ломо.

приредио Слободан М. Филиповић,

из монографије Владимира Ж. Карића “Етимолошка загонетка – Смедерево”