ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА – ДОКУМЕНТОВАНО

Дете кад лаже, оно лаже често са таквом маштом, да је одраслом човеку одмах јасно да су његова казивања далеко од истине. Дечија прича често наликује бајци или басни. Понекад, чак, и када говори истину, одраслом се може учинити да лаже. Зато што дете у својој лажи губи ток приче, губи главну срж и заборавља на логичан временски след догађаја. Међутим, дете врло брзо кроз живот научи како да поправи тај недостатак и неретко, већ са десетак година постаје осредњи лажов, који по потреби уме преварити родитеља, уколико исти није довољно виспрен или није довољно добар слушалац.Човек – лажов је већ нешто друго. Он зна да свака лаж почиње истином и да у свакој лажи срж приче мора бити тачна. Свака изречена неистина се мора добро наслонити на изречену истину да би лаж могла да стоји. Кад лаж чврсто стане на своје ноге, њен једини непријатељ може бити време или веома пажљив слушалац.Разни они који су писали неистину о Србима су били осредњи лажови. Не зато што нису били довољно бистри, јер било је ту, сигурно, много мудрих људи, него зато што су били принуђени да се везују за ону прву лаж која у свом настанку није била логична и није следила време. Њихови верни слушаоци су понављачи, који нит ‘су мудри, нит’ су бистри, него стално изнова понављају лаж коју су чули… Постоје и они трећи, а они су најгори. Њихов бог је новац и они ће за њега све учинити. Презиру их, али су им потребни зато што су спремни на све, а најмање што могу да учине је да слажу.

.

.

Древна раса од које су Алани мислили да су се раширили. Они су Словени, али је порекло тог имена непознато (погледати Journal Anthrop. Inst., Aug. 1878). Они су углавном Хришћани, мада су неки постајали Муслимани од 15. века. Они чувају многа древна паганска веровања уобичајена за Словене, Пољаке и Литванце, и нису били преобраћени до 7. века. Босанци, Хрвати, Рутени, Црногорци, Албанци и Херцеговци су сви од СРБСКОГ рода. Босанци, иако се изјашњавају као Муслимани, тајно плаћају за масе, и посећују манастире. Они чувају древни обичај приликом венчања о отмици или крађи младе, и они стављају вату у уста, нос и уши у тело покојника да спрече зле духове да запоседну мртво тело, које би онда постало како кажу вампир.
—–
Библиографски подаци
Наслов Encyclopedia of Religions, Том 3
Аутор John G. R. Forlong
Publisher: B. Quaritch
Year: 1906
—–
Подаци о писцу :
James Forlong
In religio-mythology, James Forlong (1824-1904) was a Scottish, road engineer, major general, and religio-mythology and comparative religions scholar noted for his erudite three-volume posthumously-published 1904 Faiths of Main: an Encyclopedia of Religions, with some rather impressive etymological entries on terms, such as “Ab”, and thinkers, such as Empedocles.

.

Данас се за потомке Алана углавном сматрају Осетинци, али морам да напоменем да је накона рата 2008. председника Осетије, Едвард Какојти дао интервју у коме је рекао: ”ОСЕТИНИ – АЛАНИ – СУ ПОРЕКЛОМ СРБИ, И ТО ОСЕТИНСКИ НАРОД ПАМТИ.”
Додао бих да можда и није проблем што србски народ не памти, али је проблем што неће да саслуша и научи!

.

IX век по Христу баварски географ је написао : ”СЕРБИ ЈЕСУ КРАЉЕВСТВО ТАКВЕ ВЕЛИЧИНЕ ИЗ КОЈЕГ ПРОИСТЕКОШЕ СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ, ШТО И САМИ ПОТВРЂУЈУ”Johann Kaspar Zeuss (22.јул 1806 – 1856)Johann Kaspar Zeuss – Die Deutschen und die Nachbarstämme
Ignaz Joseph Lentner, 1837.Библиографски подаци:Die Deutschen und die Nachbarstämme
Наслов Die Deutschen und die Nachbarstämme
Аутор Johann Kaspar Zeuss
Издавач Ignaz Joseph Lentner, 1837
Оригинал из Баварска државна библиотека
Дужина 778 страница

Средњевековна Босна je србска држава.
“Во времена Неманичей боснийский бан Твртко принял титул короля сербов и Боснии [“krale Serbskeho (Srbljem) a Bosenskeho”] (1376), чтобы на место королевства Сербского поставить другую могущественную империю – сербскую Боснию”.ИЗВОР: František Ladislav Rieger, Jakub Josef Dominik Malý. Slovník naučný, том 8. 1870. Стр. 927.

.

Један од најпознатијих хрватских историчара др. Фрањо Рачки у својој “Slovenski Sviet ” на страни 6. наводи: “У почетку називаху се Словени домаћим именом Срби (тј рођаци); код туђинаца а напосе Ниемаца беху од давне давнине познати под именом: Венеда, Винида, Винда.”

Исти хрватски историчар Фрањо Рачки у својој књизи  Борба јужних Славена дословце вели: „…Код Кедрина је Трибалија „тон топон тон Сербон“ боравиште Срба, јер су Бисантинци (у то време већ општеприхваћен, али неправилан назив за Ромејце прим.аутора) именом Трибала често Србе називали“.

.

.

Творац „Барског родослова“[1], говорећи 1149. године о активностима Будимира – Светопелека[2], краља Сербије (владао: 671-711) из династије Дрвановић/Светимировић, каже следеће:Део текста који је у фокусу (серб.):
(стране: 54-55)»Сербију пак, која се зове и Загорје, подели у две области: једну од велике реке Дрине, у правцу запада све до планине Пина[3], коју још назива Босном, другу пак од исте реке Дрине у правцу истока све до Лапије[4] и Лабског језера[5], коју назива Рашком.«Оригинални текст (лат.):
(стране: 54-55)»Surbiam autem, que et Transmontana dicitur, in duas divisit provincias: unam a magno flumine Drina contra occidentalem plagam usque ad montem Pini, quam et Bosnam vocavit. Alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lupiam, et Lab, quam Rassam vocavit.«Извор (назив дела/књиге): „Ljetopis popa Dukljanina“
Аутор: непознати католички свештеник
Уредник (издања): Јарослав Шидак[6] (1903-1986), чешки историчар
Издавач: Матица хрватска[7]
Место штампања: Загреб[8] (Федеративна Народна Република Југославија[9]: 1945-1963)
Година издања: 1950
Језик: латински и хрватски
Писмо: латиница

.

.

Катанчић пише:
“aut ab agro Bosnia Szerb nuncupato” – “или из области Босния, Сербией называемой”. Босна се зове Србиjа.Матија Петар Катанчић, историчар, археолог и песник у својој расправи „Илири и Илирски језик“, на коу се ослања и Шулц, износи да су сви Илири говорили „језиком србским“, а у Илире убраја Србе, Црногорце, Бошњаке и Србе у Угарској, и то са оне стране Дунава“. „Истим језиком говоре и Далматинци“, вели Катанчић и додаје да се „Далматинци од Хрвата разликују“. Он даље наводи де је „чакаштвина“ језик Хрвата“, и да су се „Хрвати одувек разликовали, па да се и дан данас још разликују од Далматинаца и по језику и по домовини“. Језик „свих Илира па тиме и Далматинаца је „штокавштина“. Катанчић подвлачи и границу између Хрвата- чакаваца и Илира- штокаваца „који себе зову Србима“.ИЗВОР: Ján Kollár. Rozprawy o gmenách počatkách i starožitnostech národu slawského a geho kmenů. 1830. Стр. 184

.

.

Стр . ( 267,268 )
Древна раса од које су Алани мислили да су се раширили. Они су Словени, али је порекло тог имена непознато (погледати Journal Anthrop. Inst., Aug. 1878). Они су углавном Хришћани, мада су неки постајали Муслимани од 15. века. Они чувају многа древна паганска веровања уобичајена за Словене, Пољаке и Литванце, и нису били преобраћени до 7. века. Босанци, Хрвати, Рутени, Црногорци, Албанци и Херцеговци су сви од СРБСКОГ рода. Босанци, иако се изјашњавају као Муслимани, тајно плаћају за масе, и посећују манастире. Они чувају древни обичај приликом венчања о отмици или крађи младе, и они стављају вату у уста, нос и уши у тело покојника да спрече зле духове да запоседну мртво тело, које би онда постало како кажу вампир.
—
Библиографски подаци
Наслов Encyclopedia of Religions, Том 3
Аутор John G. R. Forlong
Publisher: B. Quaritch
Year: 1906
—
Подаци о писцу :
James Forlong
In religio-mythology, James Forlong (1824-1904) was a Scottish, road engineer, major general, and religio-mythology and comparative religions scholar noted for his erudite three-volume posthumously-published 1904 Faiths of Main: an Encyclopedia of Religions, with some rather impressive etymological entries on terms, such as “Ab”, and thinkers, such as Empedocles.

.

.

Надбискуп Бохуш: Серби основаше своје треће краљевство и назваше га Пољска
Ово су речи једног од најобразованијих људи католичке цркве 18. и 19. века!Део текста који је у фокусу (серб.):
(страна 99)»Серби основаше, своје треће краљевство и назваше га Пољска«Оригинални текст (фр.):
(страна 99)»Le troisième royaume fondé par les Serbes, sous le nom de Pologne«——————————————-

Извор (назив дела): „Precis des recherches historiques sur l`origine des Slaves ou Esclavons et des Sarmates, et sur les Epoques de la conversion de ces peuples au christianisme; par Mgr Stanislave Siestrzencewicz de Bohusz, …“
Страна књиге: 99
Поглавље: Royaume de la Serbie rouge (Chapitre XIII)
Пасус: 4
Тачка: 12
Аутор: Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz (1731-1826), малтешки витез, пољски лингвиста, историчар и надбискуп хришћанске католичке цркве
Издавач: Императорская Академiя Наукъ/ Императорская Академия Наук
Место штампања: Санкт Петербургъ/Санкт-Петербург (Россійская Имперія/Российская империя: 1721-1917)
Година издања: 1824
Језик: француски
Писмо: латиница

.

.

»Серби имају краљевство такве величине, да из њега проистекоше сви славенски народи, што и сами потврђују.«Оригинални текст (лат.):
(страна 601)»Zeriuani (Serbliani, Serbiani, Serbi) quod tantum est regnum, ut ex eo cunctae gentes Sclavorum exortae sint et originem, sicut affirmant ducant.«
—
Извор (назив књиге): „Die Deutschen und die Nachbarstämme“
Author: Zeuss, Kaspar, 1806-1856
Subject: Celts; Teutonic races; Slavs
Publisher: München : LentnerИзвор (назив дела): „Precis des recherches historiques sur l`origine des Slaves ou Esclavons et des Sarmates, et sur les Epoques de la conversion de ces peuples au christianisme; par Mgr Stanislave Siestrzencewicz de Bohusz, …“
Страна књиге: 99
Поглавље: Royaume de la Serbie rouge (Chapitre XIII)
Пасус: 4
Тачка: 12
Аутор: Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz (1731-1826), малтешки витез, пољски лингвиста, историчар и надбискуп хришћанске католичке цркве
Издавач: Императорская Академiя Наукъ/ Императорская Академия Наук
Место штампања: Санкт Петербургъ/Санкт-Петербург (Россійская Имперія/Российская империя: 1721-1917)
Година издања: 1824
Језик: француски
Писмо: латиница

.

»Славенска племена, под именима Венди и Серби, настањују земље између Балтичког и Црног мора, Карпата, Дона и горње Волге.«Оригинални текст (енг.):
(страна 62)»The Slave tribes, under the names of Wends and Serbs, settled in the countries between the Baltic and Black seas, the Carpathians, the Don, and Upper Volga.«Извор (назив дела): „The Gentile and the Jew in the Courts of the Temple of Christ: An Introduction to the History of Christianity“, Volume 1
Страна: 62
Аутор: Johann Joseph Ignaz von Döllinger (1799-1890), немачки историчар, католички свештеник и теолог
Превод (са немачког на енглески језик): Енглез Nicholas Darnell (1817-1892)
Издавач: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green
Место штампања: London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927)
Година издања: 1862
Језик: енглески
Писмо: латиницa

.