Повест или историја?
|
Кажу да реч „историја“ долази из „грчког“ језика и да смо ту реч од „грка“ усвојили. Да ли је то заиста тако?
Ретко ко примети да те речи имају сасвим исти корен, значи ради се о речи која је кроз време мењала свој облик.По+вест (старосрпски: Повѣст, икавски: Повист)
Старосрбски глас ЈАТ (Ѣ) се изговара у сваком говору другачије, у овом случају реч „повѣст“ изговара се као „повист“.
Корен речи „повѣст“ јесте „-вѣст/вист“, а префикс је типично „по-„. „По-„ је исто што и „после“, а „-вѣст“ значи „видети, знати“.
Овде видимо да је корен те речи „ист/ιστ“, a суфикс који је касније додат је „-ор“. У “грчком” језику је то била уобичајена пракса да се изоставе нека слова као “ф (φ), б (β), в (β), и х (χ)”. На пример, “Грци” су наше Венете звали “Енетои/Ενετοι”, или су “девера” звали “даер/δᾱήρ”. Тако је и код речи „истор/ ἵστωρ“ изостављено слово „в (β)“. Значи, првобитни облик те речи би био „вист-ор(ија)/βιστ-ορ(ια)“. Значи имамо исти корен код речи „историја“ и „повест“, а тај корен јесте „вѣст/вист/βιστ“. Сада се поставља питање одакле икавски говор у том региону?! Данас се икавским говором претежно служе житељи Далмације, а одакле је кренула дорска сеоба? – Међу осталом из Далмације! О дорској сеоби сведоче Херодот, Тукидид, Аполодор, Диодор и Паузанија. То би објаснило замену преткласничних дијалекта и замену гласа ЈАТ (Ѣ) из „Е“ у „И“, као на пример код античког града „билазора/бѣлазора/βιλαζωρα“.
19. II seroit done absurde de convettir Ie nom propre en appellatif. Le mot Serbes etoit Ie nom d’un peuple qui occupoit originairment la rive orientale de la Meotide, ou mer d’ Asof , comme tant d”autres designes par Pline.
20. Apres leur passage en Europe,les Serbes furent bien accueillis par les Bohemes at les Chrobates,avec lesquels ils avoient fait alliance.Aussi ces trois peuples furent-ils collectivement opprrimes par les Avares. Mais ils ne furent pas long-terns it supporter Ie ioug; de concert avec les Vendes de la Marche qui avoient a se plaindre des memes vexations, les Serbes se souleverent countre les Avares , dont l’injustice avoit epuise leur patience. lis furent aides dans leur insurrection par les Iumieres d’un prince Carinthien , nome Sarno , qui vint au milieu d’eux l’an 623, et leur apprit it triompher de leurs ennemis.
Срб :
,,…Крај Висле, у суседству Срба, живело је мало словенско племе Ленкана.Доказе о томе, да су Пољаци Срби пореклом, износе многи аутори. Реч Србин односи се на народ што је окупирао обале Меотиса на Азову, као и многе друге територије, по Плинију. После њиховог преласка у Европу, беху прихваћени од Боема и Хрвата; са потоњима начинише савез јер су, истовремено, били угњетавани од Авара. То је трајало све до споразума са Вендима из Марке,што имаше исте проблеме са овим тлачитељима. Срби су се подигли против Авара потпомогнути својим принцем Самом; овај их научи како да тријумфују над тлачитељима“.
Станислав Богуш-Сиестренцевић
1731-1826 |
|
|
|
Recherches historiques sur l’origine des Sarmates des Esclavons et des Slaves : et sur les époques de la conversion de ces peuples au christianisme / par M. Stanislave Siestr̂encewicz de Bohusz … Traité des Sarmates. Tome premier [-Tome quatrième].
Main Author: Siestrzeńcewicz-Bohusz, Stanisław, 1731-1826. Language(s):
French Published: St. Pétersbourg : De L’Imp. de Pluchart, 1812. Subjects: Slavs > History. Sarmatians. Scythians.
Note: “Citations et notes marginales, avec leur chronologie …” including bibliographical references: v. 4. Bound in 1 v., with continuous pagination.
|
|
|
|
|
“…на западу била је србска нација, и Хрватска, Босна, Рашка, Херцеговина, Црна Гора и Далмација, нису биле друго до њене покрајине.”
(R.P. Guerin Songeon: Histoire de la Bulgarie, ст.226, Nouvelle Librairie Nationale, Paris, 1913.)
—–
Извор и назив дела :
Histoire de la Bulgarie depuis les origines jusqu’à nos jours, 485-1913; avec une préface de Gustave Schlumberger (1913)
Author: S