
Султан Мехмед II ОÑвајач Цариграда
.
Султан Мехмед II ОÑвајач 1463. године, целокупном преживелом ÑрпÑком племÑтву наређује указом да му дође у аудијенцију у Јајце, где је Ñтоловао.
 И, да му Ñви поднеÑу дипломе, повеље, привилегије, хриÑовуље и друге доказе о Ñвом благородÑтву, да би им их Ñултан, како је обећао, чаÑном одлуком ПОТВРДИО.
 Већи део ÑрпÑког племÑтва је то и урадио, али Ñултан ИЗИГРÐВРобећање.
Ðаредио је, да Ñе Ñве те драгоцене хартије баце у ватру, а ÑрпÑко благородÑтво лишио поÑеда, привилегија и права.
Мало каÑније, другим указом је, под претњом Ñмртне казне, наредио да Ñе ниједна ÑрпÑка племићка породица не Ñме називати Ñвојим ÑтаринÑким презименом, већ да Ñе Ñваки Србин може презивати Ñамо по ИМЕÐУ Ñвог оца.
…
Султан Мехмед II Фатих је рођен у Едирне (Једрене), тада главном граду ОÑманÑке државе, 29. марта 1432. године. Његов отац је био Султан Мурат II, а мајка Хума Хатун.
 Још од раног детињÑтва Мехмед Ñе почео бавити припремама за оÑвајање ИÑтанбула. Читао је дела у којима Ñе опиÑује живот ÐлекÑандра МакедонÑког и Јулија Цезара. Говорио је неколико језика: арапÑки, перзијÑки, грчки, ÑрпÑки и италијанÑки.
Године 1445., кад је имао Ñвега тринаеÑÑ‚ година, док је Ñултан Мурат још увијек био на влаÑти, млади Мехмед је Ñа двојицом оданих паша иÑпланирао заузимање града, што је изазвало немире. Султан Мурат је убрзо Ñредио немире и поÑлао Мехмеда у МаниÑу. Иако Ñе повукао у МаниÑу, и даље Ñе Ñматрао јединим легалним Султаном, док је Мурат био Ñамо његов опуномоћени заÑтупник.
У рану зору 29. маја 1453. године, топови Султана Мехмеда најавили Ñу крај тадашње преÑтонице ИÑточног РимÑког ЦарÑтва и ВаÑељенÑке Патријаршије у Цариграду, и етаблирање будућег ИÑтанбула (ИÑлам бул- цвет иÑлама). Ðевероватан војнички подухват Ñултан Мехмед оÑтварио је у Ñвојој двадеÑетој години. Ðакон оÑвајања ИÑтанбула, Султан Мехмед је добио надимак Фатих (ОÑвајач).
 Мехмед је 1463. године окупирао Сарејево. Пре тога је уÑнио Ñан у којем је видео ватру и око ње тројицу халифа: Ебу Бекра, ОÑмана и Ðлију .. Када Ñе пробудио, питао је шејха ÐкшемÑудина значење Ñна. Ðа то му је шејх одговорио:
,,Штета што ниÑи Ñањао праведног Омера, јер то значи да у БоÑни никада правде бити неће и да ће Ñе њен народ увек морати борити за њу!”
…
Извор: http://www.monteislam.com
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.