Možda jedna od najintrigantnijih žena istorije…..
Legenda kaže da je bila lepa. Poreklom je bila Makedonka, potomak Ptolomejevića I , koji je 323. godine p.n.e. postao vladar Egipta. Sa 17 godina nasledila je presto.
Ptolemejski Egipat
Nakon smrti Aleksandra Velikog u Vavilonu 323.p.ne, izbila je kriza oko nasljeđivanja među njegovim generalima. Isprva je Perdiccas vladao carstvom kao regent Aleksandrova polubrata Arrhidaeusa, koji se kasnije prozvao Filip III. Makedonski, a kasnije i Aleksandrova sina Aleksandra IV, koji se u vrijeme smrti svoga oca još nije ni rodio. Perdiccas je postavio Ptolemeja (grčki: Πτολεμαίος), sina Lagusa (grčki: Λάγος), jednog od Aleksandrovih najbližih prijatelja, na mjesto egipatskog satrapa.
Službeno je Ptolemej vladao Egiptom u ime Filipa III. i Aleksandra IV. Od 323.p.n.e, no dok se Aleksandrovo carstvo raspadalo, Ptolemej je i sam postao vladar sa svim pravima. Uspješno je obranio Egipat od napada Perdiccusa 321.p.n.e. i učvrstio svoj položaj u Egiptu i okolnim područjima za vrijeme ratova dijadoha (322.-301.p.n.e.). 305.p.n.e. Ptolomej se proglasio kraljem.Kao Ptolemej I. Soter (“Spasitelj”), osnovao je Ptolemejsku dinastiju koja je vladala Egiptom gotovo 300 godina.
Svi su muški vladari te dinastije nosili ime Ptolomej, dok su princeze i kraljice uzimale imena Kleopatra (grčki: Κλεοπάτρα, ona slavnih predaka) i Berenice (grčki: Βερενίκη, makedonski oblik Pherenike, donositeljica pobjede). Budući da su Ptolomejevići prihvatili egipatski običaj uzimanja svojih sestara za žene, mnogi su vladali zajedno sa suprugama koje su također bile pripadnice kraljevske kuće. Jedine vladarice Ptolomejskog Egipta koje su i službeno vladale same bile su Berenice III. i Berenice IV.i Kleopatra V. dijelila je vlast sa Berenice IV. Kleopatra VII. službeno je vladala uz Ptolemeja XIII., Ptolemeja XIV. i Ptolemeja XV., no zapravo je vladala Egiptom SAMA.
http://www.youtube.com/watch?v=H1wW7XDSWfI
.
Ko je bila Kleopatra, legendarna kraljica Egipta?
.
Njeno ime je već više od 2000 godina sinonim za žensku lepotu. Kleopatra je bila najobrazovanija žena starog veka, i savršeno je govorila sedam jezika. Poznavala je istoriju bolje od svakoga. Uz sve to, “bila je žena od glave do pete”, kako ju je opisao naš dr prof. M. Milanković. “Afrodita Nila, oživotvorena Venera, najlepša žena svih vremena.”
Dvanaest vladara Egipta iz dinastije Ptolomejevića (Ptolemaeus) su se, po tadašnjim vladarskim običajima, ženili svojim sestrama. To je neminovno dovelo do njihove degeneracije, tako da što je broj iza imena vladara rastao (od I do XII), opadale su i njihove vladarske moći i sposobnosti. Ptolomej XII Auletes (“Veliki”) se ipak oženio strankinjom i ona mu je 69.p.n.e. rodila drugu po redu ćerku Kleopatru VII Theau Philopator (“onu koja voli svoga oca”) i sinove Ptolomeja XIII i Ptolomeja XIV.
Posle pobede nad Ptolomejem Velikim, Cezar se iskrcao sa svojom vojskom u Aleksandriju i zatekao Egipat u žalosnom stanju, a naslednike Ptolomeja (umro 51 p.n.e.) u međusobnim svađama. Mladi 15–godišnji Ptolomej XIII nije želeo da prizna svoju sestru i ženu Kleopatru za suvladarku kako je to zahtevao testament njegovg oca, već joj je radio o glavi. Da bi se spasila od bratovog gneva, mlada Kleopatra je potražila spas u susednoj Siriji. Skovala je plan da sa vojskom udari na svog brata, ali čuvši da su se rimske centurije iskrcale u Aleksandriji, promenila je odluku: umesto sa vojskom, izvršila je napad svojim najubojitijim oružjem, a to je bila njena nenadmašna lepota. Njene ženske čari, udružene sa inteligencijom, pokazaće se jačim od svih sirijskih pešaka i konjice pod njenom komandom.
Na volšeban način, uvijena u tepih, Kleopatra se iznenada jedne noći obrela na aleksandrijskom dvoru u odajama velikog Cezara. Ova dvadesetogodišnja princeza je svojom neodoljivom mladošću i lepotom zbunila i osvojila tada pedesetjednogodišnjeg velikog ratnika. Očaran njenom božanskom lepotom, zadivljen njenom inteligencijom i iznenađen njenim poznavanjem istorije, geografije i jezika, ovaj veliki osvajač i vojskovođa, koji je uspeo da proširi granice rimskog carstva čak do Egipta, ne samo da ju je uzeo pod svoju zaštitu, već je sa svojom vojskom pobedio njenog brata. Svrgnuo ga je sa prestola i na njega je doveo novu kraljicu Egipta – Kleopatru i u njenom toplom zagrljaju lako zaboravio na svoju venčanu ženu koju je ostavio u dalekom Rimu. Ali dok su u iščekivanju Cezarove čvrste ruke rimsku imperiju potresali građanski ratovi, on je sa lepom Kleopatrom plovio Nilom u pratnji konvoja od 400 lađica svoje i njene pratnje, uživajući u raskoši egzotičnih ponuda svake vrste, zaboravljajući bar na kratko na teški život vojnika koji je do tada imao. Tako opušten i raznežen pored mlade devojke, Cezar je odlagao svoj neminovni povratak u Rim.
“Nije ni čudo” – zapisao je akademik Milanković. “Svakome bi bilo teško da se odvoji od najlepše žene starog veka, mlade i šarmantne Kleopatre, kao i svih počasti i pažnje koje mu je kraljevina Egipat ukazivala kao istinskom prijatelju i poznatom državniku velike rimske imperije.”
.
Posle osmomesečnog boravka u Egiptu, u raskoši i zadovoljstvima ovozemaljskim, Cezar je ipak nakratko otišao u Rim i prihvatio se posla koji je najbolje znao da radi: da se bori i pobeđuje neprijatelje Rima. Otišao je da ratuje u Aziju, Afriku i u Španiju, sve dok nije pobedio sve svoje protivnike, a među njima i prvog Kleopatrinog ljubavnika Gnejusa Pompeja, sina Pompeja Velikog, prijatelja Kleopatrinog oca. Posle silnih vojnih pohoda i pobeda i ovenčan lovorovim vencima nepobedivog vojskovođe, Cezar se vratio u Rim. Preuzevši ponovo svu vlast u državi i proslavljajući sa svojim podanicima svoje zaista trijumfalne pobede na svim stranama sveta kud god da su ga bogovi slali da ratuje i osvaja za račun velike imperije, on nije zaboravio da u državnu posetu pozove i kraljicu Egipta – svoju Kleopatru. I kao što to često biva i njena poseta je bila zaodenuta u oficijelnu formu. Kraljica Kleopatra je dolazila u Rim da zatraži od Senata titulu “prijatelja Republike”. Znao je to ceo Rim, a kraljica nije ni sakrivala, da dolazi i kao “prijateljica” Cezarova.
Jedno slatko dete, koje je kraljica dovela sa sobom, izazivalo je naročitu pažnju i govorkanja. Upravo da bi izbegla svaku sumnju oko toga ko mu je otac (pošto je rođen ubrzo pošto je Gaj Julije napustio Egipat, 47 p.n.e.), majka mu je dala ime Ptolomej XV Philopator Philometor ili kraće, Cezarion . Doček Kleopatre koja je stigla brodovima, a čime bi drugim, bio je spektakularan, kakav nikad do tada Rim nije video. Pored državnih zvaničnika i protokolarne ceremonije, nagrnula je i masa radoznalog sveta, a naročito ljubomornih žena, da uživo vide najlepšu ženu sveta i kraljicu drevnog Egipta, a uz to još i ljubavnicu Gaja Julija Cezara…
.
.
Kraljica Kleopatra je u svojoj brojnoj pratnji imala i nekoliko naučnika Aleksandrijskog muzeja. Aleksandrijski muzej i Aleksandrijska biblioteka su bili u to vreme najveći naučni centri. Među putnicima je bio i veliki astronom i matematičar tog vremena, Sosigen iz Aleksandrije. Rimljani su u to doba bili zaokupljeni svojim ratovima i osvajanjima, ali što se tiče egzatnih nauka i astronomije, kako reče Milanković, bili su prave neznalice. Između ostalih stvari koje je u rimskoj državi trebalo srediti bio je i kalendar, pa je Cezar taj obiman posao reforme postojećeg kalendara poverio najboljem astronomu drevnog Egipta. Cezar Kleopatru smešta u svoju vilu, i time izaziva skandal. Šuškalo se da će se njome oženiti. Dve godine kasnije Cezar je ubijen.
Marko Antonije i Kleopatra sreli su se na prostoru Male Azije 42.god pne. Stigla je u punom sjaju i potpuno ga opčinila. Kleopatra mu je rodila blizance, Kleopatru Selenu i Aleksandra Heliosa. Venčali su se 36.god pne i dobili još jedno dete, Ptolomeja Filadelfusa.
Uskoro, Rim im objavljuje rat. Kada je Oktavijan osvojio i Aleksandriju, Kleopatra se zatvorila u svoj mauzolej, i naredila da Marku Antoniju kažu da je mrtva. Očajan, u svojim odajama, on se ubija probadajući se mačem.
Kleopatra je pripremila i sopstvenu smrt. Savršeno doterana legla je u postelju i uzela korpicu sa smokvama i dve otrovnice. U to vreme verovalo se da smrću ujedom otrovnice dobija besmrtnost. Ako pogledamo koliko je priča, pesama, romana, slika i filmova objavljeno o Kleopatri, može se reći da je na neki način zaista postala besmrtna…
Sahranjena je pored Marka Antonija, a Egipat je postao rimska provincija.
…
Najpoznatija filmska verzija Kleopatre,
u glavnoj ulozi takođe besmrtna Elizabet Tejlor
Monika Beluči kao Kleopatra
