Kадиз ( Саdiz), Андалузија

Резултат слика

.

Кадиз

Шта стоји у измишљеној старој историји о том
граду?  Узмимо шпанску верзију :
„ Кадиз, сребрно буренце, три хиљаде година главни
град провинције, основали су га Феничани (Phönizier)
као Гадир, важи као најстарије насеље на Иберијском полуострву, можда целог западног света “ (Хроника града Кадиза).
Већ нам је зло! Иако је једно тачно! Са Алесиом је
Кадиз најстарији град Европе! Али даље! Основали су
га Феничани, зове се Гадир! Забога!
Феничане као народ никад нисмо имали, и да су га
основали Феничани не би се звао Гадир! Име Гадир
потиче од измишљеног грчког географа и путника
Страбо-а! Гадир је Страбоово унакажење имена Сард,
Сардр, Сардир, који је основао Сербон II, али не пре
3000 година! Према важећој хронологији, али је она
погрешна! На то ћемо се још вратити.

Резултат слика

Данашње име Кадиз је унакажено име Сард, Садр, Сардис, само је почетно слово сербско „Ц“ (С),Цард,Цардр, Цардис а
чита се као Сард, Сардр, Сардис и Сарди су Срби!

 Дакле град је назван по имену једног народа! То нам
Страбо не каже. Али Страбо познаје неки други град
као Сард, Сардр у Малој Азији, у Лики, и његов народ!
Становници Лyкијци су Срби (Страбо). Дакле! Од Цард
(Сард) Цардр (Сардр) Цардис (Сардис) настао је Цадиз
(Кадис)! Али не увек!

Нека сербска имена Сард, Сардас су се до данас одржала. Сардр, Сарда у данашњој Шпанији имамо 4 пута, а Сард, Сардас 2 пута…, Један Садр, Сардас се налази у Арагонији код Сабинонинго-а, а Сабинонинго и Цартиране
(Сартирана) су Србија, Арагон је Царагон (Сарагон),
Србија, са главним градом Царагоца (Сарагоса),
Србија, данас Зарагоза и он лежи на реци Ибар! Ибар
као сербско име реке налазимо у целом старом свету,
а у Србији још и данас. Ова река Ибар се данас зове
Ебро! 20 км. од Зарагоза-е (Србије).

.

Зарагоза (Сарагоса)

Резултат слика

.

Изнећемо наше мишљење и о оснивачу града Цард,
Цардр, Цадис, данас Kадиз-а. То је Сербон II!

Сербон II је други освајач света, у митологији он је Херакле,
Херкул, Дионис, Одисеј…, Њега смо у нашим
досадашњим делима подробно описали, сада само
укратко у вези са данашњим градом Kадиз. Са својим
освајачима он је преко Мисира (Miessir-a, Египат) и
североафричке обале доспео до мореуза између
Африке (Африка се тада звала Либyа) и Европе, где је
с обеју страна дигао Сербонове стубове и с европске       стране основао насеље.

Наши састављачи историје Сербонове стубове називају „Херакловим стубовина“ а насеље које је Сербон II основао Сард, Сардр, Сардис – Гадир. Овде опет видимо не само
фалсификовање историје, већ радикалну измену
историје овог града и његовог народа. Прво
изопачење имена данашњег Kадиз-а су спровели
Страбоови проналазачи, највише пре 400 година,
Они су одлучили да је Страбо „грчки“ географ,
историчар и путник II. века пре н.е., који треба да
описује тадашњи свет, да унаказује сербска имена и
да „проналази“ нове народе, исто тако како
проналазач Славена Орбини и описивач Славена
Константин Порфирогенитис!

Тако је сербски град Сард, Цард, Царди, Цардис добио грчко име Гадир, Гадес (уместо „Ц“, „Г“, а сербски народ Пиринејског полуострва имена: Бетис, Турдуки, Луситани, Ветонес, Ареваци, Цантабари, Кардли, Астури.

Миленко Николић Stiftung,

Задужбина Миленка Николића.

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.