.
Кадиз
Шта Ñтоји у измишљеној Ñтарој иÑторији о том
граду? Узмимо шпанÑку верзију :
„ Кадиз, Ñребрно буренце, три хиљаде година главни
град провинције, оÑновали Ñу га Феничани (Phönizier)
као Гадир, важи као најÑтарије наÑеље на ИберијÑком полуоÑтрву, можда целог западног Ñвета “ (Хроника града Кадиза).
Већ нам је зло! Иако је једно тачно! Са ÐлеÑиом је
Кадиз најÑтарији град Европе! Ðли даље! ОÑновали Ñу
га Феничани, зове Ñе Гадир! Забога!
Феничане као народ никад ниÑмо имали, и да Ñу га
оÑновали Феничани не би Ñе звао Гадир! Име Гадир
потиче од измишљеног грчког географа и путника
Страбо-а! Гадир је Страбоово унакажење имена Сард,
Сардр, Сардир, који је оÑновао Сербон II, али не пре
3000 година! Према важећој хронологији, али је она
погрешна! Ðа то ћемо Ñе још вратити.
Данашње име Кадиз је унакажено име Сард, Садр, СардиÑ, Ñамо је почетно Ñлово ÑербÑко „Ц“ (С),Цард,Цардр, Ð¦Ð°Ñ€Ð´Ð¸Ñ Ð°
чита Ñе као Сард, Сардр, Ð¡Ð°Ñ€Ð´Ð¸Ñ Ð¸ Сарди Ñу Срби!
 Дакле град је назван по имену једног народа! То нам
Страбо не каже. Ðли Страбо познаје неки други град
као Сард, Сардр у Малој Ðзији, у Лики, и његов народ!
Становници Лyкијци Ñу Срби (Страбо). Дакле! Од Цард
(Сард) Цардр (Сардр) Ð¦Ð°Ñ€Ð´Ð¸Ñ (СардиÑ) наÑтао је Цадиз
(КадиÑ)! Ðли не увек!
Ðека ÑербÑка имена Сард, Ð¡Ð°Ñ€Ð´Ð°Ñ Ñу Ñе до Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð´Ñ€Ð¶Ð°Ð»Ð°. Сардр, Сарда у данашњој Шпанији имамо 4 пута, а Сард, Ð¡Ð°Ñ€Ð´Ð°Ñ 2 пута…, Један Садр, Ð¡Ð°Ñ€Ð´Ð°Ñ Ñе налази у Ðрагонији код Сабинонинго-а, а Сабинонинго и Цартиране
(Сартирана) Ñу Србија, Ðрагон је Царагон (Сарагон),
Србија, Ñа главним градом Царагоца (СарагоÑа),
Србија, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð—Ð°Ñ€Ð°Ð³Ð¾Ð·Ð° и он лежи на реци Ибар! Ибар
као ÑербÑко име реке налазимо у целом Ñтаром Ñвету,
а у Србији још и данаÑ. Ова река Ибар Ñе Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð·Ð¾Ð²Ðµ
Ебро! 20 км. од Зарагоза-е (Србије).
.
Зарагоза (СарагоÑа)
.
Изнећемо наше мишљење и о оÑнивачу града Цард,
Цардр, ЦадиÑ, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Kадиз-а. То је Сербон II!
Сербон II је други оÑвајач Ñвета, у митологији он је Херакле,
Херкул, ДиониÑ, ОдиÑеј…, Њега Ñмо у нашим
доÑадашњим делима подробно опиÑали, Ñада Ñамо
укратко у вези Ñа данашњим градом Kадиз. Са Ñвојим
оÑвајачима он је преко МиÑира (Miessir-a, Египат) и
Ñевероафричке обале доÑпео до мореуза између
Ðфрике (Ðфрика Ñе тада звала Либyа) и Европе, где је
Ñ Ð¾Ð±ÐµÑ˜Ñƒ Ñтрана дигао Сербонове Ñтубове и Ñ ÐµÐ²Ñ€Ð¾Ð¿Ñке    Ñтране оÑновао наÑеље.
Ðаши ÑаÑтављачи иÑторије Сербонове Ñтубове називају „Херакловим Ñтубовина“ а наÑеље које је Сербон II оÑновао Сард, Сардр,Â Ð¡Ð°Ñ€Ð´Ð¸Ñ – Гадир. Овде опет видимо не Ñамо
фалÑификовање иÑторије, већ радикалну измену
иÑторије овог града и његовог народа. Прво
изопачење имена данашњег Kадиз-а Ñу Ñпровели
Страбоови проналазачи, највише пре 400 година,
Они Ñу одлучили да је Страбо „грчки“ географ,
иÑторичар и путник II. века пре н.е., који треба да
опиÑује тадашњи Ñвет, да унаказује ÑербÑка имена и
да „проналази“ нове народе, иÑто тако како
проналазач Славена Орбини и опиÑивач Славена
КонÑтантин ПорфирогенитиÑ!
Тако је ÑербÑки град Сард, Цард, Царди, Ð¦Ð°Ñ€Ð´Ð¸Ñ Ð´Ð¾Ð±Ð¸Ð¾ грчко име Гадир, Ð“Ð°Ð´ÐµÑ (умеÑто „Ц“, „Г“, а ÑербÑки народ ПиринејÑког полуоÑтрва имена: БетиÑ, Турдуки, ЛуÑитани, ВетонеÑ, Ðреваци, Цантабари, Кардли, ÐÑтури.
…
Миленко Ðиколић, Stiftung,
Задужбина Миленка Ðиколића.
…