
.
Др БориÑлав Влајић – Земљанички:
Ретко који европÑки народ има толико пиÑаних изворних података o Ñвојој Ñтарој прошлоÑти, a мало је њих који немају патриотÑку иÑторију и иÑториографију (државно програмирану и озваничену) као Срби.
Када Ñам довољно упознао иÑторијÑке фалÑификате Ñачињене код препиÑа, превода и тумачења Ñтарих пиÑаних изворних података o Србима, извршене у циљу приÑвајања ÑрпÑких земаља и Ñвега ÑрпÑког до крÑне Ñлаве и Ñв. Саве, закључио Ñам да не могу пиÑати хронику ÑрпÑког крајишког Ñела, Ñве дотле док не Ñазнам иÑторијÑке најÑтарије корене ÑтароÑеделачког ÑрпÑког народа широм бивше СФРЈугоÑлавије.
Одбацио Ñам лажну иÑториографију и кренуо. од анализе Ñтарих вредних хроника, Ñа ÑамоÑталним или оригиналним тумачењем, онако како је Цицерону Ñаветовала Питија из Делфа:
,,да ће духовну Ñлаву иÑтине доÑтићи Ñамо ако Ñе у животу руководи Ñвојим карактером (поштењем), a не мишљењем Ñветине.”
Додао Ñам уз оригиналне податке o Србима, оригинално излагање и енергију духа у тумачењу иÑтине и оÑпоравању лажи, као што учи Ñтара универзална мудроÑÑ‚:
,,Aко ти рад нема енергију ватре – баци га у ватру.”
ПоÑле оÑмогодишњег иÑтраживања, утврдио Ñам из објављених ÑпиÑа да Ñе ÑтароÑÑ‚ земљорадничког народа Срба на Балкану, Ñредњем Подунављу и приалпÑким крајевима, може пратити до I века пре нове ере. A према Тацитовој ИÑторији, у којој опиÑује њему Ñавремене војничке и цивилне догађаје у периоду од 54. до 70. године нове ере, у
римÑким провинцијама оформљеним на окупираној територији Срба, идентификовао Ñам и показао деÑетак ÑтаропоÑедничких земљорадничких ÑрпÑких племена, по имену: Серви, Венди, Севери, Раци (РаÑи), Свеборуми (Свеби), Унди (Внди), Боји (Воји), Урби (Врби), Тоти (Тети), и она која Ñе означавају no провинцијама (Далмати, Панони и други).Â
СрпÑке провинције, у којима Ñтално живе једино поменута племена Срба, Ñу ове: Панонија Ñа ПанонÑким Ðлпима, Мезија, Илирик, Далмација, Вендика на Уни, Либурнија, Вендика уз крајње Ñеверно ЈадранÑко приморје, Рација и Ðорик као приалпÑке провинције.Â
ИÑтовремено Срби живе у западној или панонÑкој Сарматији, као Ñлободној држави између Дунава и ТиÑе.
Тацитови налази потврђени Ñу ÑпиÑима доцнијих грчких хроничара, затим у потоњим хроникама Ðјнхарда, Дукљанина и Порфирогенита, потом повељама владара и влаÑтеле у ÑрпÑким Ñредњовековним државама: Србији, БоÑни Ñа Доњим Крајем и Доњој Славонији као вазалÑкој бановини подчињеној угарÑком краљу.
Порфирогенит је пет пута, у два ÑпиÑа, опиÑао поÑтојање ÑрпÑке кнежевине Велике Моравије, јужно од Саве и Дунава Ñа Београдом (почетком X века), на територији пруженој од Дрине до Видина и реке ИÑкар, докле је била граница ÑрпÑке провинције Мезије.
Из магле Ñам оÑветлио многе земље, државничке, војничке, верÑке и друге податке o Србима до краја Ñредњег века, који Ñу у ÑпиÑима видљиви и без наочара и разумљиви без поÑебног тумачења.
Ово Ñепаратно издање чини тек пети део моје довршене ineditum Ñтудије o Србима и њиховим земљама, државама, духовном Ñтваралаштву и верÑком животу.
За комплетно издање ниÑам нашао помоћ, иако Ñам је пиÑмима тражио на око 50 меÑта.
Ðо, ако је хроника o једном ÑрпÑком Ñелу чекала оÑам година иÑтину o Србима Ñтару “20 векова”, да би Ñе њено пиÑање наÑтавило, може и готова Ñтудија o Ñвим Србима мало да Ñачека,
(доброчинитељ за општу Ñтвар ће Ñе наћи, јер какви би то били Ñадашњи Срби, a да не чине по Ñтаром обичају: кад једни нешто неће – други то хоће).
Читаоцу поручујем да Ñе не љути на учитеље што га ништа од овде показаног ниÑу научили, као ни аутора овог дела, јер ни они ништа ниÑу научили од њихових учитеља.
Ðко хоћемо да имамо неопходно потребну националну иÑторију и иÑториографију, иÑтинÑку и непорочну пороцима фалÑификатора и препиÑивача, морали биÑмо кренути од почетка, али не Ñа онима који Ñу за
протеклих 100 година уништили и почетке иÑтинÑке патриотÑке иÑторије.
…
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.