Почетком 1 века нове ере, Плиније Старији је, у свом делу „Природна историја“ описао балкански регион Паноније у поглављу 28. ( или 25.). Ми ћемо се фокусирати само на нека од племена које спомиње у овом региону а који су, у основи Словени (Срби).
Када описује регију названу Норикум, он наводи следеће: „Драус (Драва) пролази кроз територије Серера, Серапија, Јаса и Андизета …“
Серапи и Андизети – илирска племена?
Радозналост да сазнамо више о племену Серапи, које јем чини се, једино Плиније Старији поменуо, као да је он био и једина особа која је за њих знала. Сви резултати претраге на воде до истог цитата. Википедиа чланак „Списак древних племена у Илирији“ који их наводи као келтска племена.
Не могавши да пронађем више референци односно резултата, одлучила сам да сазнам више о суседима овог племена – Јасима и Андизетима. Истрага о Андизетима је било скоро подједнако „плодна“. Изгледа да се већина извора слаже да је ово илирско племе, да су они староседеоци Балкана.
Све наведено доводи нас до закључка да су и они, заправо, Срби, односно, да су то различита, географски „прилагођена“, имена за србска племена. То је било време много пре појаве нација и народа, на начин који је нама данас познат. Управо из тог разлога, племена су свој назив добијала по местима на којима су живели, рекама које су текле њиховом територијом итд.
Јаси – једно од сарматских племена?
Сада када је реч о племену Јаси, ствари су интересантније. Горе наведени текст наводи их под илирским, односно србским племенима. Кратко објашњење гласи: „Јаси је било име илирског племена, једног од више, у оквиру Панонаца.“
У потрази за више информација о племену Јаси, долази се до румунског града Јашија (такође назван Јаси или Иаси) – други по величини град у Румунији. Име овог града потиче од племена које је прешло са Кавказа и обала Азовског мора. Стигли су до Балкана, пролазећи на свом путу кроз Румунију. Уџбеници у том погледу нису једногласни те постоје три могуће теорије о њиховом пореклу 1. Сарматско 2. Аланичко 3. Турско (Кумани):
Научници имају различите теорије о пореклу имена „Јаси“. Неки тврде да име потиче од сарматског племена Јазиги.
Сада изгубљени натпис на римској раскрсници у близини данашњег Осијека, Хрватска, помиње постојање муниципиума ( општине, у данашњем смислу речи) Јасиорум. (Муниципиум Дачорум-Јассиорум из других извора.) име је потицало из иранског племена Алани племе Јаси, истог порекла као Јазиге.
Јазијанци су живели међу Куманцима и напустили су Кавказ после прве монголске кампање.
Сада, племе Јазигова заиста су боравиле у овом делу Балкана пре римског освајања. Ево кратког резимеа о томе шта Википедија говори о њима:
Иазигес су древно сарматско племе које су путовале западно од Средње Азије на степи Украјине у ц. 200 пне. Касније, у ц. 44 пне, преселили су се у Мађарску и Србију. Сместили су се близу Дачије, у степи између река Дунав и Тиса. Иако су у почетку били мигратори, постали су полу-седентарни након што су се населили у степи између ријека Дунав и Тисза.
У ранијим односима Јазигеса са Римом, они су коришћени као нека врста пуфера, „тампон зоне“ између Римљана и Дачана.
А што се тиче Јасзових људи модерне Мађарске, читамо сљедеће:
Људи Јаза били су номадски сарматски (или скитски) племе који се населио у Мађарској током 13. вијека.
за коју се генерално мисли да је Осетског порекла, је изумрла, а чланови Јаса обично говоре мађарски.
Њихово име је скоро сигурно повезано са оним из Jазигеса, једног од сарматских племена које су, заједно са Роcколанијем, достигле границе Дакије током краја I вијека прије нове ере.
Преостали елементи ових племена, преци људи Јаза, остали су заостали у централном северном Кавказу, који су се мешали са кавкаским народима како би формирали данашњи Осет.
Људи Јаси су дошли у Краљевину Мађарску, са Кумананцима, када су њихова земља на истоку нападала Монголско царство средином 13. века.
Дакле, да брзо сумирамо све досадашње чињенице:
Град Јаси је основало племе познато под називом Јазиге.
Јазиге су били сарматско племе, долазећи са Северног Кавказа и везани су за за данашњу Осетију.
Они су населили територију Србије и Мађарске (прочитајте Панонију) око 44 године пре Христа.
Потиснути су од стране Римљана и много касније, Монголи су се доселили горе и доле кроз балкански регион, између Паноније, Румуније и Мађарске.
Прилично је очигледно по мом мишљењу да Јаси Плинија Старије, поменути у првој половини 1. вијека нашег дана, нико други осим овога горе поменутог.
У Птоломејевој Географији (2 век), приказане су Јазиге, односно племе Јази на подручју између Горње Паноније и Дачије (данашња Румунија).
Да се вратимо на Серапиле
Сада када смо утврдили да Јаси Плинија Старијег, вероватно нису родно илирско племе, како се тврди Википедија, вратимо се њиховим суседима, Серрапилима. Да ли могу бити и Сарматско племе?
Књига под називом „Географски атлас: или потпуни систем географије, древни и модерни“ у књизи објављеној 1711. године у Енглеској, баш као што сугерише њен наслов, имла је за циљ да опише велики део познатог света.
Опис Србије почиње са следећим речима:
„Турци то зову Серпилати. То је раније било део Мезије и названо је Мезија Супериор (Горња Мезија), јер је Бугарска била Инфериор. Римљани су га подривали. Након проглашења царства, поседовали су их Серви, људи из Азијске Сарматије и основали су касније царство, док га није освојио Султан Мехмет 2 “
Срби, људи из Азијске Сарматије – или другим речима, Северни Кавказ?
Претпоставка је да се аутор ослањао на древне изворе који су били доступни у то време, укључујући и мапу Птолеми из другог века, већ објављеног на овом блогу прије (кликните да бисте увећали):
Али друга занимљива ствар у овом тексту је турско име Серпилати – очигледно палатизована форма српског. Да ли је могуће да се исто догодило и са Плинијевим Серапилима?
Да ли је могуће да су се сарматски Срби и сарматски Јаси удружили у Панонији?
Можда, односно, врло вероватно, јер Птолемеј помиње и римски град Сербинум у Панонији.
Али, вратимо се у регију Норикум, коју Плиније описује у уводном цитату. На мапи Птоломеја тог региона видимо нешто веома интересантно. Он помиње и племе Алани у Норикуму. Локација Јазига је далеко десно, у карпатским планинама данашње Румуније.
Претпостављам да не постоји никаква сумња да су Алани, (ирански дијалектички облик речи Аријани), боравили на Балкану током 2. века. Још једно племе из области Кавказа у овом региону? Али, пошто је њихова колевка Кавказ, или прецизније Осетија, зашто их Птоломеј приказује у Норикуму?
Словенски топоними у Норикуму
Још једна важна ствар је чињеница да је германска територија јасно раздвојена. Прави германски утицај у овом региону почиње после 5. века, са дефинитивним падом Римског царства.
Занимљиво је да већина аустријских градова у овој регији још увек носи словенска имена. Таквих топонима има превише за прецизан попис, али вреди споменути неке од највећих градова. Прво је Грац, познати аустријски град чија етимологија је званично везана за словански „градац“ или „градец“ што значи мали град, реч која се у древним временима односила на мале утврђене брдске обале, а не за разлику од локације тврђаве Грац.
Затим ту је Леобен, поменут први у 982. години као Љубина – очигледно повезан са словеначком престоницом Љубљана, или немачким градом Лајбницом, поменутом у 970. години, као Липница – град липа:
„Када су се баварски досељеници у 9. веку преселили у ово подручје, надмашивши и постепено апсорбујући словенско становништво које се овде населило током претходне половине миленијума, сво сећање на римски град одавно је избледело.“
Али постоји неколико проблема са овом изјавом:
Према теоријама написаним током последња два века, Словени су се доселили Балкан тек око 6. вијека. (ми смо видели пример из 1711. са различитим идејама)
Ако је пре тог времена регион био насељен Келтима (у смислу германских) племена која су се борила и ратовала са Римом, не би било много смисла имати словенске топониме на целом месту, већ наставак германских.
Ако су Сарматски Срби били присутни на истом подручју у 2. веку, говорећи осетичким језиком, онда су погрешно уврштени и сматрани за Келте, како су у 6. веку из Пољске дошли Срби који су говорили словенски језик?
И зашто су исти словенски топоними германизовани у овом другом делу света – званично име града Лајпцига у источној Њемачкој потиче од словеначких „сорба“ (Срба) и значи „град липа“, као у случају аустријског града Лајбниц .
Да ли су Словени стварно били добронамерни када су наметнули своје топониме, само да би их изгубили неколико векова касније? Или нам недостаје велики део слика о томе?
Ово питање ће, за сада, остати без одговора.
…
Преузето са сајта Србске новине:
http://srbskenovine.com/serapi-serapili-i-jasi/
