„Српски племић из ислама у православље“

Махмуд-паша Бушатлија

Слободан Јарчевић нас у овом тексту обавештава о времену када су државници у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца  и СФР Југославији чинили све да код становништва све три исповести (православне, муслиманске и католичке) уклоне убеђење да припадају српском народу, те су их обмањивали (у чему су и успели) да су Југословени, Хрвати и Бошњаци, што је највише допринело да се верује да муслимани и католици не припадају српском народу.

А ту поделу српског народа су (помоћу недораслих српских државника) стварале колонијалне земље Западне Европе и Ватикан – те су расрбљене (Хрвате и Бошњаке) упућивале на биолошко истребљење православних Срба, што су најмасовније обавили у Првом и Другом светском рату.

Ово се све десило, мада су у 19. столећу (пре формирања по Србе штетне Југославије Срби муслимани имали организације, новине и књижевна дела – где су величали своју припадност српској нацији, о чему Вам овде достављамо један убедљив податак из тог времена.

Хвала Богу, обавештавамо вас да се и данас код неких муслимана буди свест и сазнање да припадају српском народу, а не несрпском бошњачком, како су то кривотворили Ватикан и Аустрија и недорасли државници Југославије.

Данас, Срби муслимани имају своје српске организације у Сарајеву, Шапцу и Сјеници, а многи муслимани, самоинцијативно, истичу своју припадност српском народу.

Достављамо вам ову истину о српству муслимана у деветнаестом столећу – и кратковидости српских државника у обе Југославије – одсуство српске државне идеологије у Југославији, од 1918, условило је да се српска ратна и ослободилачка слога муслимана и православних заборави и да се њен дух уклони из свести млађих генерација и муслимана и православних.  Утапање српске идеологије у југосло венство у двадесетом столећу је кључна грешка српских државника и интелектуалаца и она ће условити страховите међусобне српске покоље у два светска рата и у сепаратистичким ратовима у Југославији од 1990. до 1999. године.

А да до тога није требало доћи, показују примери муслиманских првака који су следили тековине муслиманско-православног устанка против Аустрије 1882. године. Најугледнији међу њима, био је Мехмедбег Капетановић-Љубушак. Он је 1887. године написао збирку пословица, песама и анегдота: Народно благо. Ово дело је штампао ћирилицом. Поклонио је своје земљиште код Бихаћа и Санског Моста за подизање православних цркава и парохијалних домова. Његов син Ризабег је пригрлио очево српство – писао је родољубиве песме и штампао их у српској Босанској вили. Да је свест о припадности муслимана српском стаблу било међу народним првацима однеговано пре стварања Југославије, показује муслимнско-православни уговор о уређењу Босне и Херцеговине из 1902. године, којим је покушано спречавање аустријске намере да све дошљаке у Босну и Херцеговину (странце) представи као Хрвате и да српски језик прогласи „земаљским“, или „бошњачким“.  Зато су Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Алибег Фирдус и Бакирбег Тузлић унели Члан 11:

„Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. Не признаје се право зави- чајности никоме – ко је дошао с окупацијом или после ње, па ни њиховим потомцима, макар да су у Босни рођени“.

Овај државни и национални документ је, убрзо, дао резултате – и права је штета што је после 1918. године муслиманско-православна слога занемарена и одрођавање муслимана од српског стабла државно подстицано. Посебно, у Југославији после Другог светског рата. Али, тих првих година двадесетог века, све је наговештавало братство истородних муслимана и православаца. Тако су муслимани основали Српско муслиманско потпорно ђачко друштво и почели да издају часопис Гајрет.

Председник Друштва је био Мехмедбег Фадилпашић, велепоседник из Сарајева. Уредник Гајрета од 1907  је Осман Ђикић и часопис руши оквире међусрпске верске подељености. Залаже се за српство и муслимани престају да се зову Турцима, схватајући да припадају српском роду. Осман Ђикић, са Смајом Ћемаловићем, покреће и часопис Самоуправу, 1910. године.

Атмосферу српског родољубља међу муслиманима Босне и Херцеговине, крајем 19. и почетком двадесетог столећа, најупечатљивије приказује лепа лирска песма Србина муслимана Аливерић Тузлака, АМАНЕТ ОД ЂЕДА, објављена у Босанској вили, 1898:

„У долафу мога ђеда

с десне стране у претинцу,

кад још бијах грјешно д’јете

виђах малу иконицу.

Прикрадох се да разгледам,

Каква ли је на њој слика,

Бјеше сребром опточена

Слика Ђурђа мученика.

Ја то онда нисам знао.

Зазир’о сам од аждаје,

Ал’ с аждајом ко се бори,

Осјећ’о сам, јунак да је.

Само зато, само зато,

Ја пољубих тог човјека.

Ђед униђе – ја се збуних –

А он рече: ’Нека, нека!

Истог Ђурђа, љубили су

Наши преци ко свечари,

Па зар да ја ђунах љубнут’

Што љубљаху наши стари.

Ал’ ти н’јеси пољубио

Само хадер – илијаза,

И пољупце си пољубио

Својих рахмет праотаца’.

Тако ђедо, ал’ он оде

Већ одавно с овог св’јета,

А ја чувам иконицу

Поред других аманета.

Ал’ ја зато, Алах-икбер,

Чврсто с држим свог мезхеба,

А мезхеб ми ништ’ не смета

Да србујем како треба“.

…

Достављамо вам и   песму о преласку Махмут Бушатлије у православље – „Српски племић из ислама у православље“ и молимо Вас да је доставите у Србији и другим земљама: гусларима, државницима, академијама, новинарима, књижевницима, српским и муслиманским удружењима…

Имајте у виду да су муслимани предложили да се песма објави на латиници, чиме се доказује да је и латиничнно писмо српско, а не хрватско, јер и у Хрватској је у употреби српски језик с овим другим српским писмом.

.

Vid Malivuk, Nevesinje:

SRPSKI PLEMIĆ IZ ISLAMA U PRAVOSLAVLJE

…

Vezirova glava uz ćivot Svetog Petra:

Posmrtna maska Mahmut paše Bušatlije

…

Vid Malivuk, Nevesinje:

SRPSKI PLEMIĆ IZ ISLAMA U PRAVOSLAVLJE

Da li znate ljudi svekoliki,

Srbima se s neba znak ukaza,

A ukaza na Sretenje Bož’je,

A to beše petnaestog dana,

U mesecu februaru hladnom,

Dvehiljade leta četrn’estog,

U Cetinjskoj crkvi na Ćipuru.

Prijatno joj zvona zazvoniše,

Oko crkve Srbi okupljeni,

Svako lice osmeh ukrasio,

Svako srce igra od radosti,

A iz grla momčadije brojne

I iz grla prelepijeh moma,

Srpske pesme umilno se viju,

I ptice ih u gorama čuju.

Pred crkvu je častan čovek stig’o,

Glavom lično Mahmut Bušatlija,

Poznat jeste u celome svetu,

Vešt je poslu kad se novac broji,

A za gradnje velikih mostova,

Il’ dvoraca čuvenih vladara.

Pred crkvom se Mahmut zaustavi,

Oko njega mali unučići –

Sve dečica islamskih imena,

Jedan ime Mehmedovo nosi,

A drugom je tursko ime Selim,

Devojčica krasna je Fikreta,

A do nje je i prelepa Fata.

Sad se njima Mahmut obratio,

Te božanski ‘vako prozborio:

„Unučići, predraga dečice,

Kada kročim ja u crkvu svetu,

Vratiću se korenima svojim,

Korenima zlatom optočenim,

Od kojih smo bili otrgnuti,

Otrgnuti pet vekova dugih,

Od kad nam je davni predak Stanko,

Mor’o uzet veru Muhameda

I ostavit’ svoju dragu veru,

Svoju veru srpsku pravoslavnu.

I mor’o je, moja deco draga,

Ostaviti svoju Krsnu Slavu,

Krsnu Slavu Svetoga Jovana.

A naš predak, taj nesrećni Stanko,

Drugi izbor nije ni imao –

Turci su mu zemlju zauzeli,

Kojom on je trebao vladati,

Jer je rođen kao Crnojević.

Porodica vladarska mu bila,

Al’ Srbijom on zavlad’o nije,

Jer mu Papa pomoć’ nije slao,

Niti koja zemlja katolička,

No je svaka Turke pomagala,

Da bi Turci mogli zavladati,

Zavladati svakom srpskom zemljom.

A Mlečani, crn im obraz bio,

S Turcima su Srbiju lomili!

Porobili otoke jadranske

I gradove Kotorskog zaliva,

Pa su jošte oteli i Skadar,

Sveti Skadar prestonicu srpsku,

U kojoj su cari carevali,

Srpski cari sedamsto godina.

E tako je naš kukavni predak,

Predak Stanko ostao nemoćan.

Da bi spas’o i narod i porod,

Prihvati se vere muslimanske.

Posle njega stasaše potomci,

A svaki je turskoga imena.

Mnogi od njih beše i veziri

I veziri, paše i begovi,

Među njima znan je paša bio,

Taj čuveni Mahmut Bušatlija,

Bio jeste najslavniji paša,

Ali su ga Srbi pobedili,

A u teškoj bici na Krusima.

To je bilo hiljadusedamsto

Devedeset i Å¡este godine.

Tad mu glavu Srbi odsekoše

I pružiše Petru Cetinjskom,

Sveti Petar suze je prolio,

Jer je znao ko je Mahmut paša –

Da je Mahmut roda plemenitog,

Iz vladarske kuće Crnojević’.

Zbog te muke u nesreći srpskoj,

Jer se Srbi međusobno kolju,

Proli suze Petar sa Cetinja,

Proli suze, pomoli se Bogu –

Da se Srbi slože i pomire,

Bez obzira vere koje li su.

Moja deco, unučići dragi,

Znajte ovo i pamtite dobro –

Od vremena Crnojević Stanka,

Kada primi veru Muhameda,

To je bilo veka Å¡esnaestog,

Četrn’esta godina nastala,

Poput njega, mnogi drugi Srbi,

Morali su veru promeniti,

Ostaviti zlatnu pravoslavnu,

Zaboravit’ svoju Krsnu Slavu,

Te ikone svojih svetitelja –

ÄŒuvati ih negde zamotane,

Na tavanu, il’ podrumu mračnom.

Naš nemoćni Stanko Crnojević,

Tačno dana Gospodnjeg Sretenja,

Primio je veru Muhameda,

Te mu danas pomoći moramo.

A njemu je pomoć neophodna,

Jer je čezn’o on za verom svojom

I za Slavom Svetoga Jovana.

Zato ćemo mi na mestu ovom,

U Cetinjskoj crkvi na Ćipuru,

Gde su kosti našeg slavnog pretka,

Našeg pretka Crnojević Ive,

Koji Turke pobedio često,

U savezu sa rođakom svojim,

Sa vitezom srpskoga kolena,

A sa slavnim begom Skenderbegom.

Ovde ćemo na grobu Ivana,

Vratiti se veri prađedovskoj

I vratitii svoju Krsnu Slavu,

Dragu slavu Svetoga Jovana,

A mi ćemo i imena srpska,

Odabrati i dičit’ se njima,

Sveti otac Jovanović Obren,

Uneće ih u matične knjige,

Te će krasit’ i potomke vaše,

A potomke roda nam srpskoga“.

Tako reče Mahmut Bušatlija,

Tako reče i u crkvu kroči,

Na pragu se odmah prekrstio,

A lice mu suze pokvasiše,

Milosnice – suze radosnice!

Krst podiže otac Jovanović,

A u Crkvi ukaza se svetlost,

A ta svetlost bez izvora beše.

Božasnka je, to je bilo jasno,

Te je svima srce ispunila,

Ispunila i srećom i snagom.

Kako ne bi srećom ispunila,

Muslimani vraćaju se Srpstvu!

Tu odluku na Cetinju slavnom,

A u svetoj crkvi na Ćipuru,

Blagoslovi mitropolit dobri,

Mitropolit cele Crne Gore

I Primorja na Jadranskom moru,

Glavom lično Amfilohije je,

Iz čuvene kuće Radovića,

Koji brani i narod i crkvu,

Srpsku crkvu pravoslavnu hoće,

Hoće dušman potpuno rasrbit’,

Al’ to spreči da junak Amfilohij.

On podiže i krst pravoslavni,

Blagosilja Mahmut Bušatliju

I reče mu da sad Mahmut nije,

Nego da je on imenomi Stanko,

A prezime biće mu predačko,

Crnojević zvaće se od danas,

Kako su se i vladari zvali,

A vladari stare zemlje srpske.

Amfilohij opet krst podiže,

A podiže nad dečicom zlatnom.

Uputi im reči čarobnice,

Koje deca rado saslušala,

A posebno sjajni dečak Mehmed,

ÄŒije ime danas se promeni,

Promeni se, te će Miloš biti,

To je ime najvećeg junaka,

A slavnoga viteza Srbije,

A viteza Obilić Miloša,

Koji ubi turskog car Murata,

A u teškom boju na Kosovu.

I Selim se mali obradova,

Amfilohij njega obavesti,

Da od danas Ilija će biti,

To je ime iz vremena drevnih,

Jer i Skadar zvao je se Ilij,

Drugo ime bilo mu je Troja.

A Fikreta mala poskakuje,

Raduje se svom imenu novom,

Amfilohij darova joj ime –

Leposava ona će se zvati,

Što će svaki Srbin razumeti,

Jer se nije moglo naslutiti,

Šta na turskom značiše Fikreta.

Mala Fata zapevuši tiho,

Iznenadi sve prisutne time,

Te poljubi ruku svešteniku,

A i ruku Mitropolitovu,

Pa uz pesmu, prozbori im ona:

„Jedna baka meni govorila,

Da joj majka Srpkinja je bila,

A došla je iz bosanske Foče,

Ime njeno bilo je Jelica.

Hoću, eto, da Jelica budem!“

Amfilohij pomilova dete,

I suze mu kanuše iz oka

Iznad glave krst joj podigao,

Jelica se svemu radovala,

Te zapeva tiho i predivno,

Zapevala „O Jelo, Jelena…“

U Cetinjskoj crkvi na Ćipuru.

Baš prijatno zvona zazvoniše,

Oko crkve Srbi okupljeni,

Svako lice osmeh ukrasio,

Svako srce igra od radosti,

A iz grla momčadije brojne

I iz grla prelepijeh moma,

Srpske pesme umilno se viju,

I ptice ih u gorama čuju,

Sprečavaju da se Srbi truju,

Što dušmani činili im davno.

Sad im draga pravoslavna vera,

Svaki Srbin sa verom tuđinskom,

Vratiće se veri pravoslavnoj,

Vratiće se korenu đedova,

Te će biti smera prađedova,

Srpsko ime sebi će vratiti!!

…

Nevesinje, 18. april 7522 (2014)

…

Текст о овом догађају на линку:

Потомак Махмут-паше Бушатлије вратио се православљу …

https://pravoslavie.ru/68550.html