Dec

Vesna

Objavljen je spisak prezimena pokatoliÄenih srpskih porodica saÄinjen na osnovu etnografskih istraÅ¾ivanja Jevta Dedijera i Marija PetriÄ‡a (po nacionalnosti Hrvat iz Hercegovine). Izdvojene su samo one hercegovaÄke porodice koje su slavile krsnu slavu.

Objavljeno: 28.12.2019.Â

ANIÄ†, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Å iroki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.

BABIÄ†, nastanjeni u: 1. u AladiniÄ‡ima (Stolac), prethodno u ÄŒavÅ¡u (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili ÄurÄ‘evdan.

BRAJKOVIÄ†, nastanjeni u Klepcima (ÄŒapljina) Slavili su Tomindan.

BUBALO, nastanjeni u: RadiÅ¡iÄ‡ima i Humcu (LjubuÅ¡ki), TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg), TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina), Mostar. Starinom su iz Humca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.

BUDIMIÄ†, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu PetriÄ‡u, BudimiÄ‡u ne znaju svoje poreklo.

BUHAÄŒ, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (LjubuÅ¡ki). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.

BUKVIÄ†, nastanjeni u Ravnom (Popovo). VeÄ‡ina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. BukviÄ‡i katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim BukviÄ‡ima, ali ih pravoslavni BukviÄ‡i smatraju svojim rodom.

BURIÄ†, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od MatkoviÄ‡a iz BjelopavliÄ‡a u Crnoj gori. Ranije su se zvali AndrijaÅ¡eviÄ‡i i MatkoviÄ‡i. Slavili su Nikoljdan.

VASILj, nastanjeni u MeÄ‘ugorju (BroÄ‡no, ÄŒitluk) i Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). U Ljuti Dolac su se doselili iz MeÄ‘ugorja. Slavili su Petrovdan.

VIDAÄŒ, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su VidaÄci doseljeni u iz HamziÄ‡a (ÄŒitluk). Tamo su se zvali MatiÄ‡i i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su doÅ¡li iz Krivodola.Â Slavili su Mitrovdan.

VRANÄŒIÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Prema Dedijeru slavili su Petrovdan.

VREPAC, nastanjeni u ÄŒulama (Mostar). Doselili su se iz TrebiÅ¾ata kod ÄŒapljine gde su se zvali LiÅ¡ani i slavili Nikoljdan.

VUÄŒINA, nastanjeni u Trijebnju (Dubrave, Stolac) i Buni kod Mostara. U Trijebanj su doselili oko 1700 godine iz Dalmacije a u Bunu su doÅ¡li iz Trijebnja. Slavili su Nikoljdan.

VUKORJEP, nastanjeni u Hutovu (Neum). Poreklom su od pravoslavne porodice SaviÄ‡ iz Postoljana u Nevesinju odakle su se doselili u Hutovo. Slavili su Nikoljdan.

VULETIÄ†, nastanjeni na podruÄju ÄŒapljine, Stoca, Å irokog Brijega, Popova i LjubuÅ¡kog. PotiÄu iz Crne Gore.

GABRIÄ†, nastanjeni u SeliÅ¡tu (Mostar). Doselili su se iz Å½upe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u GrljeviÄ‡ima (LjubuÅ¡ki) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.

…

GAGRO, nastanjeni u Hodbini (Mostar) i Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Ilindan.

GALIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju zapadne Hercegovine ali nisu od istog roda. GaliÄ‡i iz DomonoviÄ‡a poreklom iz OÅ¡ljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.

GAVRAN, nastanjeni u selima oko LjubuÅ¡kog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Hercegovine.

GILjE, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan.

GLAVINIÄ†, nastanjeni su Babin Dolu i MoÅ¡eviÄ‡ima (Neum). Slavili su Mratindan.

GOLIÄ†, Å¾iveli u OraÅ¡ju (Popovo). Starinom su Lonci iz TrnÄine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviÅ¡e Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.

GOLUÅ½A, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina), Trijebnju i PjeÅ¡ivcu. Slavili su Nikoljdan.

GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Å ipovaÄi (LjubuÅ¡ki). Pretpostavlja se da su bili

pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su priÄali da su poreklom od â€žStipana Visokogâ€œ i da su rod sa kuÄ‡om PetroviÄ‡a iz Crne Gore.

GRBEÅ A, nastanjeni u OraÅ¡cu, KovaÄevu Polju i Maglicama (Prozor) ÄŒapljina. PotiÄu od Pinjuha iz zapadne Hercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se MediÄ‡ i slavili Nikoljdan.

GRLE, nastanjeni u BiliÅ¡iÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Zvali su se PrediÄ‡i i slavili Nikoljdan.

GROZDIÄ†, nastanjeni u OraÅ¡cu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.

GRUSIN, nastanjeni u BiliÅ¡iÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.

GUGUÄ†, nastanjeni u UzariÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Ranije su se zvali LasiÄ‡ koji su slavili

Petrovdan.

GUSLIÄ†, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan.

GUSTIN, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.

DADIÄ†, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo) i PoÄitelju (ÄŒapljina). U PoÄitelj su doÅ¡li iz Popova. Slavili su Tomindan.

DAMJANOVIÄ†, 1. Ljuti Do (Å iroki Brijeg). PotiÄu od pravoslavnih SimiÄ‡a i slavili su

Nikoljdan. 2. Biograci (Å iroki Brijeg). PotiÄu od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.

DANIÄŒIÄ†, nastanjeni u RadetiÄ‡ima (ÄŒariÄ‡i, Neum). Starinom su od Senja i slavili su ÄurÄ‘evdan.

DELIÄ†, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su doÅ¡li iz ÄŒitluka, i Jasenici (BiiÅ¡Ä‡e) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.

DOLINA, nastanjeni u Golubincu i OraÅ¡ju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.

DONKIÄ†, nastanjeni u Klepcima i TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina), ÄŒulima (Mostar) i ÄŒitluku (PosuÅ¡je).

Starinom su iz BroÄ‡na, odakle su se doselili u Klepce. U TrebiÅ¾at su doÅ¡li iz Selina kod Mosora a u ÄŒitluk iz TrebiÅ¾ata. Slavili su Nikoljdan.

DRAÅ KIÄ†, nastanjeni u IzbriÄnom i Britvici (Å iroki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.

DUBELj, nastanjeni u BeleniÄ‡ima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se RaiÄ‡eviÄ‡ i slavili Mratindan.

ÄOLO, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). PotiÄu od DamjanoviÄ‡a iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.

ÄURASOVIÄ†, nastanjeni u TrnÄini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.
EREÅ , nastanjeni u RadiÅ¡iÄ‡ima, Proboju, Humcu, Studencima (LjubuÅ¡ki) i Sretnici (Mostar).Â Slavili su Malu Gospojinu.

Å½ARAK, nastanjeni u ÄŒvaljini i TrnÄini (Popovo). Å½arci su pokatoliÄeni ogranak pravoslavnihÂ ÄŒihoriÄ‡a koji su u 14 veku Å¾iveli u Popovu. Slavili su Å imindan.

Å½ERAVICA, bili su nastanjeni u Donjem Drijenu (ÄŒariÄ‡i, Neum). Odselili su se u Kotare uÂ Dalmaciji, ima ih i oko Vrlike gde su pravoslavni. Ima ih i u Å½umberku u Hrvatskoj. Vladislav SkariÄ‡ smatra da su poreklom od Banjana u Crnoj Gori. IstiÄe takoÄ‘e moguÄ‡nost da su se doselili iz Popova zajedno sa pravoslavnim vladikom Savatijem Å¡to direktno ukazuje na njihovu pravoslavnu proÅ¡lost.

Å½ILIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac), Sjekosama u Donjem Hrasnu (Neum),

GABELI (ÄŒapljina). U AladiniÄ‡e su doÅ¡li iz Boruta u Donjem Hrasnu oko 1860 godine, a u Sjekose iz TurkoviÄ‡a u Popovo oko 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.

Å½UTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). PotiÄu od KojiÄ‡a iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan.

ZEKO, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo). Slavili su kao i svi katolici u BeleniÄ‡ima Tomindan.

ZELENIKA, nastanjenu u viÅ¡e sela Å irokog Brijega odakle su se raseljavali Å¡irom Hercegovine, u Prozor pre svega.. PotiÄu iz Herceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan.

ZLOJIÄ†, ima ih doseljenih kod MetkoviÄ‡a, gde su sa islama preÅ¡li na katolicizam.

ZORAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan kao i svi katolici u Ravnom.

IVANKOVIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju Å irokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za IvankoviÄ‡e u ÄŒerigaju se smatra da su iz MamiÄ‡a, da su se zvali BiliÄ‡ te da su slavili Nikoljdan.

JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), DraÄevica (Mostar) i PoÄitelj (ÄŒapljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan.

JELIÄ†, nastanjeni u Humcu (LjubuÅ¡ki), BiluÅ¡inama i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg) Rodom su iz Imotskog, zvali su se NikoliÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

JURILj, nastanjeni u Jarama i TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz TurÄinoviÄ‡a ÄurÄ‘evdan.

JURKOVIÄ†, nastanjeni u Klepcima i Gabeli (ÄŒapljina), Vitini (LjubuÅ¡ki) i Donjem Hrasnu (Neum). Slavili su Nikoljdan. Nije pouzdano da li su JurkoviÄ‡i iz LjubuÅ¡kog su rodu sa ostalima.

KALAUZ, nastanjeni u Gornjem Zelenikovcu (Neum). Slavili su Å Ä‡epandan.

KALj, Å¾iveli su u KaluÄ‘eroviÄ‡ima (Å uma Trebinjska). PotiÄu od stare porodice RaduloviÄ‡ iz istog sela. Slavili su Jovanjdan.

KATIÄ†, nastanjeni u Prenju i AladiniÄ‡ima (Stolac), MoÅ¡eviÄ‡ima, Hotnju i BroÄ‡ancu (Neum). Ima ih i u DomonoviÄ‡ima kod ÄŒapljine a takoÄ‘e i Kleku kod Neuma. Svi potiÄu od CuriÄ‡a iz Popova koji su slavili Nikoljdan.

KATUÅ IÄ†, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). Poreklom su iz Crvenog Grma (LjubuÅ¡ki). Ranije su se zvali MatiÄ‡i. Po Dedijeru zvali su se MiljuÅ¡koviÄ‡i i slavili Ilindan.

KEÄŒI, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima kod ÄŒapljine. Slavili su Nikoljdan.

KNEZOVIÄ†, nastanjeni u RadiÅ¡iÄ‡ima (LjubuÅ¡ki), Ljutom Docu, DuÅ¾icama i Smokinju (Å iroki Brijeg) i Gorici kod Stoca. Slavili su Ivanjdan.

KOJIÄ†, nastanjeni u Orahovom dolu i Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan.

KONjEVOD, nastanjeni u Hutovu i Burmazima (Neum). Starinom su iz Crne Gore pa se samim tim pretpostavlja da su bili pravoslavni.
KORDA, nastanjeni u Klobuku, Tihaljini i GrljeviÄ‡ima (LjubuÅ¡ki). Korde su takoÄ‘e nastanjene i u Popovu gde su slavili Mitrovdan. Ne zna se da li su u rodu sa Kordama iz zapadne Hercegovine.

KORDIÄ†, nastanjeni u HumiliÅ¡anima i Sretnici (Mostar). KordiÄ‡i iz Sretnice su ranije Å¾iveli u TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina). Ranije su se zvali KolaÅ¡i i slavili su Petrovdan.

KOVAÄŒIÄ†, nastanjeni u TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su seÂ zvali IviÄ‡i i slavili su Ilindan.

KRALjEVIÄ†, Å¡iroko rasprostranjen rod u zapadnoj Hercegovini. Za KraljeviÄ‡e iz Mokrog (Å iroki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kaÅ¾e da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali AndriÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

KREÄŒAK, nastanjeni u Zavali i BeleniÄ‡ima (Popovo). Ranije su se zvali RadanoviÄ‡i i slavili su Tomindan.

KRMEK, nastanjeni u Gornjem i Donjem Drijenu (Hutovo, Neum). U ova sela Krmeci su doselili iz Hrasna. Ranije su se zvali MaslaÄ‡i i slavili su Trifundan.

KUKRIKA, nastanjeni u Kotezima (Popovo). Starinom su DobroslaviÄ‡i s Trebimlje u Popovu. Slavili su Nikoljdan.

KULAÅ , nastanjeni u RuÅ¡tima (Nevesinje), TrnÄini i Cicrini (Popovo). U RuÅ¡ta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). KulaÅ¡i iz TrnÄine su slavili Nikoljdan, a KulaÅ¡i iz Cicrine Å imundan.

KUSIÄ†, nastanjeni u ÄŒulama (Mostar) PotiÄu od StipanoviÄ‡a iz ÄŒula u Duvnu. Slavili suÂ ÄurÄ‘evdan.

KUTLE, nastanjeni u Jarama, BuhavÄevini i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Rodom su iz Dalmacije. Zvali su se VojvodiÄ‡i i slavili su Nikoljdan.

KVESIÄ†, Å¡iroko zastupljeni na podruÄju sela oko Å irokog Brijega. KvesiÄ‡i iz Biograca su iz Mokrog i slavili su Nikoljdan. KvesiÄ‡i iz Marasovca su slavili Malo Gospojinu, a KvesiÄ‡i iz Smokinja potiÄu od pravoslavnih IvanoviÄ‡a sa Kosova u Dalmaciji i slavili su ÄurÄ‘evdan.

LAKIÄ†, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i i Trebimlji (Popovo). Slavili su Nikoljdan.

LASIÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu, Jarama i UzariÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Ima ih i u Gornjim ViÅ¡njanima (Prozor). Slavili su Petrovdan.

LAZAREVIÄ†, nastanjeni u Hotnju (Neum). Ranije su Å¾iveli u Prapratnici i zvali se JanjiÄ‡i. JanjiÄ‡i na podruÄju Hercegovine su slavili ÄurÄ‘evdan i AranÄ‘elovdan.

LETO, nastanjeni u Zavali (Popovo) i Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). U Zavali su se ranije zvaliÂ Palamete. U Ljutom Docu Lete potiÄu od RaÅ¡ke Gore. Slavili su Ilindan.

LONÄŒAR, nastanjeni u Veljacima (LjubuÅ¡ki), Ljutom Docu, GostuÅ¡i i Donjem Gradcu (Å iroki Brijeg), Jasenici (Mostar), Rami i Ustirami (Prozor) i u Prozoru. Za LonÄare u BiliÅ¡inama (starom delu Ljutog Doca) kaÅ¾e se da su se zvali StipiÄ‡i i slavili su Markovdan.

LOVRIÄ†, nastanjeni u DuÅ¾icama, UzariÄ‡ima, Privalju i Smokinju, a nekada su Å¾iveli i u ÄŒerigajuÂ (Å iroki Brijeg). Za LovriÄ‡e u Smokinju se zna da su od Kuriljija koji su starinom od Vrgorca i daÂ su slavili Ilindan.

LOVRO, nastanenji u Gornjem Hrasnu (Neum). Po Dedijeru Lovre potiÄu od MaslaÄ‡a. MaslaÄ‡iÂ su starinom iz RiÄ‘ana iz Crne Gore i slavili su ÄurÄ‘evdan.

LUBURIÄ†, drobnjaÄko pleme raÅ¡ireno po Hercegovini. Pravoslavni i dalje slave Nikoljdan aÂ katolici su prestali. Ima ih u RadiÅ¡iÄ‡ima (LjubuÅ¡ki)

LUÄŒIÄ†, nastanjeni u Golubincu i Ravnom (Popovo). Proslapu i Donjim viÅ¡njanima (Prozor). U Golubincu su od BeniÄ‡a. U Ravno su doÅ¡li iz ImotiÄ‡a-Trnove u Dalmaciji. Po jednima im je staroÂ prezime GnjatiÄ‡i a po drugima MiloÅ¡eviÄ‡i.Â Â Slavili su Mitrovdan.
LUKA, nastanjeni u Smokinju (Rasno, Å iroki Brijeg) i Ledincu (Mostar). Starinom su iz Dalmacije. Zvali su se MaruÅ¡iÄ‡i i slavili su Ilindan.

LjEVAK, nastanjeni su u Ravnom i TrnÄini (Popovo). Slavili su Mitrovdan.

LjUBIÄ†, nastanjeni u Biogracima, Gornjem CrnÄu, Jarama, Ladini, LjubotiÄ‡u, Ljutom Docu i UzariÄ‡ima (Å iroki Brijeg), Varvari, KranÄiÄ‡ima i Ljubuncima (Prozor). Za LjubiÄ‡e iz Biograca se zna da su slavili Petrovdan i da su se doselili s Vlasnika. LjubiÄ‡i iz Jara su slavili LiÄindan.

MARÄŒINKO, nastanjeni u Glumini (Neum). PotiÄu iz Popova. Pretpostavlja se da su kao i ostali Popovljani (ne svi) vremenom prevoÄ‘eni u rimokatolicizam.

MANDIÄ†, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega i Prozora. Za sebe su govorili da potiÄu od sestre hajudka Mijata TomiÄ‡a. Oni iz Biograca (Å iroki Brijeg) slavili su ÄurÄ‘evdan. Nisu svi istoga roda.

MANDÅ¾O, nastanjeni u Podgorju (Mostar). Ranije su se zvali Vukoji. Slavili su Nikoljdan.

MARKOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima i Trijebnju (Stolac), Klepcima (ÄŒapljina) i Humcu (LjubuÅ¡ki). Svi su slavili ÄurÄ‘evdan.

MARUÅ IÄ†, nastanjeni u Biogracima, DobriÄu, Gornjim DobrkoviÄ‡ima, KoÄerinu, Ljutom Docu, PribinoviÄ‡ima, Trnu i Å½vatiÄ‡u (Å iroki Brijeg). Poreklom su iz Dalmacije i slavili su Ilindan.

MASLAÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Stolac), boruti, Sjekosama i ÄŒetoljubu (Donje Hrasno, Neum). Poreklom su iz RiÄ‘ana iz Crne Gore. Slavili su ÄurÄ‘evdan.

MATIÄ†, nastanjeni u Dubljanima i Krtnju (Popovo), Prapratnici, Gornjem Zelenikovcu, BroÄ‡ancu, Hutovu i Hrasnu (Neum), Trijebnju, rjeÄicama i bjelojeviÄ‡ima (Stolac), Klepcima (ÄŒapljina), vitini u Veljacima (LjubuÅ¡ki). Svi MatiÄ‡i iz Dubljana bili su pravoslavni pre nego Å¡to su pokatoliÄeni i slavili su Malu Gospojinu. MatiÄ‡i koji su se iz Dubljana odselili u Slavoniju slavili su Matijevdan. U Klepce MatiÄ‡i su se doselili iz Hrasna i slavili su Å Ä‡epandan.

MATIJIÄ†, nastanjeni u Ravnom i TrnÄini (Popovo). Istog su roda. Slavili su Mitrovdan.

MATUÅ KO, nastanjeni u MoÅ¡eviÄ‡ima i DuÅ¾ima (Neum). Slavili su Mratindan.

MENALA, nastanjeni u Cerovoj, Kolojanju i Cerovu (Donje Hrasno, Neum). Istog su roda. Slavili su Nikoljdan.

MERDÅ¾AN, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i (Popovo), Donjem Hrasnu (Neum) i Gabeli. Slavili su Nikoljdan.

MIHAILOVIÄ†, nastanjeni u Dubljanima (Popovo). Svi MihailoviÄ‡i katolici iz Popova su izbegli 1941. godine a slavili su Malu Gospojinu.

MIJATOVIÄ†, nastanjeni u PoÄitelju i DomanoviÄ‡ima. Starinom su iz Popova. Slavili su Mratindan.

MIKULIÄ†, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega, LjubuÅ¡kog i Mostara. Dedijer tvrdi da su poreklom iz Vrgorca u Dalmaciji i da su se doselili u Hercegovinu za vreme Hercega Stjepana. Za MikuliÄ‡e iz okoline Mostara tvrdi da su slavili Nikoljdan.

MILANOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac). Zovu ih i KeÄi. Slavili su Nikoljdan.

MILAS, nastanjeni u Humcu (LjubuÅ¡ki). Doselili se u Humac iz Tihaljine (Grude). Slavili su Nikoljdan.

MILIÄ†, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). PotiÄu od pravoslavnih MiliÄ‡a iz VeliÄana (Popovo).

MIÅ KOVIÄ†, nastanjeni u DuÅ¾ima (Neum). PriÄa se da im je predak beÅ¾ao pred uskocima iz Senja. Slavili su Miholjdan.

MRVALj, nastanjeni u ViÅ¡iÄ‡ima i Gorici (ÄŒapljina). Poreklom su od pravoslavnih MrvaljeviÄ‡a u Crnoj Gori.
MUSA, nastanjeni u PrebinoviÄ‡ima, ÄŒerigaju, Privlju, Rasnu, Smokinju, DuÅ¾icama i KoÄerinu (Å iroki Brijeg). Za Muse iz PrebinoviÄ‡a tvrdi se da su se ranije zvali SliÅ¡koviÄ‡i i slavili ÄurÄ‘evdan. A za Muse iz Kosmaja da su poreklom od Imotskog i da su slavili Ilindan.

NAKIÄ†, nastanjeni u UzariÄ‡ima, Donjem CrnÄu i Dubokom Mokrom (Å iroki Brijeg). Svi suÂ poreklom iz BroÄ‡na i slavili su Å Ä‡epandan.

NIKOLIÄ†, nastanjeni u OraÅ¡cu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor), Doljanima (Jablanica), DomanoviÄ‡ima (ÄŒapljina) i u DuÅ¾icama (Å iroki Brijeg). Nisu svi istoga roda. Jedino se pouzdano moÅ¾e reÄ‡i za NikoliÄ‡e iz DuÅ¾ica da su se doselili iz Stona 1800 godine, da su se zvali MikuliÄ‡i i da su slavili ÄurÄ‘evdan.

NOGULICA, nastanjeni u DomanoviÄ‡ima (ÄŒapljina). Starinom su iz Popova. Slavili su Nikoljdan.

NONKOVIÄ†, nastanjeni u Prapratnici (Neum). Doselili se iz Hutova oko 1880 godine. Ranije su slavili Svetoga Luku, a potom Svetoga Mihovila (Mihajla).

OBAD, nastanjeni u Prapratnici (Hutovo, Neum). Poreklom su iz RiÄ‘ana u Crnog Gori. Zvali su se MiloÅ¡eviÄ‡i, a zatim BronziÄ‡i. Nesumnjivo su bili pravoslavni.

OBERAN, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i (Popovo). PotiÄu od Bogdana iz istoga sela. Jedno su bratstvo sa Sokolima i Vukasima. Slavili su Nikoljdan.

OBRADOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima, Trijebnju, BjelojeviÄ‡ima, donjem Poplatu (Stolac) i u donjem Hrasnu (Neum). Slavili su LuÄindan.

PALAMETA, nastanjene u ÄŒavÅ¡u (Popovo) i MiÅ¡ljenu (Ljubinje). PotiÄu od DobraloviÄ‡a, slavili su Mitrovdan.

PAPAC, nastanjeni u Gornjem Hrasnu (Neum), Burmazima (Stolac). KleÄku (Dabar) i u Pocrnju (Ljubinje). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.

PARADÅ¾IK, nastanjeni u Vitini i Humcu (LjubuÅ¡ki) i u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Slavili su Malu Gospojinu.

PAVKOVIÄ†, nastanjeni oko Å irokog Brijega, PosuÅ¡ja i Prozora. Starosedeoci su i Zazvoniku (Å iroki Brijeg) odakle su se raseljavali u ostala mesta. Slavili su ÄurÄ‘evdan.

PEKIÄ†, nastanjeni u TrnÄini (Popovo). PotiÄu od RadiÄ‡a iz istoga sela koji su slavili Nikoljdan.

PENAVA, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina), Vitini (LjubuÅ¡ki), PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg), Maglicama i KopÄiÄ‡ima (Prozor). Nisu svi istoga roda. Za Penave iz PribinoviÄ‡a se zna da su ranije Å¾iveli u PosuÅ¡ju i da su se zvali HRKAÄŒI, Å¡to nesumnjivo upuÄ‡uje na njihovo pravoslavnu proÅ¡lost, s obzirom da je reÄ hrkaÄ ili rkaÄ‡ pogrdan naziva za pravoslavnog Äoveka.

PEKO, nastanjeni u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Doselili su se iz Poljica u Dalmaciji i slavili su Nikoljdan.

PERIÄ†, nastanjeni u Blagaju i VranjeÅ¡eviÄ‡ima (Mostar), Prenju i Trijebnju (Stolac), Hrasnom (Neum), Klobuku (LjubuÅ¡kom), u Proslapu i JakliÄ‡ima (Prozor). Nisu od istoga roda. PeriÄ‡i iz VranjeÅ¡eviÄ‡a su poreklom iz Trijebnja koji su slavili Nikoljdan.

PETROVIÄ†, nastanjeni u Vrpolju (Rakitino, PosuÅ¡je), Veljacima i Klobuku (LjubuÅ¡ki). Poreklom su od negde iz istoÄne Hercegovine, smatra se da su se zvali VukoviÄ‡i i da su katoliÄanstvo primili u Klobuku gde su prozvani VukojeviÄ‡i.

PIJEVIÄ†, nastanjeni u Trebimnji (Popovo) i BatkoviÄ‡ima (Stolac). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Zvali su se Å½iliÄ‡i ili Krvavci. OÄigledno je da su bili pravoslavni kao i svo stanovniÅ¡tvo koje se iz Crne Gore spustilo u Popovo Polje.

PINjUH, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega. Sporno je odakle su jer su tvrdnje raznih etnografa protivreÄne. Prema jednom miÅ¡ljenju doselili su se iz Dalmacije gde su se zvali MEDIÄ†I, a po drugoj pretpostavci doselili su se iz Klobuka (LjubuÅ¡ki) gde su slavili Nikoljdan.
PLANINIÄ†, nastanjeni u BiluÅ¡inama (Å iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan.

PRCE, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina) i Prhinju (Popovo). Ima ih i u Stocu. Slavili suÂ Nikoljdan.

PRÄŒAK, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Stolac), Donjem Hrasnu i Hotnju (Neum). Za PrÄke u Hotnju se zna da su promenili prezime u PAVLOVIÄ† i da su slavili Nikoljdan.

PRIVIÅ IÄ†, nastanjeni u Hutovu (Neum). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Slavili su LiÄindan.

PRKAÄŒIN, nastanjeni u Trebimnji (Popovo). Ranije su se zvali NikoliÄ‡i. U Trebimlju su se spustili iz Prnjavora u Bosni oko 1700. godine. Po drugom svedoÄanstvu potiÄu iz Crne Gore i slavili su Nikoljdan.

PRKUT, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Bobani), Dubljanima i TrnÄini (Popovo). Nije pouzdano da li od istoga roda. Prkuti iz Dubljana su se doselili iz zaseoka Gajice kod TrnÄine, slavili su Malu Gospojinu.

PRSKALO, nastanjeni u Bogodolu (Mostar) i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz BroÄ‡na gde su se zvali JuriÄ‡i. Slavili su Tomindan.

PUPA, nastanjeni u ÄŒvaljini i Cicrini (Popovo). Najpre su slavili Å imundan pa Nikoljdan.

PUÅ IÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Starosedeoci su i slavili su ÄurÄ‘evdan.

PUÅ TICA, nastanjeni u Pripratnici (Hutovo, Neum) i Biogracima. Po Dedijeru PuÅ¡tice iz Biograca su poreklom iz Dalmacije gde su se zvali PeriÄ‡i i slavili Tomindan.

RADIÄ†, ima ih Å¡irom Hercegovine i nisu istoga roda. RadiÄ‡i u selima Popovog Polja kao Å¡to su: TrnÄine, Orahov Do. Clavili cy Nikoljdan.

RADOJEVIÄ†, pravoslavna porodica iz Trebinja. Pominje se joÅ¡ 1280 godine. U dokumentima DubrovaÄkog arhiva s kraja 15 veka pominje se sluaÄj da je Radonja RadojeviÄ‡ preÅ¡ao u katoliÄku veru i dobio ime Marko. RadojeviÄ‡a katolika ima u Popovu. Sasvim je izvesno da su istog roda sa pravoslavnim RadojeviÄ‡ima.

RADULOVIÄ†, nastanjeni u KaluÄ‘eroviÄ‡ima (Å uma Trebinjska). Prezivali su se VuÄetiÄ‡i i slavili Jovanjdan.

RAGUÅ½, nastanjeni u Prenju i BjelojeviÄ‡ima (Stolac), Pod Kukom u Donjem hrasnu i Hotnju (Neum), Bivoljem Brdu i DomanoviÄ‡ima (ÄŒapljina), u Oblju (BoraÄ). Nekada su bili nastanjeni i u Cicrini (Popovo). Poreklom su iz Stona. U Prenj i Hotanj su doÅ¡li iz KruÅ¡evica kod Stoca, gde su ranije Å¾iveli. U BjelojeviÄ‡e su se doselili iz Gornjeg Hrasna. U DomanoviÄ‡e im je doÅ¡ao predak s Bivoljeg Brda. Slavili su Nikoljdan.

RAIÄŒ, nastanjeni u PoÄitelju, OpliÄiÄ‡ima, Klepcima, DraÄevu, Dubravici (ÄŒapljina), UÅ¡Ä‡u, Donjem Selu, Zagreblju (DreÅ¾nica, Mostar), Donjem CrnÄu (Å iroki Brijeg) i u PotkleÄanima (Rakitino). U sela oko ÄŒapljine RaiÄi su se doselili iz Hutova. Njihovi srodnicu nastanjeni su i u Doljanima (Prozor). Imaju predanje po kome potiÄu iz Rijeke CrnojeviÄ‡a, da su se nazivali LUGONJIÄ†I i slavili LuÄindan.

RAMIÄ†, nastanjeni u Dubokom Morkom (Å iroki Brijeg). Po Dedijeru doselili su se iz Gabele gde su se zvali NikoliÄ‡i i slavili Nikoljdan.

ROMIÄ†, nastanjeni u PokleÄanima (Rakitina, PosuÅ¡je). PotiÄu od pravoslavnih VukadinoviÄ‡a iz Seonica u Duvnu.

ROZIÄ†, nastanjeni u Sretnici i SeliÅ¡tu (Mostar), Ljutom Docu (Å iroki Brijeg) i SoviÄ‡ima (Jablanica). Istog su roda. PotiÄu iz Vrgorca u Dalmaciji. Neki su slavili Nikoljdan a neki Petrovdan. Ima ih i u Mostari i LjubuÅ¡kom.
SESAR, nastanjeni u KoÄerinu, Buhovu, Potraju i PodvraniÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Radnije su se zvali Radmani i Å¾iveli na brdu RUJAN. Pobegli su u Dalmaciju a kasnije se povratili te promenili prezime u Sesar Å¡to znaÄi Cezar tj, Car â€“ aluzija na Dalmaciju kao Cezarovu zemlju. Slavili su LuÄindan.

SKARAMUCA, nastanjeni u viÅ¡e sela Popovog Polja. PotiÄu od DobroslaviÄ‡a, roda koji puno razgranat u Popovom Polju. Slavili su Mitrovdan.

SKARIÄ†, nastanjeni u Ravnom (Popovo). PotiÄu od Skaramuca. TakoÄ‘e su slavili Mitrovdan.

SKOKO, nastanjeni u Kosmaju, Rasnom i UzariÄ‡ima (Å iroki Brijeg), RadiÅ¡iÄ‡ima, Grabu i Klobuku (LjubuÅ¡ki). Za Skoke u Kosmaju Dedijer navodi da su doselili iz Graba kod LjubuÅ¡kog pre 150 godine, gde su Å¾iveli 20 godina. Vele da su bili pravoslavni i da su se pokatoliÄili za vrijeme Marije Terezije. Slavili su Ivanjdan.

SOKO, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i i TrnÄini (Povopo). Sokoli i PotiÄu od porodice Bogdan. ÄŒine isti rod sa Oberanima i Vukasima u slavili su Nikoljdan. Sokoli u TrnÄini su doÅ¡li iz Velje MeÄ‘e. Starinom su BogdanoviÄ‡i i slavili su Nikoljdan.

SOLDO, nastanjeni na Å¡irem podruÄju Å irokog Brijega. Solda pravoslavnih ima u veÄ‡em broju u istoÄnoj Hercegovini odakle su se Å¡ire raseljavali. PotiÄu od KUÄŒA iz Crne Gore. Uglavnom je prezime stvarano po vojnoj sluÅ¾bi koju su pojedini Hercegovci obavljali u mletaÄkoj armiji. Solde katolici sa podruÄja Å irokog Brijega vuku prezime upravo po jednom takvom Äoveku koji se iz mletaÄke vojske vratio u Hercegovinu. Zaista je teÅ¡ko utvrditi pripadnost istom rodu svih Solda. MeÄ‘utim, mi zadrÅ¾avamo pravo da pretpostavljamo da su i Solde katolici – Srbi vremenom pokatoliÄeni.

SOLDIÄ†, nastanjen u Trebimnji (Popovo). Poreklom su od jednog soldata koji je davno pobegao iz Dalmacije, pa sluÅ¾io kod nekog gazde u Trebimlji. SoldiÄ‡i su slavili Nikoljdan.

SOPTA, nastanjeni u DuÅ¾icama, Rasnom i Smokinju (Å iroki Brijeg). Po Dedijeru Sopte su Softe i potiÄu od MarinoviÄ‡a iz Dalmacije te su slavili Nikoljdan.

STANKOVIÄ†, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Crne Gore. Slavili su Nikoljdan.

SVRZE, nastanjeni u KneÅ¡polju (Å iroki Brijeg). Sami za sebe tvrde da su poreklom iz Sarajeva i da su bili bogumili.

TERKEÅ , nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Kasnije su se odselili u Ravnice kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.

TOMAÅ EVIÄ† (TomaÅ¡eviÄ‡i-Kukice) nastanjeni u Cicrini (Popovo). Dalekom starinom su iz Somine u Banjanima. Iz ovog kraja su doÅ¡li u ÄŒvaljinu. Iz ÄŒvaljine je jedan doÅ¡ao u Cicrinu zbog krvnine. Ranije su se zvali PaklareviÄ‡i. Slavili su Å imundan.

TRKEÅ , nastanjeni u Ravnicama i Å½egulji kod Stoca. Bilo ih je i u Trebimlji (Popovo) odakle im se predak preseli na Å½egulju kod Stoca. Slavili su Nikoljdan.

Ä†ORAK, nastanjeni u TrnÄini i Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.

Ä†ORIÄ†, nastanjeni su na podruÄju LjubuÅ¡kog, Å irokog Brijega, Mostara. Za Ä†oriÄ‡e iz SeliÅ¡ta (Å iroki Brijeg) zna se da su se doselili iz Tihaljine gde su se zvali Buljani i slavili Petrovdan.

UDÅ¾ENIJA, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz Surdana u Dalmaciji. Staro prezime im je bilo DraÅ¡koviÄ‡ i slavili su Nikoljdan. Ima ih i u Svitavi (ÄŒapljina).

FRANIÄ†I, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). PotiÄu od Å½iliÄ‡a iz RiÄ‘ana iz Crne Gore. Izgleda da su jedan rod sa pravoslavnim BatiniÄ‡ima iz ÄŒvaljine (Popovo).

HRKAÄŒ, nastanjeni u viÅ¡e sela zapadne Hercegovine. Za HrkaÄe u PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg) tvrdi se da su starosedeoci koji su se doselili iz Vrlike u Dalmaciji. Zvali su se VrljiÄani ili VrliÄ‡i. Slavili su ÄurÄ‘evdan.
CELIÄ†, nastanjeni u DuÅ¾icama (Å iroki Brijeg). PotiÄu od KnezoviÄ‡a koji su slavili Ivanjdan.

CMILjANIÄ†, nastanjeni u Krivodolu (Mostar). Radnije su se zvali Radojli. Slavili su Nikoljdan.

CURIÄ†, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i (Popovo). Jedan deo se odselio u Slivno i Gluminu. Slavili su Nikoljdan.

ÄŒOKLjAT, nastanjeni u Ravnom, TrnÄini i Dolu (Popovo). Ranije su se zvali ÄuriÄ‡i i slavili su Mitrovdan.

ÄŒOLAK, nastanjeni na podruÄju viÅ¡e sela oko Å irokog Brijega. Za ÄŒolake iz sela Rasno tvrdi se da su poreklom od Knina, da su se izbegavÅ¡i iz Knina zbog Turaka nastanili u Gabeli. Radnije su se zvali IvkoviÄ‡i i slavili su Ilindan. Za ÄŒolake iz Smokinja (Rasno) tvrdi se da su poreklom iz Opuzena, a da su se u Smokinje doselili iz Gabele. Slavili su takoÄ‘e Ilindan.

ÄŒOVIÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu i BiluÅ¡inama (Å iroki Brijeg). Starinom su od NikoliÄ‡a i slavili su Petrovdan.

DÅ¾AJKIÄ†, nastanjeni u IzbiÄnom (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji. Ranije su se prezivali RkaÄ‡i i Å¾iveli na podruÄju sela PribinoviÄ‡i. Slavili su ÄurÄ‘evdan.

DÅ¾AMARIJA, nastanjeni u TrnÄini (Popovo). Poreklom su iz Crne Gore Slavili su Nikoljdan.

DÅ¾AMONjA, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo) i Prozoru. DÅ¾amonje iz BeleniÄ‡a slavili su Tomindan. Ne zna se pouzdano od koga potiÄu BeleniÄ‡i iz Prozora.

DÅ¾ONO, nastanjeni u Pripratnici i u Hutovu (Neum). U Pripratnicu su se doselili iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori, a u Hutovo iz Pripratnice. Slavili su Svetog Mihovila.

Å AKIÄ†, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). Ranije su se zvali GlibiÄ‡ i slavili su Nikoljdan.

Å ANTIÄ†, nastanjeni u Donjem CrnÄu i DuÅ¾icama (Å iroki Brijeg). U DuÅ¾ice su se doselili iz Stona 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.

Å ANjE, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Poreklom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.

Å IJAKOVIÄ†, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). Doselili su se iz DuÅ¾i kod Neuma a potiÄu od Jaraka. Daljim poreklom su sa Kosova. Slavili su Nikoljdan.

Å INDIK, nastanjeni u Gnojnicama (BiÅ¡Ä‡e, Mostar). Doselili su se iz Popova. Jedan Å indik se oÅ¾enio katolkinjom, pa kad je umro udovica prevede decu na katoliÄanstvo.

Å KROBO, nastanjeni u DuÅ¾icama, Smokinju i Kosmaju (Å iroki Brijeg), RadiÅ¡iÄ‡ima, GrljeviÄ‡ima i Vitini (LjubuÅ¡ki). Starinom su iz Vrgorca u Dalmaciji. Doselili su se u DuÅ¾ica 1870. godine i slavili su ÄurÄ‘evdan.

Å OLA, nastanjeni u Podboru (Prozor). Bilo ih je i u Trnu (Å iroki Brijeg) Starinom su iz Makarske. U Trn se neki Å ola doselio iz Å½upanjca (Duvno). Deda mu je bio pravoslavne vere i slavio je ÄurÄ‘evdan dok mu fratri ne zabraniÅ¡e, kako tvrdi Dedijer.

Å UTALO, nastanjeni u BjelojeviÄ‡ima i Trijebnju (Stolac). DomanoviÄ‡ima (ÄŒapljina, DaÅ¡nici, Svitavi i BrÅ¡tanici (Donje Hrasno, Neum). PotiÄu iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Najpre su se nastanili negde u Dalmaciji, pa je onda neki Å utalo poÅ¡ao u najam u Hrasno kod KreÅ¡iÄ‡a te se oÅ¾eni njihovom kÄ‡erkom i pokatoliÄi se. Slavili su Nikoljdan.

…

(Prof. dr BoÅ¾idar MitroviÄ‡, Moskva)

Category: ZaveÅ¡tanja predaka

You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.

Comments are closed.

M	T	W	T	F	S	S
« Jan
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

Ð¥Ñ€Ð²Ð°Ñ‚ÑÐºÐµ Ð¿Ð¾Ñ€Ð¾Ð´Ð¸Ñ†Ðµ Ð¸Ð· Ð¥ÐµÑ€Ñ†ÐµÐ³Ð¾Ð²Ð¸Ð½Ðµ ÐºÐ¾Ñ˜Ðµ ÑÑƒ ÑÐ»Ð°Ð²Ð¸Ð»Ðµ ÐºÑ€ÑÐ½Ñƒ ÑÐ»Ð°Ð²Ñƒ

Objavljen je spisak prezimena pokatoliÄenih srpskih porodica saÄinjen na osnovu etnografskih istraÅ¾ivanja Jevta Dedijera i Marija PetriÄ‡a (po nacionalnosti Hrvat iz Hercegovine). Izdvojene su samo one hercegovaÄke porodice koje su slavile krsnu slavu.

Objavljeno: 28.12.2019.Â

ANIÄ†, nastanjeni u Jarama i Biogracima (Å iroki Brijeg). Slavili su Veliku Gospojinu.

BABIÄ†, nastanjeni u: 1. u AladiniÄ‡ima (Stolac), prethodno u ÄŒavÅ¡u (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili ÄurÄ‘evdan.

BRAJKOVIÄ†, nastanjeni u Klepcima (ÄŒapljina) Slavili su Tomindan.

BUBALO, nastanjeni u: RadiÅ¡iÄ‡ima i Humcu (LjubuÅ¡ki), TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg), TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina), Mostar. Starinom su iz Humca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.

BUDIMIÄ†, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Po Jeftu Dedijeru, starinom su iz Donjeg Vakufa. Slavili su Malu Gospojinu. Po Mariu PetriÄ‡u, BudimiÄ‡u ne znaju svoje poreklo.

BUHAÄŒ, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Tihaljine (LjubuÅ¡ki). Ima ih i u Mostaru i Konjicu. Slavili su Nikoljdan.

BUKVIÄ†, nastanjeni u Ravnom (Popovo). VeÄ‡ina su pravoslavni Srbi koji slave Jovanjdan. BukviÄ‡i katolici u Ravnom ne znaju da li su u srodstvu sa pravoslavnim BukviÄ‡ima, ali ih pravoslavni BukviÄ‡i smatraju svojim rodom.

BURIÄ†, nastanjeni u u Ravnom i Kotezima (Popovo). Starinom su od MatkoviÄ‡a iz BjelopavliÄ‡a u Crnoj gori. Ranije su se zvali AndrijaÅ¡eviÄ‡i i MatkoviÄ‡i. Slavili su Nikoljdan.

VASILj, nastanjeni u MeÄ‘ugorju (BroÄ‡no, ÄŒitluk) i Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). U Ljuti Dolac su se doselili iz MeÄ‘ugorja. Slavili su Petrovdan.

VIDAÄŒ, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su VidaÄci doseljeni u iz HamziÄ‡a (ÄŒitluk). Tamo su se zvali MatiÄ‡i i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su doÅ¡li iz Krivodola.Â Slavili su Mitrovdan.

VRANÄŒIÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Prema Dedijeru slavili su Petrovdan.

VREPAC, nastanjeni u ÄŒulama (Mostar). Doselili su se iz TrebiÅ¾ata kod ÄŒapljine gde su se zvali LiÅ¡ani i slavili Nikoljdan.

VUÄŒINA, nastanjeni u Trijebnju (Dubrave, Stolac) i Buni kod Mostara. U Trijebanj su doselili oko 1700 godine iz Dalmacije a u Bunu su doÅ¡li iz Trijebnja. Slavili su Nikoljdan.

VUKORJEP, nastanjeni u Hutovu (Neum). Poreklom su od pravoslavne porodice SaviÄ‡ iz Postoljana u Nevesinju odakle su se doselili u Hutovo. Slavili su Nikoljdan.

VULETIÄ†, nastanjeni na podruÄju ÄŒapljine, Stoca, Å irokog Brijega, Popova i LjubuÅ¡kog. PotiÄu iz Crne Gore.

GABRIÄ†, nastanjeni u SeliÅ¡tu (Mostar). Doselili su se iz Å½upe u Dalmaciji, a bili su nastanjeni i u GrljeviÄ‡ima (LjubuÅ¡ki) Zvali su se Markovljani a slavili su Nikoljdan.

ÐžÐ¿ÑˆÐ¸Ñ€Ð½Ð¸Ñ˜Ðµ Ñƒ Ð½Ð°ÑÑ‚Ð°Ð²ÐºÑƒ ( ÐºÐ»Ð¸ÐºÐ½Ð¸ Ð½Ð° Ð¾Ð¿Ñ†Ð¸Ñ˜Ñƒ ,,more”)

GAGRO, nastanjeni u Hodbini (Mostar) i Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Ilindan.

GALIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju zapadne Hercegovine ali nisu od istog roda. GaliÄ‡i iz DomonoviÄ‡a poreklom iz OÅ¡ljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.

GAVRAN, nastanjeni u selima oko LjubuÅ¡kog. Gavrani iz okoline Trebinja su poreklom iz Dalmacije i slavili su Mratindan. Ne zna se da li su u rodu sa Gavranima iz zapadne Hercegovine.

GILjE, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan.

GLAVINIÄ†, nastanjeni su Babin Dolu i MoÅ¡eviÄ‡ima (Neum). Slavili su Mratindan.

GOLIÄ†, Å¾iveli u OraÅ¡ju (Popovo). Starinom su Lonci iz TrnÄine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviÅ¡e Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.

GOLUÅ½A, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina), Trijebnju i PjeÅ¡ivcu. Slavili su Nikoljdan.

GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Å ipovaÄi (LjubuÅ¡ki). Pretpostavlja se da su bili

pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su priÄali da su poreklom od â€žStipana Visokogâ€œ i da su rod sa kuÄ‡om PetroviÄ‡a iz Crne Gore.

GRBEÅ A, nastanjeni u OraÅ¡cu, KovaÄevu Polju i Maglicama (Prozor) ÄŒapljina. PotiÄu od Pinjuha iz zapadne Hercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se MediÄ‡ i slavili Nikoljdan.

GRLE, nastanjeni u BiliÅ¡iÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Zvali su se PrediÄ‡i i slavili Nikoljdan.

GROZDIÄ†, nastanjeni u OraÅ¡cu (Prozor). Nekada su se zvali Bogdan. Slavili su Petrovdan ili Nikoljdan.

GRUSIN, nastanjeni u BiliÅ¡iÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Dalmacije. Slavili su Tomindan.

GUGUÄ†, nastanjeni u UzariÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Ranije su se zvali LasiÄ‡ koji su slavili

Petrovdan.

GUSLIÄ†, nastanjeni u Jarama (Å iroki Brijeg). Slavili su Petrovdan.

GUSTIN, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac) i Donji Zelenikovac (Neum). Poreklom su iz Popova. Zvali su se Benderi i slavili su Nikoljdan.

DADIÄ†, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo) i PoÄitelju (ÄŒapljina). U PoÄitelj su doÅ¡li iz Popova. Slavili su Tomindan.

DAMJANOVIÄ†, 1. Ljuti Do (Å iroki Brijeg). PotiÄu od pravoslavnih SimiÄ‡a i slavili su

Nikoljdan. 2. Biograci (Å iroki Brijeg). PotiÄu od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.

DANIÄŒIÄ†, nastanjeni u RadetiÄ‡ima (ÄŒariÄ‡i, Neum). Starinom su od Senja i slavili su ÄurÄ‘evdan.

DELIÄ†, nastanjeni u Krivodolu (Mostar) u koji su doÅ¡li iz ÄŒitluka, i Jasenici (BiiÅ¡Ä‡e) u koju su se doselili iz Krivodola. Slavili su Petrovdan.

DOLINA, nastanjeni u Golubincu i OraÅ¡ju (Popovo). Slavili su Martindan a sada Nikoljdan.

DONKIÄ†, nastanjeni u Klepcima i TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina), ÄŒulima (Mostar) i ÄŒitluku (PosuÅ¡je).

Starinom su iz BroÄ‡na, odakle su se doselili u Klepce. U TrebiÅ¾at su doÅ¡li iz Selina kod Mosora a u ÄŒitluk iz TrebiÅ¾ata. Slavili su Nikoljdan.

DRAÅ KIÄ†, nastanjeni u IzbriÄnom i Britvici (Å iroki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.

DUBELj, nastanjeni u BeleniÄ‡ima i Kijev Dolu (Popovo). Starinom su iz Crne Gore, prezivali su se RaiÄ‡eviÄ‡ i slavili Mratindan.

ÄOLO, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). PotiÄu od DamjanoviÄ‡a iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.

ÄURASOVIÄ†, nastanjeni u TrnÄini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.

EREÅ , nastanjeni u RadiÅ¡iÄ‡ima, Proboju, Humcu, Studencima (LjubuÅ¡ki) i Sretnici (Mostar).Â Slavili su Malu Gospojinu.

Å½ARAK, nastanjeni u ÄŒvaljini i TrnÄini (Popovo). Å½arci su pokatoliÄeni ogranak pravoslavnihÂ ÄŒihoriÄ‡a koji su u 14 veku Å¾iveli u Popovu. Slavili su Å imindan.

Å½ILIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac), Sjekosama u Donjem Hrasnu (Neum),

GABELI (ÄŒapljina). U AladiniÄ‡e su doÅ¡li iz Boruta u Donjem Hrasnu oko 1860 godine, a u Sjekose iz TurkoviÄ‡a u Popovo oko 1800 godine. Slavili su Nikoljdan.

Å½UTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). PotiÄu od KojiÄ‡a iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan.

ZEKO, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo). Slavili su kao i svi katolici u BeleniÄ‡ima Tomindan.

ZELENIKA, nastanjenu u viÅ¡e sela Å irokog Brijega odakle su se raseljavali Å¡irom Hercegovine, u Prozor pre svega.. PotiÄu iz Herceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan.

ZLOJIÄ†, ima ih doseljenih kod MetkoviÄ‡a, gde su sa islama preÅ¡li na katolicizam.

ZORAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan kao i svi katolici u Ravnom.

IVANKOVIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju Å irokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za IvankoviÄ‡e u ÄŒerigaju se smatra da su iz MamiÄ‡a, da su se zvali BiliÄ‡ te da su slavili Nikoljdan.

JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), DraÄevica (Mostar) i PoÄitelj (ÄŒapljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan.

JELIÄ†, nastanjeni u Humcu (LjubuÅ¡ki), BiluÅ¡inama i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg) Rodom su iz Imotskog, zvali su se NikoliÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

JURILj, nastanjeni u Jarama i TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz TurÄinoviÄ‡a ÄurÄ‘evdan.

JURKOVIÄ†, nastanjeni u Klepcima i Gabeli (ÄŒapljina), Vitini (LjubuÅ¡ki) i Donjem Hrasnu (Neum). Slavili su Nikoljdan. Nije pouzdano da li su JurkoviÄ‡i iz LjubuÅ¡kog su rodu sa ostalima.

KALAUZ, nastanjeni u Gornjem Zelenikovcu (Neum). Slavili su Å Ä‡epandan.

KALj, Å¾iveli su u KaluÄ‘eroviÄ‡ima (Å uma Trebinjska). PotiÄu od stare porodice RaduloviÄ‡ iz istog sela. Slavili su Jovanjdan.

KATIÄ†, nastanjeni u Prenju i AladiniÄ‡ima (Stolac), MoÅ¡eviÄ‡ima, Hotnju i BroÄ‡ancu (Neum). Ima ih i u DomonoviÄ‡ima kod ÄŒapljine a takoÄ‘e i Kleku kod Neuma. Svi potiÄu od CuriÄ‡a iz Popova koji su slavili Nikoljdan.

KATUÅ IÄ†, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). Poreklom su iz Crvenog Grma (LjubuÅ¡ki). Ranije su se zvali MatiÄ‡i. Po Dedijeru zvali su se MiljuÅ¡koviÄ‡i i slavili Ilindan.

KEÄŒI, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima kod ÄŒapljine. Slavili su Nikoljdan.

KNEZOVIÄ†, nastanjeni u RadiÅ¡iÄ‡ima (LjubuÅ¡ki), Ljutom Docu, DuÅ¾icama i Smokinju (Å iroki Brijeg) i Gorici kod Stoca. Slavili su Ivanjdan.

KOJIÄ†, nastanjeni u Orahovom dolu i Ravnom (Popovo). Slavili su Mitrovdan.

KONjEVOD, nastanjeni u Hutovu i Burmazima (Neum). Starinom su iz Crne Gore pa se samim tim pretpostavlja da su bili pravoslavni.

KORDA, nastanjeni u Klobuku, Tihaljini i GrljeviÄ‡ima (LjubuÅ¡ki). Korde su takoÄ‘e nastanjene i u Popovu gde su slavili Mitrovdan. Ne zna se da li su u rodu sa Kordama iz zapadne Hercegovine.

KORDIÄ†, nastanjeni u HumiliÅ¡anima i Sretnici (Mostar). KordiÄ‡i iz Sretnice su ranije Å¾iveli u TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina). Ranije su se zvali KolaÅ¡i i slavili su Petrovdan.

KOVAÄŒIÄ†, nastanjeni u TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su seÂ zvali IviÄ‡i i slavili su Ilindan.

KRALjEVIÄ†, Å¡iroko rasprostranjen rod u zapadnoj Hercegovini. Za KraljeviÄ‡e iz Mokrog (Å iroki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kaÅ¾e da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali AndriÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

KREÄŒAK, nastanjeni u Zavali i BeleniÄ‡ima (Popovo). Ranije su se zvali RadanoviÄ‡i i slavili su Tomindan.

KRMEK, nastanjeni u Gornjem i Donjem Drijenu (Hutovo, Neum). U ova sela Krmeci su doselili iz Hrasna. Ranije su se zvali MaslaÄ‡i i slavili su Trifundan.

KUKRIKA, nastanjeni u Kotezima (Popovo). Starinom su DobroslaviÄ‡i s Trebimlje u Popovu. Slavili su Nikoljdan.

KULAÅ , nastanjeni u RuÅ¡tima (Nevesinje), TrnÄini i Cicrini (Popovo). U RuÅ¡ta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). KulaÅ¡i iz TrnÄine su slavili Nikoljdan, a KulaÅ¡i iz Cicrine Å imundan.

KUSIÄ†, nastanjeni u ÄŒulama (Mostar) PotiÄu od StipanoviÄ‡a iz ÄŒula u Duvnu. Slavili suÂ ÄurÄ‘evdan.

Ð¥Ñ€Ð²Ð°Ñ‚ÑÐºÐµ Ð¿Ð¾Ñ€Ð¾Ð´Ð¸Ñ†Ðµ Ð¸Ð· Ð¥ÐµÑ€Ñ†ÐµÐ³Ð¾Ð²Ð¸Ð½Ðµ ÐºÐ¾Ñ˜Ðµ ÑÑƒ ÑÐ»Ð°Ð²Ð¸Ð»Ðµ ÐºÑ€ÑÐ½Ñƒ ÑÐ»Ð°Ð²Ñƒ

Objavljen je spisak prezimena pokatoliÄenih srpskih porodica saÄinjen na osnovu etnografskih istraÅ¾ivanja Jevta Dedijera i Marija PetriÄ‡a (po nacionalnosti Hrvat iz Hercegovine). Izdvojene su samo one hercegovaÄke porodice koje su slavile krsnu slavu.

BABIÄ†, nastanjeni u: 1. u AladiniÄ‡ima (Stolac), prethodno u ÄŒavÅ¡u (Popovo), Slavili Nikoljdan. 2. u Trebimlju, prethodno u Dubravi (Stolac), Slavili Nikoljdan. 3. u Trijebnju, prethodno u Jablanici. Slavili ÄurÄ‘evdan.

BUBALO, nastanjeni u: RadiÅ¡iÄ‡ima i Humcu (LjubuÅ¡ki), TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg), TrebiÅ¾atu (ÄŒapljina), Mostar. Starinom su iz Humca. Slavili su Nikoljdan do 1880. god.

VIDAÄŒ, nastanjeni u Krivodolu i Podgorju (Mostar). U Krivodol su VidaÄci doseljeni u iz HamziÄ‡a (ÄŒitluk). Tamo su se zvali MatiÄ‡i i slavili su Nikoljdan. U Podgorje su doÅ¡li iz Krivodola.Â Slavili su Mitrovdan.

VULETIÄ†, nastanjeni na podruÄju ÄŒapljine, Stoca, Å irokog Brijega, Popova i LjubuÅ¡kog. PotiÄu iz Crne Gore.

ÐžÐ¿ÑˆÐ¸Ñ€Ð½Ð¸Ñ˜Ðµ Ñƒ Ð½Ð°ÑÑ‚Ð°Ð²ÐºÑƒ ( ÐºÐ»Ð¸ÐºÐ½Ð¸ Ð½Ð° Ð¾Ð¿Ñ†Ð¸Ñ˜Ñƒ ,,more”)

GALIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju zapadne Hercegovine ali nisu od istog roda. GaliÄ‡i iz DomonoviÄ‡a poreklom iz OÅ¡ljena kod Opuzena i slavili su Svisvete, tj. Mratindan.

GOLIÄ†, Å¾iveli u OraÅ¡ju (Popovo). Starinom su Lonci iz TrnÄine. Za vreme Drugog Svetskog rata iselili su se u Slano poviÅ¡e Dubrovnika. Slavili su Nikoljdan.

GOLUÅ½A, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina), Trijebnju i PjeÅ¡ivcu. Slavili su Nikoljdan.

GRBAVAC, nastanjeni u Grabu, Vitini i Å ipovaÄi (LjubuÅ¡ki). Pretpostavlja se da su bili

pravoslavne vere, jer po Dedijeru Grbavci su priÄali da su poreklom od â€žStipana Visokogâ€œ i da su rod sa kuÄ‡om PetroviÄ‡a iz Crne Gore.

GRBEÅ A, nastanjeni u OraÅ¡cu, KovaÄevu Polju i Maglicama (Prozor) ÄŒapljina. PotiÄu od Pinjuha iz zapadne Hercegovine koji su opet poreklom iz Dalmacije. Zvali su se MediÄ‡ i slavili Nikoljdan.

DADIÄ†, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Popovo) i PoÄitelju (ÄŒapljina). U PoÄitelj su doÅ¡li iz Popova. Slavili su Tomindan.

DAMJANOVIÄ†, 1. Ljuti Do (Å iroki Brijeg). PotiÄu od pravoslavnih SimiÄ‡a i slavili su

Nikoljdan. 2. Biograci (Å iroki Brijeg). PotiÄu od Kreca iz Opuzena. Slavili su Ilindan.

DANIÄŒIÄ†, nastanjeni u RadetiÄ‡ima (ÄŒariÄ‡i, Neum). Starinom su od Senja i slavili su ÄurÄ‘evdan.

DRAÅ KIÄ†, nastanjeni u IzbriÄnom i Britvici (Å iroki Brijeg). Slavili su Nikoljdan.

ÄOLO, nastanjeni u Biogracima (Å iroki Brijeg). PotiÄu od DamjanoviÄ‡a iz Ljutog Doca. Slavili su Nikoljdan.

ÄURASOVIÄ†, nastanjeni u TrnÄini i u Kotezima (Popovo). Slavili su Nikoljdan.

Å½ARAK, nastanjeni u ÄŒvaljini i TrnÄini (Popovo). Å½arci su pokatoliÄeni ogranak pravoslavnihÂ ÄŒihoriÄ‡a koji su u 14 veku Å¾iveli u Popovu. Slavili su Å imindan.

Å½UTAC, nastanjeni u Ravnom (Popovo). PotiÄu od KojiÄ‡a iz Grabovog Dola koji su slavili Mitrovdan.

ZELENIKA, nastanjenu u viÅ¡e sela Å irokog Brijega odakle su se raseljavali Å¡irom Hercegovine, u Prozor pre svega.. PotiÄu iz Herceg Novog. Zelenike u Jarama slavili su Nikoljdan a u Zazvoniku Petrovdan.

IVANKOVIÄ†, nastanjeni na Å¡irem podruÄju Å irokog Brijega. Ne pripadju istom rodu. Za IvankoviÄ‡e u ÄŒerigaju se smatra da su iz MamiÄ‡a, da su se zvali BiliÄ‡ te da su slavili Nikoljdan.

JARAK, nastanjeni u Cicrini, Trebimlje (Popovo), DraÄevica (Mostar) i PoÄitelj (ÄŒapljina). Svi su poreklom iz Trebimlja. Slavili su Nikoljdan.

JELIÄ†, nastanjeni u Humcu (LjubuÅ¡ki), BiluÅ¡inama i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg) Rodom su iz Imotskog, zvali su se NikoliÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

JURILj, nastanjeni u Jarama i TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Jurilji u Jarama su slavili Nikoljdan, a iz TurÄinoviÄ‡a ÄurÄ‘evdan.

KALj, Å¾iveli su u KaluÄ‘eroviÄ‡ima (Å uma Trebinjska). PotiÄu od stare porodice RaduloviÄ‡ iz istog sela. Slavili su Jovanjdan.

KATIÄ†, nastanjeni u Prenju i AladiniÄ‡ima (Stolac), MoÅ¡eviÄ‡ima, Hotnju i BroÄ‡ancu (Neum). Ima ih i u DomonoviÄ‡ima kod ÄŒapljine a takoÄ‘e i Kleku kod Neuma. Svi potiÄu od CuriÄ‡a iz Popova koji su slavili Nikoljdan.

KEÄŒI, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima kod ÄŒapljine. Slavili su Nikoljdan.

KOVAÄŒIÄ†, nastanjeni u TurÄinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Starinom su iz Imotskog. Tamo su seÂ zvali IviÄ‡i i slavili su Ilindan.

KRALjEVIÄ†, Å¡iroko rasprostranjen rod u zapadnoj Hercegovini. Za KraljeviÄ‡e iz Mokrog (Å iroki Brijeg) koji se prvi put spominju 1743 godine Dedijer kaÅ¾e da su se doselili iz Imotskog. Tamo su se zvali AndriÄ‡i i slavili su ÄurÄ‘evdan.

KULAÅ , nastanjeni u RuÅ¡tima (Nevesinje), TrnÄini i Cicrini (Popovo). U RuÅ¡ta su se doselili iz Rotimlje (Stolac). KulaÅ¡i iz TrnÄine su slavili Nikoljdan, a KulaÅ¡i iz Cicrine Å imundan.

KUSIÄ†, nastanjeni u ÄŒulama (Mostar) PotiÄu od StipanoviÄ‡a iz ÄŒula u Duvnu. Slavili suÂ ÄurÄ‘evdan.

KUTLE, nastanjeni u Jarama, BuhavÄevini i PribinoviÄ‡ima (Å iroki Brijeg). Rodom su iz Dalmacije. Zvali su se VojvodiÄ‡i i slavili su Nikoljdan.

LAZAREVIÄ†, nastanjeni u Hotnju (Neum). Ranije su Å¾iveli u Prapratnici i zvali se JanjiÄ‡i. JanjiÄ‡i na podruÄju Hercegovine su slavili ÄurÄ‘evdan i AranÄ‘elovdan.

LETO, nastanjeni u Zavali (Popovo) i Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). U Zavali su se ranije zvaliÂ Palamete. U Ljutom Docu Lete potiÄu od RaÅ¡ke Gore. Slavili su Ilindan.

LONÄŒAR, nastanjeni u Veljacima (LjubuÅ¡ki), Ljutom Docu, GostuÅ¡i i Donjem Gradcu (Å iroki Brijeg), Jasenici (Mostar), Rami i Ustirami (Prozor) i u Prozoru. Za LonÄare u BiliÅ¡inama (starom delu Ljutog Doca) kaÅ¾e se da su se zvali StipiÄ‡i i slavili su Markovdan.

LOVRO, nastanenji u Gornjem Hrasnu (Neum). Po Dedijeru Lovre potiÄu od MaslaÄ‡a. MaslaÄ‡iÂ su starinom iz RiÄ‘ana iz Crne Gore i slavili su ÄurÄ‘evdan.

LUBURIÄ†, drobnjaÄko pleme raÅ¡ireno po Hercegovini. Pravoslavni i dalje slave Nikoljdan aÂ katolici su prestali. Ima ih u RadiÅ¡iÄ‡ima (LjubuÅ¡ki)

LjEVAK, nastanjeni su u Ravnom i TrnÄini (Popovo). Slavili su Mitrovdan.

MARÄŒINKO, nastanjeni u Glumini (Neum). PotiÄu iz Popova. Pretpostavlja se da su kao i ostali Popovljani (ne svi) vremenom prevoÄ‘eni u rimokatolicizam.

MANDIÄ†, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega i Prozora. Za sebe su govorili da potiÄu od sestre hajudka Mijata TomiÄ‡a. Oni iz Biograca (Å iroki Brijeg) slavili su ÄurÄ‘evdan. Nisu svi istoga roda.

MARKOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima i Trijebnju (Stolac), Klepcima (ÄŒapljina) i Humcu (LjubuÅ¡ki). Svi su slavili ÄurÄ‘evdan.

MARUÅ IÄ†, nastanjeni u Biogracima, DobriÄu, Gornjim DobrkoviÄ‡ima, KoÄerinu, Ljutom Docu, PribinoviÄ‡ima, Trnu i Å½vatiÄ‡u (Å iroki Brijeg). Poreklom su iz Dalmacije i slavili su Ilindan.

MASLAÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Stolac), boruti, Sjekosama i ÄŒetoljubu (Donje Hrasno, Neum). Poreklom su iz RiÄ‘ana iz Crne Gore. Slavili su ÄurÄ‘evdan.

MATIJIÄ†, nastanjeni u Ravnom i TrnÄini (Popovo). Istog su roda. Slavili su Mitrovdan.

MIJATOVIÄ†, nastanjeni u PoÄitelju i DomanoviÄ‡ima. Starinom su iz Popova. Slavili su Mratindan.

MIKULIÄ†, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega, LjubuÅ¡kog i Mostara. Dedijer tvrdi da su poreklom iz Vrgorca u Dalmaciji i da su se doselili u Hercegovinu za vreme Hercega Stjepana. Za MikuliÄ‡e iz okoline Mostara tvrdi da su slavili Nikoljdan.

MILANOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Dubrave, Stolac). Zovu ih i KeÄi. Slavili su Nikoljdan.

MILIÄ†, nastanjeni u Trebimlji (Popovo). PotiÄu od pravoslavnih MiliÄ‡a iz VeliÄana (Popovo).

MIÅ KOVIÄ†, nastanjeni u DuÅ¾ima (Neum). PriÄa se da im je predak beÅ¾ao pred uskocima iz Senja. Slavili su Miholjdan.

MUSA, nastanjeni u PrebinoviÄ‡ima, ÄŒerigaju, Privlju, Rasnu, Smokinju, DuÅ¾icama i KoÄerinu (Å iroki Brijeg). Za Muse iz PrebinoviÄ‡a tvrdi se da su se ranije zvali SliÅ¡koviÄ‡i i slavili ÄurÄ‘evdan. A za Muse iz Kosmaja da su poreklom od Imotskog i da su slavili Ilindan.

NAKIÄ†, nastanjeni u UzariÄ‡ima, Donjem CrnÄu i Dubokom Mokrom (Å iroki Brijeg). Svi suÂ poreklom iz BroÄ‡na i slavili su Å Ä‡epandan.

OBERAN, nastanjeni u Veljoj MeÄ‘i (Popovo). PotiÄu od Bogdana iz istoga sela. Jedno su bratstvo sa Sokolima i Vukasima. Slavili su Nikoljdan.

OBRADOVIÄ†, nastanjeni u AladiniÄ‡ima, Trijebnju, BjelojeviÄ‡ima, donjem Poplatu (Stolac) i u donjem Hrasnu (Neum). Slavili su LuÄindan.

PALAMETA, nastanjene u ÄŒavÅ¡u (Popovo) i MiÅ¡ljenu (Ljubinje). PotiÄu od DobraloviÄ‡a, slavili su Mitrovdan.

PAPAC, nastanjeni u Gornjem Hrasnu (Neum), Burmazima (Stolac). KleÄku (Dabar) i u Pocrnju (Ljubinje). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Slavili su Nikoljdan.

PAVKOVIÄ†, nastanjeni oko Å irokog Brijega, PosuÅ¡ja i Prozora. Starosedeoci su i Zazvoniku (Å iroki Brijeg) odakle su se raseljavali u ostala mesta. Slavili su ÄurÄ‘evdan.

PEKIÄ†, nastanjeni u TrnÄini (Popovo). PotiÄu od RadiÄ‡a iz istoga sela koji su slavili Nikoljdan.

PETROVIÄ†, nastanjeni u Vrpolju (Rakitino, PosuÅ¡je), Veljacima i Klobuku (LjubuÅ¡ki). Poreklom su od negde iz istoÄne Hercegovine, smatra se da su se zvali VukoviÄ‡i i da su katoliÄanstvo primili u Klobuku gde su prozvani VukojeviÄ‡i.

PIJEVIÄ†, nastanjeni u Trebimnji (Popovo) i BatkoviÄ‡ima (Stolac). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Zvali su se Å½iliÄ‡i ili Krvavci. OÄigledno je da su bili pravoslavni kao i svo stanovniÅ¡tvo koje se iz Crne Gore spustilo u Popovo Polje.

PINjUH, nastanjeni na podruÄju Å irokog Brijega. Sporno je odakle su jer su tvrdnje raznih etnografa protivreÄne. Prema jednom miÅ¡ljenju doselili su se iz Dalmacije gde su se zvali MEDIÄ†I, a po drugoj pretpostavci doselili su se iz Klobuka (LjubuÅ¡ki) gde su slavili Nikoljdan.

PRCE, nastanjeni u OpliÄiÄ‡ima (ÄŒapljina) i Prhinju (Popovo). Ima ih i u Stocu. Slavili suÂ Nikoljdan.

PRÄŒAK, nastanjeni u AladiniÄ‡ima (Stolac), Donjem Hrasnu i Hotnju (Neum). Za PrÄke u Hotnju se zna da su promenili prezime u PAVLOVIÄ† i da su slavili Nikoljdan.

PRIVIÅ IÄ†, nastanjeni u Hutovu (Neum). Starinom su iz RiÄ‘ana u Crnoj Gori. Slavili su LiÄindan.

PRKAÄŒIN, nastanjeni u Trebimnji (Popovo). Ranije su se zvali NikoliÄ‡i. U Trebimlju su se spustili iz Prnjavora u Bosni oko 1700. godine. Po drugom svedoÄanstvu potiÄu iz Crne Gore i slavili su Nikoljdan.

PRKUT, nastanjeni u BeleniÄ‡ima (Bobani), Dubljanima i TrnÄini (Popovo). Nije pouzdano da li od istoga roda. Prkuti iz Dubljana su se doselili iz zaseoka Gajice kod TrnÄine, slavili su Malu Gospojinu.

PUÅ IÄ†, nastanjeni u Ljutom Docu (Å iroki Brijeg). Starosedeoci su i slavili su ÄurÄ‘evdan.

RADIÄ†, ima ih Å¡irom Hercegovine i nisu istoga roda. RadiÄ‡i u selima Popovog Polja kao Å¡to su: TrnÄine, Orahov Do. Clavili cy Nikoljdan.

RADULOVIÄ†, nastanjeni u KaluÄ‘eroviÄ‡ima (Å uma Trebinjska). Prezivali su se VuÄetiÄ‡i i slavili Jovanjdan.