
.
Да биÑмо Ñхватили детаље тренутног противÑрпÑтва у Црној Гори, прилажемо Вам изврÑни предговор Звонимира Трајковића, напиÑаног о књигама Слободана Јарчевић: „Бивши Срби римокатолици, муÑлимани, Румуини, Црногорци“ и „Бивши Срби Црне Горе“.
Слободан Јарчевић
БИВШИ СРБИÂ
 КњиÂга  БивÂши СрÂби СлоÂбоÂдаÂна ЈарÂчеÂвиÂћа је поÂпут књиге за оÑновÂце – неÂпуÂних Ñто ÑтраÂна маÂлог обима. Ðо, изаÂзов је прÂвог реÂда. КрÂцаÂта је поÂдаÂциÂма из ÑрпÂÑке повјеÑти, али поÂдацима за које као да никад ниÑмо чули. Можда Ñмо их наÑлућивали, али, онако, како Ñе то каже – подÂÑвеÂшћу. МаÂда ова наÂјаÂва деÂлуÂје неÂÑтварÂно, чиÂтаÂлац ће Ñе, чим БивÂше СрÂбе  буÂде имао у руÂкаÂма, Ñа мном ÑлоÂжиÂти. СхваÂтиÂће, да је о тоÂме о чеÂму Ñе пиÂше учио тоÂком Ñвих ÑтеÂпеÂна обраÂзоÂваÂња, да Ñе о тоÂме обаÂвеÂштаÂвао из Ñтручних књига, новина, чаÑопиÑа, на радију и телевизији, али да Ñу Ñва та обÂјаÂшњеÂња о давÂној и ноÂвој ÑрпÂÑкој повјеÑти, у поÂреÂђеÂњу Ñ Ñ‚ÑƒÂмаÂчеÂњиÂма у БивÂшим СрÂбиÂма Црне Горе, без икаÂквог разумног оÑноÂва. ПиÑац Ð½Ð°Ñ Ð»Ð°Âко приÂдоÂбиÂја и ми му приÂзнаÂјеÂмо, да Ñмо о повјеÑти Ñвог наÂроÂда, ÑвоÂјих дрÂжаÂва, те и о повјеÑти ЕвроÂпе, ÑтеÂкли потÂпуÂно поÂгреÂшне предÂÑтаÂве.
Кроз чеÂтиÂри цеÂлиÂне у књиÂзи – преÂтаÂпаÂње СрÂба у риÂмоÂкаÂтоÂлиÂке, муÂÑлиÂмаÂне, РуÂмуÂне и ЦрÂноÂгорÂце, пиÑац нам, на једÂноÂÑтаÂван наÂчин и лаÂким изражавањем врÂÑног ноÂвиÂнаÂра, поÂбиÂја окоÂштаÂле повјеÑне догÂме из наÂших уџÂбеÂниÂка и наÂучÂних деÂла најÂпоÂзнаÂтиÂјих јуÂгоÂÑлоÂвенÂÑких повјеÑничара и виÑокообразованих званичника. Пред запиÑима из БивÂших СрÂба, блеÂди мноÂго оноÂга што је у изÂдаÂњиÂма СрпÂÑке акаÂдеÂмиÂје наÂуÂка и уметÂноÂÑти цеÂњеÂно као неÂнаÂруÂшиÂва иÑтиÂна о повјеÑти и кулÂтуÂри балÂканÂÑких и европÂÑких наÂроÂда.
СеÂтиÂћеÂмо Ñе коÂлиÂко је биÂло окоÂштаÂло у наÂшој ÑвеÂÑти уверење, да је хриÂшћанÂÑка ЕвроÂпа раÂтоÂваÂла проÂтив моћÂне турÂÑке иÑламÂÑке царевине, кад је ТурÂÑка, преÂко БалÂкаÂна, поÂчеÂла да оÑваÂја МаÂђарÂÑку и угроÂжаÂва ÐуÑтриÂју.
Ðли, у БивÂшим СрÂбиÂма, пиÂше друкчије – хришћанÑка Европа је (ФранцуÑка, ЕнглеÑка, ПољÑка, Млетачка Република и Ватикан Ñ Ð¿Ð°Âпом КлиÂменÂтом СедÂмим) чиÂниÂла турÂÑки Ñавез у 16. ÑтоÂлеÂћу и омоÂгуÂћиÂла је СуÂлејÂмаÂну ВеÂлиÂчанÂÑтвеÂном да поÂкоÂри МаÂђарÂÑку. ЗаÂшто? Па, врÂло једÂноÂÑтавÂно – да би ТурÂÑка, од таÂда, ÑваÂке гоÂдиÂне угроÂжаÂваÂла неÂмачÂке зеÂмље. Опет, заÂшто? Па да ÐемÂци не би имаÂли ÑнаÂге да оÑваÂјаÂју зеÂмље на друÂгим конÂтиÂненÂтиÂма и да тај „циÂвиÂлиÂзаÂцијÂÑки“ поÂÑао оÑтаÂне, углавÂном, ЕнÂглеÂзиÂма и ФранÂцуÂзиÂма. Ркад Ñу СрÂби, уÑтанÂциÂма и уз поÂмоћ ÐуÑтриÂје, три пуÂта прогÂнаÂли ТурÂке из ÑрпÂÑких зеÂмаÂља, ЕнÂглеÂзи и ФранÂцуÂзи Ñу наÂпаÂдаÂли ÐуÑтриÂју на заÂпаÂду и ÑлаÂли ТурÂциÂма у помоћ ÑвоÂју војÑку преÂко ÑоÂлунÂÑке луÂке.
За овом иÑтиÂном, поÂмаÂља Ñе и друÂга. ÐиÂÑу ХрÂваÂти биÂли беÂдем и заÂштиÂта хриÂшћанÂÑке ЕвроÂпе пред ТурÂциÂма, јер Ñу угарÂÑки племићи у ЗаÂгорÂју, по наÂгоÂвоÂру паÂпе КлиÂменÂта СедÂмог, приÂшли турÂÑком ÑаÂвеÂзу и поÂÑтаÂли турÂÑки ваÂзаÂли: Иван и КрÂÑто ФранÂкоÂпан, заÂгреÂбачÂки биÂÑкуп ШиÂмун ЕрÂдеÂди и Ñ…Ñ€ÂватÂÑки бан ФраÂњо БаÂћаÂни.
У веÂзи Ñ Ð¥Ñ€ÂваÂтиÂма, ÑаÂзнаÂјеÂмо да ниÂје ДриÂна биÂла граÂниÂца праÂвоÂÑлаÂвља и риÂмоÂкаÂтоÂлиÂциÂзма, чиÂме Ñу Ð½Ð°Ñ Ð·Ð°ÂÑиÂпаÂле јуÂгоÂÑлоÂвенÂÑке иÑтоÂријÂÑке књиÂге и КрÂлеÂжиÂне енÂциÂклоÂпеÂдиÂје. ЈарÂчеÂвић нам проÂÑтиÂре ÑредÂњеÂвеÂковÂна доÂкуÂменÂта о ÑрпÂÑком праÂвоÂÑлавÂном ÑтаÂновÂниÂштву у КраÂјиÂни, ВиÂноÂдоÂлу и ИÑÂтри. ЗаÂмиÂÑлиÂмо, ÑтаÂновÂниÂштво ИÑÂтре је до поÂчетÂка ÑеÂдамÂнаÂеÂÑтог ÑтоÂлеÂћа биÂло ÑрпÂÑко и праÂвоÂÑлавÂно. РкратÂкоÂтрајÂна ÑредÂњеÂвеÂковÂна дрÂжаÂва ХрÂватÂÑка је биÂла, таÂкоÂђе, Ñ Ð¿Ñ€Ð°ÂвоÂÑлавÂном реÂлиÂгиÂјом и ХрÂваÂти ће преÂлаÂзиÂти у риÂмоÂкаÂтоÂличÂку веÂру тек кад их поÂкоÂре МаÂђаÂри – 1097. гоÂдиÂне.
УкратÂко, ниÂÑу ТурÂци из КраÂјиÂне прогÂнаÂли ХрÂваÂте, каÂко то пиÂше у наÂшим енÂциÂклоÂпеÂдиÂјаÂма, па таÂмо преÂÑеÂлиÂли СрÂбе из СрÂбиÂје и ЦрÂне ГоÂре, неÂго Ñу ТурÂци прогÂнаÂли део ÑрпÂÑког ÑтаÂновÂниÂштва, а ако Ñу таÂмо ÑтиÂгли ноÂви СрÂби Ñ Ð¢ÑƒÑ€ÂциÂма, ÑаÂмо Ñу ÑтиÂгли на ÑрпÂÑку зеÂмљу. Јер, европÂÑки наÂучÂниÂци Ñу у 19. ÑтоÂлеÂћу наÂциÂју поÂиÂÑтоÂвеÂћиÂваÂли Ñ Ñ˜ÐµÂзиÂком, а иÑтиÂна је да је у СредÂњем веÂку у ДуÂбровÂниÂку, ДалÂмаÂциÂји и оÑтаÂлим деÂлоÂвиÂма ВојÂне КраÂјиÂне био у упоÂтреÂби ÑаÂмо ÑрпÂÑки јеÂзик – ниÂкад Ñ…Ñ€ÂватÂÑки. Део књиÂге о бивÂшим СрÂбиÂма риÂмоÂкаÂтоÂлиÂциÂма, аутор заÂврÂшаÂва поÂдаÂциÂма о ваÂтиÂканÂÑком, ауÑтријÂÑком, млеÂтачÂком и чиÂјом не Ñве дрÂжавÂном приÂÑиÂлом у каÂтоÂлиÂчеÂњу и кроÂаÂтиÂзоÂваÂњу ÑрпÂÑког праÂвоÂÑлавÂног ÑтаÂновÂниÂштва од ДриÂне – до ИÑÂтре.
Део о иÑлаÂмиÂзиÂраÂним СрÂбиÂма је, без обÂзиÂра што Ñмо то реÂалÂниÂје учиÂли, веÂоÂма заÂниÂмљив, јер Ð½Ð°Ñ Ð°ÑƒÑ‚Ð¾Ñ€ упоÂзнаÂје коÂлиÂко Ñу муÂÑлиÂманÂÑки инÂтеÂлекÂтуÂалÂци биÂли ÑрпÂÑки орÂјенÂтиÂÑаÂни у друÂгој поÂлоÂвиÂни деÂветÂнаÂеÂÑтог ÑтоÂлеÂћа и поÂчетÂком дваÂдеÂÑеÂтог. Он нам предÂÑтаÂвља роÂдоÂљуÂбиÂве пеÂÑме муÂÑлиÂмаÂна и одÂједÂном ÑхваÂтаÂмо да таÂкве љуÂбаÂви преÂма ÑрпÂÑтву и ÑрпÂÑкој баÂштиÂни неÂма у пеÂÑмаÂма СрÂба праÂвоÂÑлавÂне веÂре. РонÂда, изÂнеÂнаÂђеÂње. МуÂÑлиÂмаÂни Ñу траÂжиÂли од ÐуÑтроÂуÂгарÂÑке да она не моÂже да меÂња име ÑрпÂÑком јеÂзиÂку – и да га зоÂве „зеÂмаљÂÑким“ или „боÂшњачÂким“. Шта би на то реÂкли даÂнаÂшњи инÂтеÂлекÂтуÂалÂци и дрÂжавÂниÂци из реÂдоÂва СрÂба муÂÑлиÂмаÂна? Оних у БоÂÑни и ХерÂцеÂгоÂвиÂни, РаÂшкој и ЦрÂној ГоÂри? Ðли, каÂко ћеÂмо и ми СрÂби праÂвоÂÑлавÂни оправÂдаÂти ÑвоÂје дрÂжавÂниÂке и инÂтеÂлекÂтуÂалÂце поÂÑледÂња два ÑтоÂлеÂћа, коÂји Ñу нам уклаÂњаÂли из обраÂзовÂног проÂграÂма паÂтриÂотÂÑка књиÂжевÂна деÂла СрÂба муÂÑлиÂмаÂна? Да то ниÂÑу чиÂниÂли, не би биÂло онаÂквог меÂђуÂверÂÑког поÂкоÂља у ДруÂгом ÑветÂÑком раÂту и не би биÂло ÑеÂпаÂраÂтиÂÑта меÂђу СрÂбиÂма муÂÑлиÂмаÂниÂма и риÂмоÂкаÂтоÂлиÂциÂма у ЈуÂгоÂÑлаÂвиÂји краÂјем дваÂдеÂÑеÂтог ÑтоÂлеÂћа.
ТреÂћи део књиÂге о бивÂшим СрÂбиÂма – РуÂмуÂниÂма, заÂпрепашћуÂје. СаÂзнаÂјеÂмо оно што нам ниÂје ни наÂÑлуÂћиÂваÂно у лиÂтеÂраÂтуÂри. ПреÂци даÂнаÂшњих РуÂмуÂна Ñу у СредÂњем веÂку биÂли СрÂби! ЗаÂпаÂњуÂјуÂће! ГрчÂка и римÂÑка доÂкуÂменÂта о њиÂма гоÂвоÂре као о СлоÂвеÂниÂма, о ÑлоÂвенÂÑким ДаÂчаÂниÂма, о дачÂким СлоÂвеÂниÂма. ÐаÂши иÑтоÂриÂчаÂри Ñу циÂтиÂраÂли таÂкве текÂÑтоÂве, али ниÂÑу ниÂшта обÂјаÂшњаÂваÂли. ПиÂÑаÂли Ñу као да је био неÂки „роÂманÂÑки наÂрод“. РчиÂњеÂниÂце Ñу: да је ÑредÂњеÂвеÂковÂна књиÂжевÂноÑÑ‚ у РуÂмуÂниÂји биÂла ÑрпÂÑка – у дрÂжаÂви је ÑлуÂжбеÂни јеÂзик био ÑрпÂÑки. У црÂкви, таÂкоÂђе. ОтÂкуд руÂмунÂÑки јеÂзик даÂнаÑ? ЈедÂноÂÑтавÂно. Био је то у СредÂњем веÂку ÑрпÂÑки Ñ Ð¿Ñ€Ð¸ÂличÂним броÂјем роÂманÂÑких туÂђиÂца – онÂда, од 16. ÑтоÂлеÂћа, по инÂжеÂњеÂринÂгу заÂпадÂноÂеÂвропÂÑких дрÂжаÂва, уклаÂњаÂне Ñу поÂјеÂдиÂне ÑрпÂÑке реÂчи и доÂдаÂваÂне, умеÂÑто њих, реÂчи из роÂманÂÑких јеÂзиÂка. ТаÂко је руÂмунÂÑки јеÂзик роÂђен у деÂветÂнаÂеÂÑтом ÑтоÂлеÂћу, маÂда и даÂÐ½Ð°Ñ Ñƒ њеÂму има 25% ÑрпÂÑких реÂчи. ПоÂмоÂћу ноÂвог јеÂзиÂка Ñу СрÂби у ВлаÂшкој и на КарÂпаÂтиÂма убеÂђеÂни да ниÂÑу СлоÂвеÂни, или СрÂби. ЗаÂпадÂноÂеÂвропÂÑким дрÂжаÂваÂма и ВаÂтиÂкаÂну је уÑÂпеÂло да преÂкиÂну ÑлоÂвенÂÑку нит од ПеÂтроÂграÂда до ЈаÂдраÂна.
ЧеÂтврÂто поÂглаÂвље књиÂге је о раÂÑÑ€ÂбљиÂваÂњу ЦрÂноÂгоÂраÂца. Ово поÂглаÂвље је најÂзаÂниÂмљиÂвиÂје. Ðутор Ð½Ð°Ñ ÑƒÐ¿Ð¾ÂзнаÂје да Ñу СрÂби у ЦрÂној ГоÂри раÂÑÑ€ÂбљиÂваÂни од поÂчетÂка ÑеÂдамÂнаÂеÂÑтог ÑтоÂлеÂћа. ЧиÂниÂли Ñу то ВаÂтиÂкан, ÐуÑтриÂја, МлеÂтачÂка РеÂпуÂблиÂка, каÂÑниÂје: ФранÂцуÂÑка и ЕнÂглеÂÑка, па опет ÐуÑтриÂја и ÐуÑтроÂуÂгарÂÑка – али, Ñви у доÂгоÂвоÂру Ñ Ð¢ÑƒÑ€ÂÑком! ÐеÂвеÂроÂватÂно, али је таÂко. ЧиÂњеÂно је то и за вреÂме ЊеÂгоÂша, али најÂвиÂше и најÂштетÂниÂје за влаÂде КраÂља ÐиÂкоÂле и у тоÂку ПрÂвог ÑветÂÑког раÂта. Оно што Ñу ураÂдиÂли коÂмуÂниÂÑти на чеÂлу Ñ ÐœÐ¸ÂлоÂваÂном ЂиÂлаÂÑом и МиÂлом ЂуÂкаÂноÂвиÂћем, ÑаÂмо је поÂÑледÂња фаÂза тог чеÂтиÂриÂÑтоÂгоÂдиÂшњег разÂбиÂјаÂња ÑрпÂÑтва у ЦрÂној ГоÂри. ПоÂкраÂјиÂни коÂја је биÂла преÂÑтоÂна ÑрпÂÑка зеÂмља, јер је преÂÑтоÂниÂца СрÂбиÂје биÂла у СкаÂдру – од 492. до 1171. гоÂдиÂне. То Ñе у наÂшој иÑтоÂриÂоÂграÂфиÂји криÂло, па је СрÂбиÂја биÂла опиÂÑаÂна у уџÂбеÂниÂциÂма као јеÂдиÂна ÑредÂњеÂвеÂковÂна дрÂжаÂва у ЕвроÂпи коÂја ниÂје имаÂла преÂÑтоÂниÂцу – пре диÂнаÂÑтиÂје ÐеÂмаÂњиÂћа. О ЦрÂној ГоÂри је још мноÂго изÂнеÂнаÂђеÂња. Њу Ñу оÑлоÂбоÂдиÂли од ТуÂраÂка СрÂби ДалÂмаÂциÂје, што ниÂкад ниÂÑмо моÂгли проÂчиÂтаÂти у лиÂтеÂраÂтуÂри ЈуÂгоÂÑлаÂвиÂје. То Ñе криÂло, као и то да Ñу СрÂби ÑаÂми оÑлоÂбоÂдиÂли ДалÂмаÂциÂју, па Ñу европÂÑке ÑиÂле одÂлуÂчиÂле да је таÂко оÑлоÂбоÂђеÂну поÂклоÂне МлеÂциÂма!
ÐајÂуÂжаÂÑниÂји Ñу поÂдаÂци из вреÂмеÂна ПрÂвог ÑветÂÑког раÂта. СаÂзнаÂјеÂмо да је краљ ÐиÂкоÂла ПеÂтроÂвић био поÂборÂник раÂÑÑ€ÂбљиÂваÂња – а пиÂÑао је проÂÑрпÂÑке пеÂÑме, да би ÑвоÂје наÂмеÂре приÂкрио. ÐиÂје раÂтоÂвао проÂтив ÐуÑтроÂуÂгарÂÑке Ñ Ð²Ð¸Âше од поÂлоÂвиÂне црÂноÂгорÂÑке војÂÑке. Кад је ЈанÂко ВуÂкоÂтић био пред оÑлоÂбоÂђеÂњем СаÂраÂјеÂва, краљ ÐиÂкоÂла је наÂроÂдио да Ñе црÂноÂгорÂÑка војÂÑка поÂвуÂче на деÂÑну обаÂлу ДриÂне! За то је доÂбио од ауÑтријÂÑког цаÂра 15 миÂлиÂоÂна фраÂнаÂка, јер Ñу биÂли тајÂни ÑаÂвеÂзниÂци. Краљ ÐиÂкоÂла је ÑпреÂчио градÂњу пуÂта од ПеÂћи до ÐнÂдриÂјеÂвиÂце, куд је Путник наÂмеÂраÂвао да изведе ÑрпÂÑку војÂÑку и наÂрод и да превезе арÂтиÂљеÂриÂју и храÂну. Без тог пуÂта, за коÂји је СрÂбиÂја даÂла ноÂвац краÂљу ÐиÂкоÂли, уÑлеÂдиÂла је ÑтраÂшна голÂгоÂта ÑрпÂÑке војÂÑке и наÂроÂда. ПоÂред тог зла, краљ ÐиÂкоÂла је плаÂтио да Ñе орÂгаÂниÂзуÂје ÑтоÂпеÂдеÂÑет арÂбаÂнаÂшких банÂди – Ñа заÂдатÂком да оне убиÂју што виÂше СрÂбиÂјаÂнаÂца! УжаÂÑна иÑтиÂна.
Те и друÂге неÂпоÂзнаÂте чиÂњеÂниÂце, наÂлаÂзиÂмо у овом маÂлом, а вредÂном делу СлоÂбоÂдаÂна ЈарÂчеÂвиÂћа.
Београд, 7. 2. 7515 (2007).
ЗвоÂниÂмир ТрајÂкоÂвић, поÂлиÂтиÂкоÂлог
Â
You can follow any responses to this entry through the
RSS 2.0 feed.Both comments and pings are currently closed.