Саргон Велики ÐкадÑки
.
Легендарне приче о Ñлавном краљу МеÑопотамије
-
пне, краљ Саргон од Ðкада оÑновао је једно од највећих ÑветÑких царÑтава. Иако Ñкромног порекла, Ñтворио је Златно доба у МеÑопотамији. ÐкадÑки херојÑки епови Ñу опиÑали подвиге овиг Ñнажног вође. Саргон Велики оÑвојио је земље широм МеÑопотамије, Сирије, Ðнадолије и Елама (западни Иран), и уÑпео је да одржи царÑтво моћним током целог Ñвог живота. Сматра Ñе да је Саргон владао од 2334. до 2279. п.
Кошара и речно путовање новорођенчета – ко је био Саргон из Ðкада?
Име Саргон је био библијÑки превод ÐкадÑког назива “Сару-Кин ”, који Ñе може превеÑти на енглеÑки језик и као’ прави краљ ‘.
О Саргоновом Ñтварном животу мало Ñе зна, а већи део његове приче ÑаÑтављен је из легенди; Саргонов биолошки отац  оÑто је миÑтерија, а за његову мајку Ñе каже да је била Ñвештеница храма богиње  Иштар .
Прича о његовом детињÑтву, на пример, подÑећа на причу о библијÑком МојÑију , по томе што Ñу обојица Ñмештени у корпе од трÑке и оÑтављени да плутају низ реку. Док је беба МојÑије плутао низ Ðил , Саргон је плутао низ Еуфрат .

.
Ово је оно што је Саргон напиÑао у Ñвојој аутобиографији:
„Саргон, моћни краљ, краљ Ðкада, јеÑам ја.
Моја мајка је била Ñвештеница, оца ниÑам познавао.
Мој град је Ðзупирана, који Ñе налази на обали Еуфрата.
Моја неÑтална мајка ме је зачела, у тајноÑти ми је родила.
СмеÑтила ме је у корпу од трÑке, битуменом ми је затворила поклопац.
Бацила ме је у реку која Ñе није надвила над мене.
Река ме је изнедрила и одвела ме ка Ðкки, водоноши.
Ðкки, водоноша, ме подигао док је захватао Ñвоју воду.
Ðкки, водоноша, узео ме, и одгајио као Ñвог Ñина..
Ðкки, водоноша, именовао ме је за Ñвог баштована.
Док Ñам био баштован, Иштар ми је пружила љубав … â€
…
У Ñваком Ñлучају, оÑнивач будућег моћног ÐккадÑког царÑтва  је поÑтао баштован у Ñлужби Ур-Забабе, краља краљевÑтва Киш , да би убрзо поÑтао краљев пехарник. Из непознатих разлога, краљ Ñе оÑетио угроженим од Саргона, и покушао да га Ñе реши. Краљ Ур-Забаба је Ñматрао да је пронашао добар начин да то учини када је Лугал-загеÑи, ÑумерÑки краљ Урука,  дошао да оÑвоји краљевÑтво Киш. Ур-Забаба је поÑлао Саргона да краљу доÑтави глинену плочу , наводно Ñа поруком у којој тражи мир. Међутим, без Саргоновог знања, тај таблет је уÑтвари Ñадржао поруку у којој Ñе тражи да Лугал-загеÑи убије Саргона. Завера је била оÑујећена, мада је нејаÑно како, а Лугал-загеÑи је, умеÑто да га убије, понудио Саргону да Ñе придружи његовој војној кампањи против града Киш.. Заједно Ñу оÑвојили Киш и Ур-Забаба је Ñвргнут.
.

.
Ðли недуго затим, Саргон и Лугал-загеÑи поÑтали Ñу непријатељи. Ðеке верзије приче чак кажу да је Саргон имао аферу Ñа женом од краља  Лугал-загеÑија. Саргон је заробљени у Уруку од Ñтране Лугал-ЗагеÑија, а потом Ñе оÑлободио и поразио га у бици код Киша.
Саргон од Ðкада заузео је Урук и Киш на непознати начин.Â
 УÑпешно ширење царÑтва
Велики део Сумера (јужна Мезопотамија ) био је под контролом Урука, а пораз краља Урука – Лугал-загеÑија, значио је да је Саргон Ñада нови владар подручја, из којег је могао да започне војне кампање и прошири Ñвоје царÑтво.
Ðа иÑтоку, Саргон је ратовао и победио Еламите , који Ñу наÑељавали данашњи западни и југозападни део Ирана . Ðа западу је Саргон оÑвојио и делове Сирије и Ðнадолије .
Из текÑта познатог као ,,Еп о краљу битке” Ñазнали Ñмо за Саргонову кампању у Ðнадолији. У текÑту Ñе такође наводи да је Саргон прешао Средоземље и завршио на Кипру . Саргон је дао Ñеби титулу ,,Краљ четири Ñтране Ñвета”…
Сам Саргон је наводно пиÑао о Ñвојој војној моћи, наводећи:
„У мојој ÑтароÑти од 55 година, Ñве земље Ñу Ñе побуниле против мене и опÑеле Ñу ме у Ðкаду, али Ñтари лав је још увек имао зубе и канџе, изашао Ñам у борбу и победио их: победио Ñам их и уништио њихову огромну војÑку. Сад, Ñваки краљ који жели да буде раван мени, мора да оÑвоји Ñве што Ñам ја оÑвојио.”
.
.
То, међутим, није било једино наÑледÑтво Саргона. Краљ је такође упамћен као онај који је оÑновао друштво у коме Ñу СЛÐБИ били заштићени. Приче кажу да током његове владавине нико у Сумеру није морао да моли за храну, и да Ñу удовице и Ñирочад били заштићени. Ðли и побуне Ñу такође биле уобичајена карактериÑтика током Саргонове владавине, и како је Ñам рекао, његови непријатељи Ñу Ñе Ñуочили Ñа „лавом Ñа зубима и канџама“. Саргон Велики је био херој Ñкромних почетака који је Ñтекао моћ да ÑпаÑи Ñвој народ, мада Ñе његово царÑтво Ñматрало Златним добом у поређењу Ñа оним што је дошло поÑле њега. Каже Ñе да је Саргон умро природном Ñмрћу, а наÑледио га је његов Ñин Римуш.
.

…
Извор:
