Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 – 19/31. октобар 1851)
је био један од највећих српских пјесника, владар Црне Горе и владика.
Његошево најславније дело „Горски вијенац“
у Бечу је оцијењено као „манускрипт генијалног творца“.
Друга његова важна дјела су:
„Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.
NJEGOŠ – LUČA MIKROKOZMA (ODLOMCI)
„S tačke svake pogledaj čovjeka, kako hoćeš sudi o čovjeku –
tajna čovjeku čovjek je najviša.
Tvar je tvorca Čovjek izabrana!
Ako istok sunce sv’jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne,
ako zemlja prividjenje nije, duša ljudska jeste besamrtna,
mi smo iskre u smrtnu prašinu,
mi smo LUČA tamom obuzeta.“
„Svi njihovi, kobajagi, mudri odgovori, drugo ništa ne predstavljavše mi,
do nijemog jednog narečija, do pogleda mrakom ugašena“.
„Čudo mi je – Svemogući reče Vojvodama neba sveštenoga –
đe mi u dvor s vama nije doša drug vam činom jednaki, Satana,
jer ste često skupa dolazili, ka nebesni vojenačelnici.
Istina je, svi Besmrtni dusi da slobode prave uživaju,
svašto rade što je njima drago, po lakome i svetom pravilu.“
„Svjetilniče, pravdom okrunjeni!– Glavni reče Ocu Prevječnome –
pravila su tvoja osveštana,
njihovijem premudrim poretkom plan se krasi neba i nebesah.
Mi vječitu sreću uživamo;
Satana je, naš drug blistatelni, na svojemu ostao prestolu,
među svoje velike polkove njihan horom besmrtne ljubavi.“
„Snom je čovjek uspavan teškijem, u kom vidi strašna prividjenja,
i jedva se opred’jelit može da mu biće u njima ne spada.
On pomisli da je neke pute od sna ovog oslobodio se; ah njegove prevarne nadežde;
on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrdje i mračnije, i na prozor strašni snovidjenja!…
„Čovjeku je sreća nepoznata –
prava sreća, za kom vječno trči; on joj ne zna mjere ni granice:
što se više k vrhu slave penje; to je viši sreće neprijatelj.“
„Volje mu je osnov položen na krilima nepostojanosti;
želja mu je strasti užasnije probuditelj, rukovođa sl’jepi;
zloća, zavist, Adsko naslijeđe, ovo čovjeka niže skota stavlja“,
ali pored toga, Um ga, opet, s Besmrtnima ravni“!
„Zadatak je sm’ešni ljudska sudba, ljudski život snoviđenje strašno!
Čovjek izgnat za vrata čudestvah, on sam sobom čudo sočinjava;…
on se sjeća prve svoje slave, on snijeva presretnje blaženstvo;
al’ njegovi snovi i sjećanja kriju mu se jako od pogleda, …
samo što mu u tamnijem prolaskom trag žalosti na duši ostave,
te se trza badava iz lanca, da za sobom pronikne mračnosti.
Njegova je duševna tablica s obje strane načertana
s dva sasvijem protivna zakona:
na jednu je zakon pravde blage bit u svete načrtan linije,
na drugu će prevlasnika njina zla svakoga crnjat će zakoni,
Adski spomen veze sa Satanom.
Moć će čovjek ova dva zakona, kad posveti misli Božjoj pravdi,
bez nikave muke razlučiti;
ali Adsko prokletije duha čovjeka će češće pljenjivati.
Ova borba pravde i nepravde,
…biće ona svijem užasom pečatana na dušu čovjeku,
da mu ropstvo gorči i koleblje“. |
