.
Blog Archives
Category: Drevni spisi
Comments off
Jan
17
.
Ruski atlantolog Vladimir Ščerbakov, pozivajući se na naše zaboravljene naučnike svetskog glasa Milutina Milankovića i Radivoja Pešića, tvrdi da je možda baš nestala Atlantida bila drevna postojbina PraslovenaDzinovski ledeni breg, dvаput veći od Menhetna, prošle nedelje odvojio se od Antarktika i krenuo ka Argentini. Dugačak je 66 kilometara, a širok 21 kilometar. Uzdiže se 55 metara iznad morske površine, a ispod mora seže još 270 metara. Naučnici su mu dali ime “B 10A” i prate ga satelitima, upozoravaju brodove, ali “B10A” se kruni na manje gromade nevidljive za satelitske oči…
“U Vedelovom moru možete da vidite mnoštvo velikih bregova dužine oko tri kilometra”, kaže Karlos Rinaldi, direktor Argentinskog antarktičkog instituta. Još 1995. godine argentinski naučnici bili su užasnuti kada su na antarktičkoj ledenoj ploči Larsen primetili pukotinu dugu 65 kilometara!
.
Šta nam se to dešava?
.
Milutin Milanković (1879 – 1958), jedan od najvećih naučnika 20. veka, objasnio je o čemu se radi. Po njegovoj “teoriji osunčavanja”, na planeti Zemlji dešavaju se ciklične promene klime u zavisnosti od pomeranja polova i promena položaja ledenih pokrivača na Zemljinim polovima.
Tako Milankovićeva teorija objašnjava mnoge, doskora neobjašnjive pojave kao što su ostaci tropske flore i faune ispod danas zaleđenih delova planete, pod antarktičkim ledom!? Zatim, nestanak dinosaurusa, mamuta, velika nalazišta nafte i uglja u danas pustinjskim zonama planete. Ali, Milankovićeva “teorija osunčavanja” objašnjava i poremećaje i prekide u razvoju ljudske civilizacije, nagle prekide i premeštanje žarišta civilizacije sa jednog na drugi kraj planete.
Milankovićevu teoriju podupiru i arheolozi; pojava piramida u Sibiru i drevnih gradova i civilizacija na vrhovima Anda, Himalaja, Kavkaza i Altaja. I savremeni zagovornici postojanja Atlantide pozivaju se na Milankovića.
Atlantolog Vladimir Ščerbakov kaže: “Za atlantologe, prema Milankovićevoj teoriji doba i otopljavanja, kao redovnom premeštanju Severnog i Južnog pola, koje je praćeno delimičnim otopljavanjem ledenih pokrivača i stvaranjem novih, objašnjiva je i katastrofa sa velikim asteroidom koji je dramatično uništio Atlantidu.”
Ščerbakov dalje tvrdi da je Milankovićeva teorija “produžila” i starost ljudske vrste na planeti: “Sada se starost ljudske vrste i paleloit računaju milionima, a ne hiljadama godina!”
.
Pismo staro 225 000 godina
Na slici: Tartarija tabla, kultura Vinče
.
Paleloit se, posle Milankovića, deli na rani paleloit (od nekoliko miliona godina do 225 000 godina, zatim, na srednji paleloit od 225 000 godina do 55 000 godina i na kasni paleloit od 25 000 do 9 000 godina.
Tako je i stradanje Atlantide pomereno na 10 000 godina pre naše ere, stvaranje kineske civilizacije, takođe, a profesor Radivoje Pešić, čovek koji je otkrio i dešifrovao vinčansko pismo, pominje tragove pismenosti stare 225.000 godina (!!?) otkrivene na našem nalazištu Jovanica.
Profesor Pešić je, baš, kao i Milanković, bio ne samo usamljen i marginalizovan u našoj naučnoj javnosti već i proganjan, tako da je morao da se skloni u Italiju gde je na Univerzitetu u Milanu nastavio svoja komparativna istraživanja o etrurskom i vinčanskom pismu.
.
Zašto je Vinčansko pismo smetalo nekome?
Zato što je ukazivalo na najstarije tragove pismenosti u Podunavlju i Mediteranu, to jest, da je jedna arhaična ćirilica postojala na ovom balkanskom tlu još pre osam hiljada godina!
more »
Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope
Comments off
Jan
09
Нема трагача за златом од Македоније до Дунава и Мораве а да није чуо и снио о највећем благу икада закопаном на овим просторима – благу попа Мартина Химовића.
О попу Мартину Химовићу постоје бројне легенде са обе стране Старе планине – у Бугарској и Србији.
Иако се оне делимично разликују по питању порекла попа Мартина, суштина је свуда иста: поп Мартин Химовић оставио је за собом невероватно благо, отето из турских каравана који су преносили сакупљени харач. Благо је закопано на 62 локације, о чему је сам поп Мартин оставио забелешке. Проблем је што највеће ризнице имају скривене замке које могу да убију човека и што су Мартинови записи писани као својеврсне загонетке.
Поп Мартин Химовић је из Херцеговине пред најездом Турака дошао у насе крајеве заједно са женом Видом и ћерком Златом. Населио се у малом селу које се тада звало Умагуска, а које данас више не постоји. Село је било близу манастира Поганово, тако да је поп ту ишао на богослужење.
Једног дана, док је Мартин био у манастиру, Турци дођу у Умагуску и њихов вођа силује Мартинову жену. Вида, због срамоте, отима Турчину нож из појаса и убија прво њега па онда себе. Мартин је жену сахранио у дворишту куће коју је населио и са ћерком Златом годину дана свакодневно ишао на њен гроб. За то време ћерку је учио коришћењу оружја.
Када се навршила година од смрти његове жене, поп Мартин је скинуо црквену мантију, обукао српско народно одело и кренуо у крваву освету Турцима заједно са ћерком и дружином од 40 хајдука коју је сакупио. Дружина је живела у пећинама, пресретала турске караване који су у Истамбул превозили сакупљени новац од пореза. Чинили су то од данашњих Жагубице, Јагодине, преко Зајечара и Књажевца, до Пирота, Ниша и Врања.
Сакупио је поп Мартин са својом дружином неслућено благо које је сакрио на 62 локације и о томе оставио записе. Најпознатија локација закопаног блага је „Смукова јама“. Али и најопаснија. Улаз у „Смукову јаму“ чувају бројне замке, од запетих пушака, до смртоносног „овна“, шиљцима окованог дебла, које је механизмом „запето“ да усмрти свакога ко не зна једини начин уласка у лагум.
Category: Zaveštanja predaka
Comments off
Jan
06
.
Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца у Анатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњој четвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подигли устанак против Нарам-сина (2.236–2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244–4.208година).
Е сад мало о тим Хетитима:
Српско друштво се састојало од четири сталежа и то се потврђује друштвеним уређењем Аријеваца на истоку и доказује кроз законике завршно са Закоником цара Душана. – Први сталеж је просветни сталеж у који улази и свештенство, то је сталеж словести. – Други сталеж је ратнички, односно војни сталеж. – Трећи сталеж чине слободни сељаци, занатлије и трговци. – Четврти сталеж чине меропи, у које улазе странци, зависни сељаци беземљаши, најамни радници бескућници и заробљеници, као и староседеоци у освојеним земљама.
Први, словесни сталеж, најчешћи поклоници богиње Палас и бога Теута и други сталеж, ратни, поклоници бога Арете и богиње Аретуше, давали су управно особље и заједно чинили владајући сталеж под именом – Гети. Назив Гети се на јеврејском пише као Хети, у множини Хетим, на грчком као Кети, Келти и Кити. Гети се још помињу и као Хати и Хитити у Малој Азији и Сирији; Хети, Хати и Кети у Индији. У свим освојеним земљама и насеобинама старих српских племена налази се име Гети, мање или више преличено у записима на страним језицима. У старој Македонији су постојала лична имена – Гетије и Гета.
Бартон каже да се земља Хетим помиње на једној таблици из Вавилона која потиче из времена краља Шамсуилуна, наследника Хамурабија. Хамурабијево право име је Хамурапи, а у Старом завету се помиње као Амрафел (23.ст.293). Некада је Људеја била водећа држава српске расе и представник Гетије, па зато Рагозин каже да су Лиђани један народ углавном хетске расе. Лидијски врховни бог је био Манес (14.ст.366). Улога Мана, Манеста, у Људеји је иста као и код Аријеваца на истоку.
”Потребно је да се осврнемо на употребу имена Хети које се у савременом свету помиње, готово искључиво, као Хитити. Најпре се мислило да то име потиче по граду Хатуши у Кападохији, престоници једног моћног и значајног царства. Али, пошто се то име налази на више места у Европи, чак и пре Хатуше у виду као Хети или Кети, порекло имена се не може изводити од имена града Хатуше, него обратно. Асирски записи помињу Хатушане као Хате, што се очигледно односи на име њихове престонице Хатуше. Међутим, у асирским записима се налази тројако писање имена: Хати, Хате и Хети (104.I.ст.9). Јевреји их називају Хетима и то не само Хатушане него и оне који су се налазили у Палестини и који нису имали никаквих доказивих веза са Хатушанима. Ми смо већ напоменули да, захваљујући недовољној одређености јеврејског писма, Хетим се чита и као Хитим. Од погрешног читања хетског имена у новије време, Западни писци су створили нови облик – Хитити.
Вадел објашњава: ”Хете Јевреји зову Хетх или Хитт, и говоре о њима као владајућој раси у Феникији и Палестини у време када је Абрахам дошао овде. На јеврејски облик Хитт додали су латински завршетак -ите и тако су добили Хиттите” (99. ст.8). И стварно, име Хитити је кованица двадесетог века, а такво име се не налази нигде у историји ”.
”У време Ниновог похода Серби са Хелмског полуострва су заузели Кападохију и покорили туземски народ који је био једне посебне расе, ни аријевске ни семитске и звао се Хури или Хурити.
Пирен каже: ”У Малој Азији, новодошли су се помешали са Туземцима, Хититима, од којих су усвојили име и поставили су темеље једном моћном војном феудализму. Овај покрет је довео Хиксосе у Мисир (Eгипат)” (48.ст.82). Египћани су Хиксосе називали ”хегау касетиу”, што значи – стране вође. Главни градови Хиксоса у Мисиру били су Сарбар и Видо, ”Абарис” и ”Абидос” из грчких записа. Серби су оставили у њиховој престоници Хатуши само један владајући слој друштва и продужили даље на исток. Са собом су повели један део Хурита као своје помоћне ратнике. Приликом упада у Месопотамију са српским Медима, који су били главна освајачка снага, налазили су се и Хатушани. То су записали и Вардунаши и Хатушани.
Леополд Месершмит каже да су ”око 2000. г. п.н.е, хатушка племена морала упасти и освојити Сирију и Месопотамију” (98.ст.12). Џон Гарстанг, такође тврди: ”Хати су освојили ВАВИЛОН 1925. г. п.н.е.. и тај податак се налази у записима код једних и код других.” Владајућа династија у Вавилону је оборена и једна нова династија, она из Поморског народа, је преузела власт. Хатушки краљ се повукао не настојећи да задржи власт у Вавилонији. У својој власти задржао је само Дамаск. То је време Хиксоса у Египту (93.ст.3). Гарстангово време тих догађаја касни за више од пола века. На то се не треба много обазирати јер, што се датума тиче, даване су разне претпоставке. Све остало је тачно.
.
more »
Category: Nepoznata istorija Srba
Comments off
Dec
16
TURCI, JOŠ JEDAN SKANDAL ISFABRIKOVANE ISTORIJE
Sve narode, koji su u Starom veku istorije Evrope prema važećoj hronologiji „ugradjeni“ i do danas smeju da važe kao stari narodi, opisali smo u knjigama „Karlo Veliki nikad nije živeo“ i ,, Antička Srbija II“. Sa mlađim narodina „koji su nastali „tokom poslednjih 400 godina, nećemo da se bavimo, jer je to mlađa istorija, ali jedna nova tvorevina,.ime za veliki mladi narod, čija starija istorija takođe nije u redu nas onako, uzgred stalno zanima. Taj narod sc zove Turci.
Ali Turci ne može da bude ime naroda! Turci potiče od srpske reci „tirci“ (tirssi), to je glagol i znači napadati, tući, razbiti, zdrobiti.U nedavno razvijenom turskom jeziku Turčin ( Turčin sing, od Turci) ima pežorativno značenje: propalica, varvarin, zbog čega Turci ne vole ovu oznaku i rađe se nazivaju Osmani (S. Filipovic, „ Srpsko-Azijski ili Arhaično-srpski rečnik). I onda konstatujemo da njihova rana istorija sve do bar 1650-1680 nije u redu! Ipak smo odbili intenzivno bavljenje ovom temom, jer ona spada u mladu istoriju! Ali stalno dolazimo do novih podataka o ovom narodu. Stalno dolazimo do novih saznanja.Tako konstatujemo da ovaj narod nije došao iz dubina Azije kao „Seldžuci“, zauzeo Balkan i da nije doneo „bečku kafu Seldžuk“, već da je ovaj narod sa Balkana i iz Evrope, samo sto su muslimani i osnivači Islamskog carstva, ne turskog i ne osmanskog carstva! To smo utvrdili.
Dalje smo prošli na sledeći način. Iz starih priča znamo za „Tirse“ (Tirssi) koji su živeli u Evropi, Maloj Aziji i na Bliskom Istoku,koje su u izmišljenim pričama zvali „Tireni“ i po kojima je srpsko more dobilo ime Tirensko more. Istoričari i jezičari su iz imena „Tirci (Tirssi) izveli sledeće: „C“ je srpsko „S“, ali su srpsko „C“ (S) citali kao latinicno „K“ „Tirki“, dakle iz Tirci (Tirssi) Tirki! Zatim je od drugog siova .,i“ u Tirci nastalo „u“ pa „Turki“ i „ da bi skandal postao potpun, morao je da priskoči u pomoć nemački jezik sa njegovim preglašenim samoglasnicima, sada su Tirci – Turci!
Category: Nepoznata istorija Srba
Comments off
Dec
11
Будика, ратничка краљица
Будика (lat. Boudica; Boudicca; Boadicea) је била краљица британског келтског племена Ицени, која је предводила устанак против римске власти на Британским острвима 60. године н. е. Тацит, међутим, наводи 61. као годину избијања устанка, међутим, данас се историчари углавном слажу да је устанак дигнут ипак годину дана раније, а да се те, 61. године завршио.
Будика је била жена иценског краља, Пресутага, који је владао територијом данашњег Норфолка у источној Британији. Према Тациту, кад је стари иценски старешина умро, римски војници су опљачкали иценске територије а робови иценски двор, Будика је била избичевана а његове две кћерке силоване.
Будика је подигла онда устанак и успела је да сакупи војску од неких 120.000 људи од којих су многи били и припадници других британских племена, такође огорчени на Римљане. Ицени су склопили савез са суседним племеном, Триноватима. Будика је била изабрана за вођу.
Устаници су напали прво Камолодунум (лат. Camolodunum; данас Колчестер), град у ком су се населили римски ветерани и сравнили га са земљом, а становнике најстрашније мучили пре него што су их побили, а затим су кренули на Лондинијум (данас Лондон).
Светоније Паулин, управник провинције Британије, који се у том моменту налазио у Мони (данас Англси), одмах је кренуо ка Лондинијуму, али кад је схватио да не може да га одбрани, евекуисао га је, а град је био уништен до темеља. Исту судбину је доживео и Веруламијум (данас Сент Oлбанс). Процењује се да је у та три града страдало неких 70-80.000 Римљана и Римљанки.
Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope
Comments off
Dec
10
.
Старе Србе су остали народи називали Беласти, Светли, те су се временом и они сами почели тако представљати. То «Б» су странци изговарали као «П» па су ти Срби које су називали Беласти постали «Пеласти» потом «Пелазги», како се и у званичној историји називају староседеоци Пелопонеза у данашњој Грчкој, који су касније населили Палестину и дали јој своје име.
И што их и сада јасно издваја од других народа -изглед расног типа «Србин» и његов језик и писмо су тврђава у коју се не може неопажено ући!
Ни силом ни прикривањем. Онај ко није Србин, не може никад добро да научи србски језик! Онај који научи србски језик и говори га као што то чине несумњиви Срби, може бити неко из мешаног брака, може по свему личити на некога из црних народа, али у њему постоји србски језички ген!
А где је србски језички ген ту су и остали, мада се они могу затрпати, до неприметности, како то чине са собом многи несумњиви Срби, по крви.
.
Пеласти (Беласти) и Кананци
Наша омиљена и широко распрострањена, тамно црвена боја и данас се добија од биљке «Кана» која се сада, углавном, гаји као цвеће, али се и даље може наћи да расте слободно и у дивљини.
У ову боју се фарбају одевни предмети у селима – а за добијање ове боје се користе и неке друге биљке, као нпр. бобице корова у одређеном стадијуму сазревања – од бледо црвене, преко тамно црвене до скоро потпуно црне.
Ова биљка је Беластима/Пеластима на територијама око садашњег Израела дала и име, јер су они ову боју врло често користили за бојење одеће, а и сама земља којом су насипали своје куће била је црвене боје, боје Кане, те су их у пределима некадашњег Израела, назвали «Кананцима», да би се то претворило у «Хананци», а њихова земља је названа Канан или Ханан.Откривена археолошка налазишта у Лепенском виру и у пределима Ханана су карактеристична по црвеним подовима – земља којом су насуте куће била је боје кане, црвена!
Ове карактеристике се везују за Беласте/Пеласте/Кананце/Хананце.
Хананци се ни на који начин не везују са потоњим Хебрејима, од којих су настали Јевреји – ни језиком, ни обичајима, ни црвеном бојом ни менталитетом, као ни општим физичким изгледом, али се Хананци везују језиком за балканске Беласте/Пеласте, односно за нас Србе!
Некадашњи Беласти су Пеласти (или Срби) из данашње Палестине, која је и добила назив по тим (Б)Пеластима. Палестина од Пеластих људи!
Они, данашњи Палестинци, су своје основно физичко одличје изгубили због протока хиљада година, асимилација и мешања са околним црним народима, па су садашњи палестински, Беласти/Пеласти, попримили тамнији изглед, сличан осталим арапским народима – али их је доста и са сачуваним изгледом некадашњих Беластих/Пеластих!
Некадашњи Беласти су били бели људи са почестим прелазом у риђе, сачувано у најсрбскијој крвној и расној оази на свету, код наших Горанаца на Косову и Метохији. И они су под присилом променили имена, неке обичаје, веру, али су сачували менталне и расне одлике Беластих/Срба!
Ментални склоп данашњих Палестинаца и данашњих Срба, и једни и други потомци некадашњих Беластих/Пеластих, је веома сличан: Непокоран, бунтован, правичан, не заборавља своје, не предаје се и не боји се никога! Срби често једног другог храбре и саветују са «Не бој се никога до Бога!»
.
Сирија-Сирбија
Ово је и нормално, јер сам назив Сирија јасно сведочи да је то земља некадашњих Срба или Сирба, она се из «Сирбија», избацивањем слова «б» претворила у «Сирија» и не треба бити много образован у лингвистичком смислу па закључити због чега садашњој Сирији ово име.
Ни Сиријци се не боје, не предају се, боре се, свесни да је против њих већа сила Израела и Америке са осталим државама, арапских европских народа (Дојчери, Гали, Италијани и други) и надају се у помоћ Бога, рачунајући, исто као и Срби, да против Њега нико не може!
И на њих, асимиловане Беласте/Пеласте, Палестинце и Сир(б)ијце, свом својом силом нападају арапски народи Европе, а Хебреји, названи Јеврејима, су ти који имају жељу да се опет мало прошире, опет на рачун Пеласта-Палестинаца и наравно оних из Сир(б)ије!
То је два пута на Беласте, два пута на Србе и њихове земље – Србију и Сир(б)ију!
Си(р)бир(ија)-Сибир
Земља старих Срба на територији данашње Русије, на простору данашњег Сибира, називала се Сирбирија или Србија. Касније је назив преиначен, а када се неком промени име он више није онај од пре.
Тако је променом имена Сирбирија у Сибир избрисана одредница да је у питању србска територија – то је постало нешто недефинисано, нешто што тако кусаво не значи ништа.
Сви називи места, подручја, области, на србском језику, имају неко значење: Шумадија је предео под шумом, Мачва је предео са доста мочвара (Мачвара), Поморавље је предео поред реке Мораве, Пољска означава предео поља, Словачка је земља Словена, а шта је Сибир?
Отети градови и државе који су задржали србске називе, на језику отимача не значе ништа. Шта на данском значи Данска? И зашто толика мржња далеких Данаца према Србији и Србима? Из истог разлога нас мрзе и Дајчери и Хрвати …итд!
Да се можда и на данском за србску реч «дан» не каже исто? Ако се каже, онда ко су ти отимачи? Данска се до пре неколико стотина година звала Србија!
Сибир – на руском, на било којем језику, шта та реч објашњава, на шта указује, да ли та реч означава велика ледена или пошумљена пространства, шта то значи – ништа, јер се одредница да је то земља Сирба, земља Срба баш због тога и укинула.
Али, нема никаквог спора – Сибир је Сирбирија!
.
Одломак преузет са сајта ,,Златни билтен”:
http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/12/zasto-je-belo-nazvano-plavim.html
Category: Nepoznata istorija Srba
Comments off
Nov
08
.
TRAGOM ZAVETNOG KOVČEGA
Povodom neobične relikvije (Ngoma Lungundu) koju vjekovima čuva
narod Lemba u Zimbabveu, Profesor Tjudor Parfit s Londonskog univerziteta komentariše da je to “najbliže
originalnom Zavjetnom kovčegu od svega što danas postoji”. Ovaj Ngoma
Lugundu (u prevodu “Bubanj koji grmi“) nedavno je bio izložen u Harareu,
na veliku radost i ponos naroda Lemba. Oni su svoju tajnu krili i o njoj
stoljećima raspravljali isključivo u plemenskim krugovima, a sada je došlo
vrijeme da cijeli svijet sazna ko su oni zapravo. TV prilog u kojem Parfit
govori o narodu Lemba i “bubnju koji grmi” može se pogledati na adresi
http://today.msnbc.msn.com/id/23399191/
Semitski geni na jugu Afrike
ČUVARI ZAVJETNOG KOVČEGA U ZIMBABVEU
Prema vjekovnoj usmenoj tradiciji, pripadnici naroda Lemba koji žive na
granici Južne Afrike i Zimbabvea tvrde da su potomci Jevreja koji su prije
dva i po milenijuma iz Svete zemlje pobjegli u Afriku.
Ova tvrdnja navela je britanske stručnjake da 1999. godine izvrše DNK testove, nakon čega je
potvrñeno da su Lembe, kojih ima oko 80.000, preko Y hromozoma
povezani sa sedmoricom Jevreja koji su se nastanili u Africi. Njihov
sveštenički klan, Buba, ima genetskih veza sa jevrejskim tradicionalnim
sveštenicima Koenima. Međutim, samo muškarci Lemba posjeduju semitske
gene, dok to nije slučaj sa njihovim ženama.
Premda su danas uglavnom hrišćani ili muslimani, Lembe čuvaju brojne
jevrejske običaje: podijeljeni su u 12 plemena, dječake obrezuju (što u
Zimbabveu inače nije običaj), ritualno kolju životinje i ne konzumiraju
njihovu krv, ne jedu svinjetinu, nose kapice na tjemenu, na svoje grobove
stavljaju Davidovu zvijezdu, a u tokom vjerskog obreda služe se posebnim
jezikom, mješavinom hebrejskog i arapskog, koji ukazuje na njihove
korijene u Izraelu i Jemenu.
more »
Category: Zaboravljena istorija Zemlje
Comments off
Oct
31
АРАПИ НИСУ ИЗМИСЛИЛИ АЛГЕБРУ
.
,,Алгебра” је свакако арапска, или арапско-персијска реч. Али је математика била формирана и записана још од стране Пелопонежана и “Хелена”, давно, давно пре појаве првих “Арапа” на границама тада познатог света.
Шта се десило?
Зашто данас постоје оволико погрешне концепције са означавањем правог порекла данашње напредне математике? Зашто тако много људи, а у првом реду предавачи јавних школа “подмећу” Арапе за “изумитеље” математичког рачунања?
Одговор је једноставан: игнорисање историје и урођена јудео-масонска потреба да се приписује свакоме ко није словено-аријског порекла “награда” за измишљање нечега великог што чини ,,да се свет окреће”…
“Армије”Ислама, заправо мале банде бораца, плаћеника, фанатика, и хришћанских одметника, прегазили су већину онога што су биле, до тада, неке од најнастањенијих и најпросперитетнијих провинција Источног и Западног Римског Царства, које су од тада почеле нагло да пропадају. Почевши од Меке у 620. години н.е. муслимани освајају Тангире у данашњем Мароку 640. године н.е. До 699. године н.е. они су заузели Картагину, и отада је читава северно афричка обалау рукама Ислама до ових дана, што је данас познато под термином “Средњи Исток”.
.
Седишта античких учења, универзитети, школе филозофије – и математике, биле су све на Средњем Истоку: Анитохији, Ефесу, и, поготову, у Александрији. Чак је и Картагина имала завидну репутацију за генерално учење, и посебно реторику и закон.
Сада је све то било у рукама нових, агресивних, и милитантних култура и друштва Арапског Ислама.
Задатак ове непредвидљиве “ерупције” Ислама је био да европска култура изгуби контакт и приступ главним интелектуалним и академским “предметима” своје културе: филозофијом, реториком, законима, прозом и поезијом — и математиком…
.
Али, Арапи нису, “измислили” ове ствари; они су их освојили, они су их покорили, и ,,случајно” су завршили у њиховим рукама. Арапи нису играли улогу у њиховом настанку, развоју и елаборату. Арапи, морам поновити, НИСУ, “измислили” математику; то је у потпуности производ европских генија.
И, не само да су их Арапи запленили, они су агресивно и насилно порицали оне чије су наследство присвојили .
Године 1920, Француски историчар, Хенри Пирене, обзнанио је теорију у којој он тврди да је напредовање Ислама разбило Медитерански свет; и, створило Медитеранско “Исламско Језгро”. Европа је изгубила приступ својим традиционалним центрима културе и учења, која су преживела “пад” Рима, али не и Арапска освајања.
.
Убудуће , ми се морамо одупрети (погрешним) покушајима да се “честита” Арапима на “очувању безбедности” овог драгоценог наслеђа европских мислилаца. У ствари, када су Арапи заузели Александрију, помоћу подкупљивих издајничких елемената међу становницима Јеврејске популације, прва ствар коју су учинили са чувеном “Александријском библиотеком” било је њено СПАЉИВАЊЕ!
.
Једно се мора имати на уму, Арапи нису, недвосмислено НИСУ, изумитељи. Они су ИМИТАТОРИ — као Азијати у нашим данима. Али они нису изумитељи. У ствари, “изворну” природу Арапско/Муслиманске “цивилизације” можемо уочити у чињеници, од свих територија које су Арапи (и њихови сурогати) освојили, дужином читавих територија, НИСУ основали ни један нови град. Од свих градова које тренутно изједначавамо са преовлађујућим “муслиманским” “идентитетом”: Тунис, Алжир, Тангир, Инстамбул, Дамаск, Багдад, итд, није ниједан изграђен од стране Арапа. Пре напредовања Ислама ови градови, били су Римски, Грчки, Персијски, Индијски, али не и “Арапски”.
.
Иста је истина са језиком. Једно се може рећи, “не постоји таква ствар” као што је “Арапски”. Сваки посебан регион од Арапског света говоре своју сопствену верзију “Арапског”. У Северној Америци, већина популације говори Алжирски “ђихаба”, дијалектички “изговор”, инкорпорисана мешавина од “арапског”, са супстратом од Берберског и неке “изгубљене” Латинско и Грчке речи.
и Иста је истина са математиком. Математика није Арапски изум. Арапи су заузели центре образовања Источног Медитерана. Европљанима је онемогућен приступ и употреба њихове очевине. У ствари, постоје историчари који кажу да Арапи скоро нису играли никакву улогу у очувању европског интелектуалног наслеђа.
Арапска економија је била заснована на робовима. И неки историчари су мишљења, да су интелигентни европски робови и слуге на Арапској територији, стварно одговорни за очување античког еврпског наслеђа, укључујући и математичко рачунање, за време тих мрачних векова када је оружије Ислама контролисало Медитеран; Сада, у арапском језику, оригиналне Грчке и Латинске копије су нестале. Ови радови су били највероватније радне копије Грчких робова Анитохије или Одесе, у Арапској калиграфици…
.
Арапи нису “измислили” математику, алгебру или тригонометрију. Свако ко каже да јесу,
или је необавештен или свесно изврће чињенице.
Ј.Ф.Л. 28 Мај 2001. године
Category: Strani i domaći istoričari i pisci
Comments off
Oct
29
1. Nebotejci (Nabatejci)
.
Nebotejci su naselili su predele Jordana, Kanana i Arabije oko šestog veka pre nove ere. Poznati su kao graditelji grada Petra, koja je bila i njihova prestonica. Petra je impresivan grad koji je isklesan paralelno sa Khazneh. Blago Nabatejaca je stvoreno zahvaljujući tome što je bila jedna od velikih usputnih stanica u složenoj trgovinskoj mreži kroz koju su trgovali slonovačom, svilom, začinima, dragocenim metalima, draguljima, tamjanom, šećerom, parfemima i lekovima. Zahvaljujući trgovačkom putu, na nabatejsku kulturu uticali su Helenski Grci, Rimljani, Arabljani i Asirci. Za razliku od drugih društava u to doba, kod Nebotejaca nije bilo robova i svaki član društva je doprinosio u ispunjenju društvenih obaveza.
Kako su zapravo nestali?
Tokom četvrtog veka nove ere Nebotejci su napustili Petru, niko ne zna iz kog razloga. Arheološki ostaci pokazuju da je njihov odlazak bio organizovan i nepožurivan, što nas vodi do zaključka da nisu bili proterani iz Petre od strane druge civilizacije. Najčešće objašnjenje je da su se trgovački putevi na koje su se oslanjali pomerili severno, tako da se njihova civilizacija nije mogla održati.
2. AKSUMITSKA IMPERIJA
.
Aksumitska imperija je nastala u prvom veku nove ere na mestu današnje Etiopije i verovatno je bila dom Kraljice od Sabe. Aksum je bio glavni trgovinski centar. Izvozili su slonovaču, poljoprivredne proizvode i zlato. Njima su trgovali preko Crvenog mora, prema Rimskom carstvu i istočno, prema Indiji. Zahvaljujući tome, Aksum je bio veoma bogato društvo i prva afrička kultura koja je imala kovani novac, što je u antičko doba bio znak velike moći. Najpoznatiji spomenici su stele, veliki rezbareni obeliksi koji su predstavljali nadgrobne spomenike kraljeva i plemstva. Prvi Aksumićani su verovali u nekoliko bogova, a najvažniji bog zvao se Astar. U 324. godini nove ere, kralj Ezana II je bio preobraćen u hrišćanstvo. Od tada su Aksumićani bili revnosni hrišćani. Čak se navodno tamo nalazi Kovčeg Zaveta u kome su smeštene pločice na kojima se nalazi deset Božijih zapovesti.
Kako su nestali?
Prema lokalnoj legendi, jevrejska kraljica Jodit je porazila Aksumitsku imperiju i spalila njihove crkve i knjige. Međutim, neki veruju da je kraljica južnih pagana, Bani al-Hamvivah, dovela do nazatka ove civilizacije. Druge teorije govore da su uzrok klimatske promene, nedostatak trgovinskih veza itd.
3. Mikenska Grčka
.
Mikenska Grčka je proizišla iz Minojske civilizacije i ujedinila se oko 1600 godine p.n.e. na jugu Grčke. Pošto je bila rasprostranjena na dva ostrva i južno poluostrvo, napadala je mnoge velike gradove, kao što su Tirins, Pilos, Atina,Teba, Orhomenos, Iolokos i Knosos (na slici). Mnogi grčki mitovi potiču od Mikena, uključujući i legendu o kralju Agamemnonu, koji je poveo grčku vojsku u rat protiv Trojanaca. Mikenci su bili dominantna pomorska sila i koristili su svoje pomorsko junaštvo za trgovinu sa drugim civilizacijama, kao i za vojne poduhvate. Zbog nedostatka prirodnih resursa, Mikenci su uvozili mnogo i sva ta dobra su prerađivali kako bi ih posle prodavali. Stoga, oni su postali najbolje zanatlije na Egejskom moru, a poznati su bili po oružju i nakitu.
Kako su nestali?
Niko ne zna pouzdano, ali jedna teorija kaže da su nemiri između seljačke i vladajuće klase doveli do nestanka ove civilizacije. Drugi tvrde da je došlo da poremećaja na trgovinskim putevma ili do prirodnih faktora, kao što je zemljotres. Međutim, najpopularnija teorija je da ih je napala civilizacija sa severa, kao što su Dorani, koji su se naselili na to područje nakon sloma Mikenske Grčke, ili narodi sa mora koji su u to doba migrirali sa Balkana na Srednji Istok.
4. Kmersko (Kimersko) carstvo
.
Kmersko carstvo je proizišlo iz kraljevstva Čenla, a danas je na tom mestu Kambodža. Nastala je oko devetog veka nove ere i postala jedna od najmoćnijih carstava u jugoistočnoj Aziji. Carstvo je poznato većini ljudi po tome što je izgradilo Angkor (na slici), prestonicu Kmerskog carstva. Kmerska kultura je bila veoma bogata i moćna, a koja je sadržala nekoliko sistema verovanja, uključujući hinduizam, budizam i mahajana budizam koje su bile zvanične religije carstva. Takođe su bili veoma snažna vojna sila, vodili su brojne ratove.
Gde je nestala?
Na pad ovog carstva može se reći da je uticalo nekoliko ukombinovanih faktora. Prvo, carstvom je upravljao devarajo ili božiji izaslanik, ali sa uvođenjem theravada budizma, koji teži prosvetiteljstvu, vlada je pred sobom imala izazov. Ova religija je dovela do gubitka želje da se radi za dervaja, što je uticalo na smanjene količine hrane koja se proizvodi. Za vreme vladavine Jayavaramana VII , izgrađena je mreža puta koja je trebalo da olakša transport dobara i trupa kroz carstvo. Međutim, neki naučnici veruju da su ti putevi zapravo imali kontra efekat i zapravo su olakšali napadačima napad na Angkor.
5. TRIPOLJSKA KULTURA
U Rumuniji su poznati kao Kukuteni, u Ukrajni kao Tripilansi, dok su u Rusiji bili poznati kao Tripolji. Ova kultura cvetala je između 5500 godine p.n.e. i 2750 godine p.n.e. Na vrhuncu moći, društvo Tripoljske kulture je izgradilo najveće neolitsko naselje u Evropi u kome je bilo čak 15 000 ljudi. Jedna od najvećih misterija ove kulture je da su nakon 60 ili 80 godina spaljivali celo naselje i ponovo ga gradili. Tripoljska kultura je imala kulturu matrijarhata, pa su žene bile glave gazdinstava i bavile se zemljoradnjom, pravile posuđe,odeću. Muškarci su bili lovci, pravili su oruđe i vodili brigu o domaćim životinjama. Njihova religija se zasnivala na Velikoj Majci Boginji, koja je bila simbol majčinstva i plodnosti.Takođe su poštovali bika, koji je bio simbol snage, plodnosti i neba, i zmiju koja je bila simbol večnosti.
Gde je nestala?
Jedna od vodećih teorija je hipoteza Kurgan koja kaže da je ova kultura nestala zato što su je pokoriili ratoborni Kurganci. Međutim, danas neka arheološka istraživanja tvrde da su dramatične klimatske promene dovele do najvećih suša u istoriji Evrope.
6. Klovis civilizacija
Ova kultura je nastala negde 10 000 godina p.n.e. Nalazila se u centralnoj i južnoj ravnici Severne Amerike. Arheolozi su prepoznali ovaj lokalitet po tome što su pronađeni usitnjeni kremeni bodeži, koje zovu Klovis bodeže. Oni su koristili te bodeže i stavljali ih na krajeve koplja kako bi lovili velike mamute i bizone, kao i jelene i zečeve. Klovljani su prvi ljudski naseljenici Novog Sveta. Smatraju se precima severnih i južnih američkih domorodaca. Mnogi naučnici veruju da su oni prešli Beringov moreuz za vreme ledenog doba i uputili se južno ka toplijoj klimi.
Kako je zapravo nestala?
Postoji nekoliko teorija koje govore o nestanku ove kulture. Prva tvrdi da je smanjenje velike faune, kao i mala mobilnost u njihovoj kulturi, dovela do grananja i formiranja novih kulturnih grupa, kao Folsoma. Druga teorija tvrdi da su mamuti i druge životinje izumrle zbog preteranog lova, te su Klovljani ostali bez hrane. Treća tvrdi da je kometa pala na zemlju u okolini Velikog jezera i značajno uticala na opstanak ove kulture.
7. Minojska civilizacija i Krit
.
Ova civilizacija je nazvana po legendarnom kralju Minosu. Nastanila se na današnjem Kritu između 3 000 i 1 000 godina p.n.e. U grčkoj mitologiji Minojska civilzacija je bila poznata po tome što je na njoj živeo Kritski bik i istovremeno sin, koji se zvao Minotaur, koji je bio polu-čovek, polu-bik. Živeo je u lavirintu i ubijao je svakoga ko bi ušao u njega. Minojska civilizacija je prva poznata evropska civilizacija. Danas su za njima ostale palate i predmeti. Prvi Minojci su se služili pismom. To je bilo linearno pismo A, koje je vremenom bilo zamenjeno linearnim pismom B, ali su oba zasnovana na piktografima. Ne postoje ostaci koji bi posvedočili o vojnoj moći. Njihova moć bila je ekonomska. Iako je Minojska civilizacija propala, njihovu kulturu su nasledili Mikenci, a od njih Helenski Grci.
Kako je nestala?
Mnogi naučnici veruju da su Minojci bili zbrisani vulkanskom erupcijom sa ostrva Tera, današnji Santorini. Međutim, takođe se veruje da su ovu kulturu pokorili Mikenci.
8. Drevni Pueblo narodi
.
Ovaj narod se smatra za pretke Indijanaca koji su se nastanili u regiji Četiri Ugla na prostoru SAD-a (ovu regiju čini Novi Meksiko, Arizona, Kolorado i Juta) oko 1200 godine p.n.e. Prvi Puebljani su bili lovci i sakupljači koji su živeli u malim plitkim jamama. Kasnije su počeli da klešu cela naselja u stenama (puebla), da se bave hortikulturom i počeli su da gaje kukuruz, pasulj i tikvu. Na arheološkim lokalitetima su pronađeni grnčarija, korpe, trščane sandale, haljine od zečijeg krzna, brusilice za stene i lukovi i strele. Najpoznatiji od njih su Anasazi i Hopi.
Kuda su nestali?
Oko 1300 godine nove ere drevni Puebljani su napustili svoje domove. Mnogi naučnici veruju da je nakon ogromnog rasta populacije, loših poljoprivrednih metoda i regionalnih suša nemoguće bilo proizvoditi dovoljno hrane. Zbog nedostatka hrane, ovaj narod se preselio duž reke Rio Grande, te stoga mnogi današnji Pueblo Indijanci veruju da su oni njihovi potomci.
9. Harapa i Mohenjo-Daroo
.
Ova civilizacija iz doline Inda cvetala je negde između 3300 i 1300 godine p.n.e., na prostoru današnjeg Pakistana i zapadne Indije. Međutim, ovaj prostor je bio naseljen još 7000 godine p.n.e. Uprkos tome što je bila jedna od najvećih antičkih civilizacija, o njoj se ne zna mnogo, uglavnom zbog toga što njihov jezik nije bio dešifrovan. Poznato je da su podigli preko stotine gradova i sela, uključujući i gradove kao što su Harappa i Mohenjo-Daroo. U Harappanu postoje dokazi da je u njemu postojala jedinstvena vlada i da nisu postojale socijalne klase. Takođe ne postoje dokazi o njihovim vojnim poduhvatima, pa izgleda da su živeli u miru. Bili su veoma vešti astronomi i veoma upućeni u poljoprivredu, te su gajili pšenicu, ječam, grašak, dinje, susam i pamuk (bili su prva civilizacija koja je proizvodila odeću od pamuka).
Kako su nestali?
Postoji nekoliko teorija koje odgovaraju ovom pitanju. Neki veruju da su promene njihovog okruženja dovele do pada ove civilizacije, kao što je smanjenje veličine reke Gćar-Hakar. Drugi pak veruju da su ih oko 1500 godine p.n.e. napali Arijci.
BOGINJA SERBONA IZ HARAPE …
Serbona ( ili Artemida ,,pogrčeno”) je obično predstavljena kako obema rukama drži po jednog lava ili tigra…
Category: Zaboravljena istorija Zemlje
Comments off