



Аутор: Борис Над

| Догађај је редак… мало ко га је видео, али описује се на много места у средњовековној литератури, где је познат као „Cуд врана“.Иркиња Мери Волш прича да је њен отац имао прилике да га види на планинама Кери у југозападној Ирској. Једну врану опкољава мноштво других. Оне се скупљају по околним гранама, у све већем броју и гласно гракћу; призор подсећа на оне који се виђају у судовима, са оптужбом и поротницима, са судијама, судским послужитељима и адвокатима, у црним оделима. Исход је увек исти: окривљена врана без изузетка бива осуђена на смртну казну, коју извршавају остале, кљуцајући је немилосрдно до смрти. Суд се потом распушта. Шта је смисао овог поступка, чији је исход познат унапред а улоге подељене, и о коме, како изгледа, савремени природњаци и биолози не знају ништа? Треба рећи да овде уопште није реч о чину милосрђа, о убијању слабих или болесних, за живот неспособних јединки. Барем за око посматрача, оптужена се врана ни по чему не разликује од својих судија и поротника. Ништа слично није описано међу вуковима или медведима, рецимо; појава има аналогије само у људској заједници.Описана је у Јеванђељу, где светина кличе Бараби а тражи крв Христову, и у Одбрани Сократовој. Наставља се с хришћанством, са прогонима јеретика и инквизицијом, са безобзирним прогонима католика у Ирској и Валпургијском ноћи, са пуританским истрагама безбожника и вештица у пустим просторима Новог света. Са преким судовима Кромвела и свих потоњих револуција: са револуционарним судовима Дантона и Робеспјера, са гиљотинирањем краља и покољима почињеним у Вандеји. Са „моралном већином“ у периодима просперитета. С истребљењем становништва и геноцидом народа, током ХIХ а напосе ХХ века. Са фашизмом и комунизмом, са либерализмом и демократијом уопште. Са НАТО-ом. Са Бриселом, Мастрихтом и Рамбујеом. Са Хагом. „Суд врана“, то је општи ход историје, прогреса који не оклева да жртвује десетине или стотине зарад среће милиона. Ко уопште може да му се супротстави? Покреће га сумњива и непрекидна људска потреба да прописује, ограничава и нормира. Шта чинити кад се једном нађете на погрешној страни историје? као што се то, како примећује један безимени енглески дипломата, непрекидно дешава Србима, али не само њима? Једна врана, ма колико била смела, не може да победи читаво јато. Оне ће, после првог ударца, наставити да је кљуцају све до смрти. „Дивно је припадати земљи која је увек на правој страни историје“, рекао је тај исти енглески конзул у Београду Волшовој, са мирном савешћу човека који не зна за иронију и коме никад у животу није било дозвољено да начини погрешан избор, и који зато никад неће бити изложен „суду врана“. ( Објављено у „Правди“, 15. 12. 2009. ) |

.
Археолошка истраживања налазишта Гобекли Тепе, на територији данашње Турске, за сада покривају само 5% целокупног комплекса, па научници не могу ни да претпоставе какве се још мистерије крију испод наслага земље, песка и прашине, где су пре доласка Турака живели Словени-Аријевци.
Гобекли Тепе, археолошко налазиште поред града Урфа у данашњој југоисточној Турској, крије једну од највећих мистерија човечанства. Иако се не зна ко га је и зашто градио, прецизно исечени камени блокови упућују на то да су на том месту постојали насеље и храм, а многи тврде да се ради о Едену – рајском врту описаном у Библији. Радиокарбонска анализа утврдила је да је старост налазишта око 12.000 година! То значи да је Гобекли око 7.000 година старији од Стоунхеџа и 5.500 година од првих сумерских градова. Мистерију још више компликује откриће да је читав комплекс мегалита, стубова и резбарија намерно закопан 8.000 година пре н.е.
Једна од теорија је и да су га изградили и АТЛАНТИЂАНИ…
.
ОТКРИЋЕ ПАСТИРА
Мистериозни град-храм у Турској откривен је случајно. Наме, 1964. године група америчких и турских археолога прегледала је подручје у близини древног града Урфа у југоисточној Турској. Запазили су да је један брежуљкасти део прекривен мноштвом камених блокова, што је указивало на Ијудску активност на том подручју. Међутим, амерички археолози са Универзитета из Чикага нису овом открићу придавали посебну важност, сматрајући да се ради о гробљу из средњег века. Неколико деценија касније, један пастир приметио је чудне камене обрисе који су вирили из земље. Прича о његовом открићу дошла је до службеника музеја у оближњем граду Санлиурфу, а затим и до огранка немачког археолошког института у Истанбулу. Истраживања на овом подручју, која трају и данас, започео је 1994. године тим немачких и турских археолога предвођених др Клаусом Шмитом, а налазиште је названо Гобекли Тепе – што на турском значи „брдо са удубљењем“..
.
ЉУДИ-БЛОКОВИ
Гобекли Тепе састоји се од камених блокова у облику слова“Т“ високих око шест метара и поређаних у круг. Интересантно је да археолози нису нашли алат којим су тако прецизно исечени монолити чија је тежина од 10 до 50 тона. На њима су уклесане животиње попут дивљих гусака и свиња, које сигурно нису могле опстати у каменој пустоши, без шума и ливада. Многи монолити садрже и рељефе инсеката и птица, те стилизовне фигуре жена, а археолози сматрају да представљају људе. До сада је пронадено око 40 камених блокова око којих су ископани зидови направљени од цигле. Прелиминарно скенирање оближњег терена показало је да се у околини налази бар још 20 оваквих формација са слично украшеним каменим стубовима.
НЕОБЈАШЊИВА ИЗГРАДЊА
За сада нема конкретних објашњења како је изграђен Гобекли Тепе. Археолози нису пронашли доказе да је подручје било насељено великим бројем људи, а нешто каменог алата (чекић и длето), не указује на то да је у изградњи комплекса учествовало много радника. Конструкција сваког дела мање више је иста: два камена мегалита у облику слова „Т“ постављени су у средини и окружени нешто мањим блоковима окренутим према унутрашњости. Уколико археолози и открију да је шире подручје било насељено, мистерија настанка комплекса Гобекли Тепе неће ни тада бити објашњена, већ се питања даље надовезују – како су људи у неолитском периоду били у стању да организују и прехране велики број радника? Пошто је Гобекли Тепе изграден око 10.000 година пре н.е., то значи да је старије од људских заједница настањених на једном подручју и да датира из времена Иовачких заједница неолита, када Ијуди нису користили ни посуђе. Питање које се намеће гласи: како су пећински Ијуди могли да изграде овакав комплекс? Клаус Шмит сматра да се ради о ловачким хордама, које су се спорадично окупљале у току вишедеценијске конструкције комплекса. Камени врхови стрела које су пронађене унаоколо, свакако потврдују ову тезу.
.
ЖИВИ ЗАКОПАНИ
Др Шмит тврди да на налазишту постоје многи докази који упућују на то да је у питању библијски Еденски врт, који је, да све буде још чудније, након неколико хиљада година из непознатог разлога закопан. Археолошки налази сугеришу да су и људи, и то живи, покопани у великим јамама. Децу су живу бацали у јаме, а одрасли су се међусобно борили до смрти. Будући да су се људи плашили богова јер су због греха били избачени из раја, вероватно је ово жртвовање представљало начин да се измире са боговима.

Izvor:
Izvor: Magična ZONA, 15.02.2011.
SLAVIJA ĆE SE PONOVO UZDIĆI IZ PEPELA…

( Iz knjige Pavla Matića, Tajne proroka, Biblioteka “Karibi” (Dereta), 1988., Beograd )
“Ipak jedno vrhunsko proročanstvo , bolje reći vizija, nema autora a smatra se da ga je izrekao neki nepoznati nemački monah u XVII veku. U tom proročanstvu može se naći sledeće:
Dvadeseti vek biće doba straha i velike bede. U tom veku dogodiće se sve što je zlo. U većini zemalja deca će se podići protiv svojih roditelja, građani protiv vlasti, vernici protiv Boga, čitavo čovečanstvo boriće se protiv uspostavljenog poretka. Doći će do velikog rata u kojem će smrtonosno oružje padati s neba, na način koji još nije viđen. Doći će do privremenog zastoja a zatim do još žešćeg produžetka tog rata kada će se čitav svet preokrenuti naglavačke. Doći će do velikih novčanih slomova (slom Berze?) i do uništavanja dobara. Ljudi će biti kao bez razuma i malo poštovanja čak i prema najbližima.
Otrovna isparenja i zraci koji mogu da progore jače od ekvatorijalnog sunca; marširaće gvozdene armije, nebom će leteti lađe pune strašnih bombi i strela. Fatalne leteće zvezde i sumporna vatra uništiće mnoge gradove.
Taj vek najizopačeniji od svih, zbog toga što će ljudi koji se budu izdigli iznad ostalih misliti da su bogovi (NATO?), ali narod će se dići protiv njih u svim zemljama. Istovremeno, oni će se i međusobno uništavati jer će želeti da svaki od njih bude vladar…
Najznačajniji dio proročanstva odnosi se na zemlju koja tada, u XVII veku, uopšte nije postojala niti je iko i pomislio da će takva zemlja i u tom obliku ikada postojati u Evropi!
Jednu sjajnu zemlju, zvanu SLAVIJA, koja će se nalaziti ili na jugu Evrope ili na Bliskom istoku, pokušaće mnogi da unište. Ta će zemlja pred kraj vremena biti jedna od najvažnijih i preko nje će se lomiti mnoga koplja. Zbog te zemlje mnogi narodi će ratovati, a narod koji naseljava tu zemlju biće u nekoliko navrata pred totalnim uništenjem. Stvoriće se iz jednog strašnog rata a ponovo će se roditi posle još većeg rata. Kad bude prošao taj rat iz kog će se SLAVIJA nanovo roditi, vodiće je jedan kralj koji će prvo biti najomraženiji čovek a posle će ga svi toliko voleti da će mu, kad bude umro, svi kraljevi i carevi doći na poklonjenje.
Tu zemlju mnogi neće voleti, jer se zna da je Bog u njoj stvorio Adama i tu je, u davna vremena, bio Rajski vrt. Đavo će pokušati da tu zemlju uništi na više načina, ali nikada to neće biti uz pomoć oružja! Uvek će koristiti zlato. Ljudi su tamo jako pohlepni i zbog zlata će mnogo krvi biti proliveno. U toj zemlji već su se dogodila dva najveća rata u davnoj prošlosti i oba puta ti ljudi su preživeli. Neprijatelji koji ih budu napadali uvek će biti nošeni na krilima orlova, ali uvek će biti uništeni od strane KRSTA, koji štiti tu zemlju.
Kad dođe Poslednje vreme, i kada svi narodi budu ratovali jedan protiv drugog, u tu zemlju spustiće se sa neba Božiji hram. Od tada će ta zemlja biti najpoštovanija na svetu, zato što će u njoj živeti sam Bog. To će pokušavati da kaže Devica, ali niko je neće slušati, jer će u to vreme biti okupirani borbom za vlast…
Preuzeto sa sajta :
http://www.duhovnaizgradnja.com






.
Бог Сабаот (Саваот) и Бог Бел (Бал) …

( Аутор Данко Јовановић )

Садржај:
1. Увод………………………………………………………………………………………….. 2
2. Аријевци и њихова религија ………………………………………………………….. 2
3. Оригинална имена Бога у Старом Завету…………………………………………. 3
4. Судар Првога и Јединога………………………………………………………………. 6
5. Лепа заборављена реч Рави ………………………………………………………….. 8
6. Извориште Светог Тројства…………………………………………………………… 9
7. Тројанска култура ……………………………………………………………………… 10
1. Увод
Читајући задње Исусове речи на крсту у Јеванђељу по Матеји 27:46 :
„Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто ме остави?“
увек сам се питао: Како је могуће да Исус Бога зове Илијиним именом? Јер наши су стари славили Бога Илију Громовника и пре Исуса. Па зашто се онда Илија са Хришћанством изгуби, када Га је и сам Исус тим именом дозивао?
Да не буде никакве недоумице о овим задњим Исусовим речима и Јеванђелист Марко исто сведочи, само што у његовом Јеванђељу пише: „Елои! Елои!“, што се опет преводи на наш језик као Илија.
Не треба ни наглашавати да оба Јеванђелиста потврђују да је Елои – Илија име Бога! Ако је то истина, како је могуће да ми данас славимо дан нашег Илије Громовника као дан Светог Илије? Свети Илија је био човек – светац, не Бог. На жалост, у даљем тексту ћемо видети да Свети Илија чак није ни достојан толике славе.
Где и како се изгубио Илија Громовник, Перун Силни, Бог кога наши стари највише поштоваше? Зашто Га ми данас не видимо и не препознајемо?
Да би смо открили тајну Бога Илије, морамо се окренути Старом Завету, али не према нашем преводу Старог Завета који прикрива Илију, већ према хебрејском оригиналу где је истина још увек видљива.
Свакако да Даничић, када је радио наш превод Старог Завета, није намерно скривао имена Бога. Он је једноставно следио друге преводе који су у латинском, а вероватно и у старословенском (преписаном са Грчког) преводили Његова имена као Бог, Господ или Господар Над Војскама, јер оригинална имена њима нису ништа значилa. А управо та оригинална имена Његова, као што ћемо у овом тексту видети, нама пуно говоре о вези српског језика са језиком којим је писан Стари Завет.
Под овим не мислим тенденциозно да тврдим да смо ми, Срби Балкана, „народ најстарији“, већ да смо на жалост бледи остатак, одјек старине, више сећање на велику аријевску масу народа која је себе радо препознавала под српским именом. А ти Срби (Сораби) јесу сигурно били „народ најстарији“, како је написао византијски историчар Лаоник Халкокондило.

Грачаница
Хрвати и Шиптари због српског порекла – подсвесно везани за српску културну баштину
Најjедноставније познавање психологије, упућује на закључак да Шиптари на Косову и Метохији имају неки разлог – због којег српску културну баштину пријављују УНЕСКО-у као шиптарску (све српске верске манастире из Средњег века). Не може се претпоставити, да би политичари и интелектуалци неке од нација у свету могли да се тако обрукају пред светском јавношћу – захтевајући за себе културну баштину друге нације.
Из тог истог разлога, то чине и хрватски политичари и интелектуалци. Они су пријавили српске народне песме „ојкаче“, које се певају у Републици Српској Крајини, као хрватске – и УНЕСКО их је регистровао као хрватске, а српске државе (Србија и Република Српска) нису пружиле УНЕСКО-у податке, да је реч о српској културној баштини. Хрвати су сад и „банатски бећарац“, типичне српске народне песме из Славоније, Срема и Барање у Републици Српској Крајини и из Срема, Бачке и Баната у Србији, пријавили УНЕСКО-у као хрватске народне песме.
Шиптари и Хрвати не схватају, да се овим брукају пред светском јавношћу, научницима и државницима. То чине подсвесно – зато што је огромна већина данашњих Шиптара и Хрвата српског порекла.