Blog Archives

Kraj paganskog sveta…

RUŠENJE HRAMA SVETOVIDA NA OSTRVU RUJAN (RIGEN)

.

1168. godina – oblak stao nad Arkonom…

Na isti način, kao i dva veka ranije, u bezobzirnom hrišćanskom divljanju uništen je jedan od najvećih naših svetilišta starim bogovima, onaj u Arkoni, na ostrvu Rigen (Rujnu), posvećen Svetovidu (Svetom Vidu), od strane Danaca..

Polabski Sloveni, odani svom bogu Svetom Vidu, kojeg su smatrali i bogom plodnosti i obilja, ali i rata, jer jedno je s drugim neraskidivo povezano, posto su se naši preci za svoju egzistenciju neprekidno morali boriti, prvenstveno protiv germanskih pretenzija, a potom i podmukle invazije ološa i bandita, koji su nastupali ,, u Hristovo ime” , branili su taj posljednji bastion stare vere do zadnjeg čoveka.

Danski kralj Valdemar, koji je u ime judeo-hrišćanske vere, ali i pohlepe, jer Arkona beše mesto na kom su se čuvale mnoge dragocenosti (ratni trofeji su svi bili posvećeni Svetovidu), naposljetku je zauzeo utvrđenje 1168.godine.
Događaj je opisao Saks Gramatik, ne propuštajući priliku da, dakako, kao pravi sledbenik Hrista, pored autentičnih podataka, doda i hrpu izmišljotina.
“Danski kralj Valdemar beše poslao Esberna i Svena, da hram razore. Morali su uzeti željezo, i čuvati se da kip pri padu ne prignječi koga, jer bi tada neznabošci vjerovali da se njihov bog sveti… Idol pade… Hram beše ukrašen purpurnom materijom, koju je vlaga tako iskvarila, da su od nje sve komadi otpadali. Po zidovima hrama bijaše i životinjskih rogova. Najedanput spaziše jednoga zlog duha, kako uteče iz hrama u obliku jedne crne životinje”.

“Narediše stanovnicima, da idol uvežu konopcima i da ga izvuku iz grada. Ali, uslijed kakvog vjerskog straha, oni zapovjediše najamnicima stranim i zarobljenicima, da obore kip boga, misleći, da je bolje, da ova prezrena lica izlože gnjevu njegovom. Vjerovali su da će Nj. Veličanstvo Bog, koga su tako dugo obožavali ljuto kazniti sve one, koji se usude na nj. dići ruke. Čuli su se najrazličniji žagori. Jedni žaljahu, što se njihov bog tako vređa, drugi ga ismijavahu. Najpošteniji, naravno, stiđahu se, što su se dali za tako dugi niz godina zavaravati tako grubim kultom. Idol bi odvučen u polje, gdje ga je grdna gomila svijeta ljubopitno posmatrala. Kad bi u večer, kuhari ga razlupaše, isjekoše u komade, da njima lože vatru. Rujani su zatim morali predati i sve blago, koje bješe posvećeno Svetovidu…”

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

АТЛАНТИДА ПРОТИВ ХИПЕРБОРЕЈЕ

Слика ,,Хиперборејац код Атлантиђана” ( насликао Всеволод Иванов )


,, Ако хиперборејски митови заиста имају тако важну улогу у несвесном индоевропских народа,

они је имају захваљујући свом сопственом значењу, својим унутрашњим садржајима.

Јер, мит за нас није „лажна прича“, празноверица ни неспоразум.

Мит је безвремена стварност, која се, можда, „није одиграла никад и нигде“,

али која се непрекидно понавља у историји и, штавише, стварност која је одређује и дефинише.”

(Борис Над)

Митске земље, Атлантида и Хипербореја су међу најстаријим митовима грчке митологије. Атлантида, нешто познатија од ове две се по Хомеру налазила са оне друге, мање познате стране ,,Херкулових стубова” и била јако моћно царство, чији су становници живели у изобиљу. С друге стране, Хипербореја је била земља севера, изнад Бореја(северног ветра), како јој и само име каже. Вечито сунце, људи који живе хиљадама година и у смрт одлазе само по сопственом избору, без ратова, пуна мудрости и поштења. Иако је време старих Грка одавно прошло, ова два мита, имају јако велики утицај у модерној философији, а у данашње време, можда и највећи.

Случајно или не, положај Атлантиде у односу на Европу је запад, по већини стручњака, док је Хипербореја смештена махом у пределе североисточно од Кавказа, тј. скоро до Азовског мора. Ово је управо прва симболика ова два појма: океанска сила, богата златом, а западно од Европе може бити једино САД, док подручије које Овидије сматра Хиперборејом није ништа друго него граница Европе и Азије, место где се оне спајају чинећи јединствену и неотуђиву целину. Самим тим, јавља се сукоб два модерна геополитичка принципа – атлантски, водени и западни и евроазијски, копнени и источни. Случајно или не, Атлантида је доживела свој крај налик на Содому и Гомору, природним путем(ерупција подземних земљотреса), док је Хипербореја, заборављена, али никада нестала.

Када су у питању србске везе са ова два принципа, оне су искључиво усмерене ка Хипербореји. Наш велики књижевник, Милош Црњански је у свом делу путовао ,,Код Хиперборејаца”, док је Драгош Калајић често називан ,,последњим Хиперборејцем”.

Србе са Хиперборејом повезују и Клаудије Птоломеј и Плиније Старији, смештајући их на простор између Кавказа и Азовског мора, управо на оном месту где Овидије смешта Хипербореју.

У модерном филозофском тумачењу, митови о Хипербореји и Атлантиди могу се посматрати као два опречна виђења света и живота.

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

ХИПЕРБОРЕЈА И АТЛАНТИДА

Фотографија корисника Atlantida

.

Митови о Атлантиди и Хипербореји су дубоко уткани у митологију многих европских народа, па их никако не треба занемарити. Оба простора су тајанствена. Локација Атлантиде је до данас тражена у безброј студија у свим просторима Атлантика и Медитерана, а са Хиперборејом је ситуација нешто једноставнија, јер за њено ближе лоцирање стоји на располагању само ограничен простор на северу Евроазије. Нажалост, општа знања из климатологије данашњег света говоре против такве могућности. Па ипак, неки новији резултати палеоклиматологије и палеоокеанографије указују на могућност да то није увек било тако и да у митовима има рефлексија реалних догађаја.

Приказане анализе показују да постоји обиље аргумената за формирање другачије слике Старе Европе (оне која је претходила римској и грчкој цивилизацији) него што је слика данашње званичне историје, као и мноштво аргумената који указују на то да је Винчанска цивилизација морала имати континуитет до историјског доба и током њега.

Винчанска култура је део опште културне баштине данашње цивилизације, а анализе континуитета указују на то да њен удео мора бити доминантан, с обзиром на то да је покривала велику територију и да је ширила свој утицај на далеко веће просторе путем металургије и писмености.

Нема такође никакве сумње да је Винчанска цивилизација индоевропска. Вељтманове анализе, као и бројне наведене анализе које се уклапају у такав приступ, показују да је сродност словенског народа са староседеоцима била на простору који далеко превазилази простор Винчанске културе (онакве каквом је дефинисана у археологији). Ове анализе такође показују да се та сродност међу народима и племенима очувала све до периода распада Римске Империје и да се и до данашњих дана могу наћи бројни трагови код свих европских народа.

Ако сматрамо да смо досадашњим анализама у највећој мери задовољили потребу за утврђивањем порекла данашње европске цивилизације и прапостојбине Индоевропљана крајем неолита и почетком металног доба, сада долазимо до сасвим логичног питања, које се природно намеће: где се налазила још давнија прапостојбина Индоевропљана и да ли до њених трагова можемо доћи на основу расположивих података?

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

Једна могућа (мисаона) прича старе историјe

Alexander The Great, borne in his chariot, riding in triumph into Babylon.

.

Тешко је да данас осмислимо могућу истину о догађањима од пре две хиљаде

година. А како је било ученим и мудрим људима тог времена да осмисле могуће

истине из времена две хиљаде година пре њих. Нажалост, временска машина

„времеплов“ не постоји, тако да нам остаје на располагању наше знање, разум и

вера. У следећем тексту описана је једна могућа истина старе историје. Као помоћ

користи се пресликавање данашњих „слика“ (стварности) у „слике“ старих времена.

Велика и моћна царства много „коштају“ и траже велике „жртве“. Данашња Америка

троши годишње пет стотине милијарде долара у војне сврхе. Ако узмемо у обзир

амерички стандард од педесет хиљада долара годишње просечне плате, долази се

до броја од десет милиона људи који раде само за војне потребе Америке. Овоме

треба додати и следећи питање: Колико људи треба да ради да би део њихове

зараде (порез) напунио ту огромну касу од петсто милијарде долара. Одговор је:

много робова. Данас су то модерни робови, гаст-арбајтери, радници и доктори на

црно, радници и доктори у транзицији и други слични називи.

.

Египатско царство у долини Нила било је највеће и најмоћније у времену старе ере.

Највећу цену те моћи плаћали су робови који су то постајали милом или силом.

Нормално је да су постојала и мања царства, а такође и читав спектар имућних и

важних људи који су били господари туђих људских живота. Али, није било лако

налазити робове и слуге. То је захтевало много ратничких похода у далеке земље,

јер господар и роб нису били из истог рода или народа. Да би се обезбедили што

сигурнији извори робе и робова, оснивају се мале трговачке колоније у удаљеним и

туђим земљама (данас су то представништва, агенције, организације и слично). На

тај начин се „господарење“ и „царевање“ све више преноси у Европу, а Египатско

(такође и Вавилонско, Персијско и друга) царство све више одумире. Врло логично и

једноставно се може извести следећи закључак: Зашто да ми стално доводимо нове

робове (данас раднике и докторе), када можемо да одемо у њихову земљу,

направимо себи Град-тврђаву (војну базу, фабрику), а они и њихова деца да раде за

нас. Ми само треба да знамо и умемо да будемо господари.

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

Древно предање Хиперборејаца (Стриборјана)

ТАЈАНСТВЕНА ЗНАЊА О ЗВЕЗДАНОЈ РАСИ

( Драган Симовић)

 

.

По једном древном стриборијском, или хиперборејском, ведском предању, испрва су се, у оно праисконско златно доба, појавиле ДВЕ наизглед сличне, а у суштини толико различне, штавише и опречне расе, на Планети, на Мајци Земљи – РАСА људи Звезданог порекла и РАСА људи који су настали од Мајке Земље.

Звездана раса је била прималац и носилац Знања што долазе одозго, од Великог Духа Стварања,

док је Земаљска раса примала знања одоздо, од Бића Ма Тере.

Прва је раса следила Сварожницу, Сунчеву Осу, илити Вертикалу, а друга је пратила Обзорницу, Лунарну Осу, односно Хоризонталу.

Док је Звездана раса дејствовала за Светлост, дотле је Земаљска раса делала за Вештичарство, за Ма Теру, за Материју.

Те две расе биле су различне и стасом и ликом, иако само привидно сличне.

Припадници Звездане расе били су високи и танковити; издуженог лабуђег врата; висока чела и бадемастих очију пуних светлости; увишених мисли, и хитрих у размишљањима; лаганог, нечујног и отменог хода и покрета; светле блистајуће пути; маштовити и јасновидећи, скоро просветљени. Хранили су се, превасодно, пресном храном биљног порекла – воћем и поврћем.

Припадници Земаљске расе били су знатно нижи;

широких плећа, кратког јаког врата, широког лица, ниског чела, загасито зеленкастих очију, и бледе скоро замагљене пути; тешког хода и успорених покрета; а спорих и у размишљању; без маште и имагинације, без снова; храна им бејаше превасходно животињског порекла – месо дивљачи, и риба.

И стасом и ликом може се појмити да је Звездана раса следила Пут навише, Вертикалу, док је Земаљска раса пратила Пут устрану, односно Хоризонталу.

Звездана раса зове се још Стриборијском илити Хиперборејском, Ведском расом, расом Синова Светлости, а потомци ове расе јесу Коловени, Прото Словени, Пра Словени, односно Бели Срби, који су обитавали на Крајњем Северу, на Крајњој Бореји, тамо где је Бели Пупак Мајке Земље.

Ове две расе обитаваху и живљаху упоредо, али се никада нису између се мешале и прожимале, све док није наступило Велико Ледено Доба.

Са наступањем Великог Леденог Доба, Звездана се раса спустила са Крајњег Севера, напустивши Бели Пупак Света, и, будући да се нашла на туђини, на пространству Земаљске расе, после дугог времена била је принуђена да се меша и прожима са Земаљском расом.

Тако су се Синови и Кћери Светлости утопили у расу Земаљских синова и кћери.

И човечанство је, потом, кренуло Путем наниже, све дубље и дубље тонући у Вештаство, у Ма Терију, и, полако се и поступно удаљавајући и одвајајући од Светлости, од Великог Духа Стварања.

Данас је Звездана раса посве разводњена и расплинута и распршена у различите назови расе и народе.

Најновија истраживања руских научника посвећеника, а на основу испитивања ДНК, односно светлосног записа (а то је заиста велик и посвећенички, вишегодишњи самопрегоран рад!), показују да је највећи постотак потомака Звездане Расе откривен међу Србима, Русима, Норвежанима, Ирцима, Швеђанима и иним Стриборјанима, Северњацима.

Ова посвећеничка студија тима руских научника истовремено и разјашњава позадину велике завере, превасходно против Срба и Руса, а то је уистини велика завера против звездане расе, против синова светлости.

Тамни Кнез Света, а то је Архиман, Црнобог илити Лукави, намеран је да буде једини Господар Света, да Тамом посве завлада над свим бићима и битијима у Свету.

Али то му, очито, не успева, све док у Свету постоје и обитавају носиоци Божанског светлосног записа, а то су, по свему судећи, Срби и Руси, као и још неки Хиперборејци.

Колико сам бесаних ноћи провео у размишљању над србомржњом, над русомржњом, над словеномржњом, и, тек кад сам открио ово древно Стриборијско предање, овај праискони мит, схватио сам шта је позадина велике завере против Срба и Руса, шта је праузоком те болесне, патолошке, деструктивне србомрже која се, ево, већ вековима, без престанка, провлачи, вазда у новим обличјима и варијантама!

Сада ми је, уистину, посве јасно откуда долази србомржња!

Толико сам уверен у то, да више уопште и не осећам потребу да икога у та древна познања убеђујем!

Само сам пожелео, да, овом приликом, вама, ближњима својим, један једини пут, на начин песнички, исприповедам!

Што писах – писах!

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

ВАВИЛОН (СЕНАР)

Семирамидини висећи вртови Вавилона

У чешкој ,,Далимиловој хроници’‘ из 14. века, која је записана на основу ранијег списа и чешких легенди, налази се један стих у којем стоји да су Срби народ који је дошао из Вавилона (Сенара) након што је Бог казнио људе и створио првих 70 народа, који се нису међусобно разумели. Ти стари Срби, по калуђеру Далимилу, путовали су одатле ка Европи и населили се ,,по обалама данашње Грчке, па све до Рима”…

Вавилонско царство

Настало у Месопотамији, такозваној колијевци цивилизације између река Еуфрат и Тигар, Вавилонско царство заузима важну улогу у правној историји.Више од 1200 година прошло је од славне владавине Хаммурабиа до пада царства под персијску власт. Кроз то дуго временско раздобље вавилонска друштвена структура, привредна организација, уметност и архитектура, науку и књижевност, правни систем и религијска веровања нису се много променили – начин живота, правила и веровања су се одржала читавих 1200 година.
Вавилонска цивилизација била је, као и Сумерска која ју је претходила, урбаног карактера – иако базирана на пољопривреди, а не идустрији. Обрт је такође од велике важности, што нам показује и његова организованост: обртничке су удружења независне организације али под владиним надзором.Сваки занат је имао свој део града, звања су се насљеђивали, итд Читав производни ток зависио је од спољне трговине – пољопривредно богатство, али у исто време и недостатак камена, метала и дрвета довели су до развоја трговине.
Држава се састојала од дванаестак градова, окружених селима.Старобабилонско царство није било организовано као друге државе тога времена, већ је његова организација била сличнија раном Римском царству.На челу политичке структуре је владар, апсолутни монарх, који је у својим рукама држао законодавну, судску и извршну власт. Испод њега била је група изабраних гувернера и управника. Градоначелници и градска већа водила су локалну администрацију. Вавилонци су изменили сумерско наслеђе према својој култури и моралу, а као резултат настао је био начин живота који се показао тако ефикасним да се врло мало променио кроз 1200 година. Њихов начин живота утицао је на суседне државе, посебно на Асирију која је готово потпуно преузела бабилонску културу.
Настала у 19. веку пре нове ере од самосталног града-државе, вавилонска држава шири своју власт. На врхунцу моћи, за Хаммурабиа (1792-1750) простире се од Персијског залива на југу, до Ниниве на северу, од планина Елама на истоку, до Сирије на западу.
more »
Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Slovenska (srbska) astrologija i sazvezđa

 

Zanimljivo je koliko se naš narod otuđio od svoje izvorne religije stare više hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda, malo ljudi je upoznato sa, našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno.

I tako godina za godinom, vek za vekom, Sloveni su se pod prisilom stranih religija sve više odvajali od svoje vere, izgubivši time svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slovenske duše. Nasilno menjanje svoje tradicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu zabunu koja se kroz istoriju sve više povećavala.
Rušenje slovenskih paganskih hramova, proganjanje i ubijanje sveštenika, paljenja knjiga i proterivanja koje su slovenski narodi preživljavali, stvorilo je jedan veliki otpor prema religiji koja joj se nametnula. I tako iz određenih političkih razloga Sloveni zaboravljaju svoju pravu veru i prihvataju drugu koja ni po genetskom kodu ni po priridi Slovena nikada nije mogla biti stvarno prihvaćena.
Slovenski paganizam je religija koja potiče iz drevnih veda. Samim tim slovenska religija je identična vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srpski jezik koji je od svih jezika najsličniji sanskritu, drevnom jeziku na kome su zapisani najstariji sveti spisi – Vede.
Zašto uopšte govorimo o ovome? Razlog je vrlo interesantan, a on je, da su slovenski čarobnjaci i sveštenici bili vrsni astrolozi, i da su savršeno pratili kretanje planeta na nebu, i na osnovu toga organizovali svoje živote. Sve ovo se dešavalo mnogo pre nego što su Grci i Rimljani imali bilo kakav nagoveštaj o atrologiji. Svo znanje koje mi danas smatramo da dolazi od starih Grka odnosno Rimljana, jer koristimo njihove nazive sazvežđa i planeta, ustvari dolazi upravo od naše slovensko religije. Grci su sve naučili od slovena, što je poznato izuzetno malom broju ljudi. Tek danas kada mnogi rade na obnovi staroslovenske religije, neke činjenice izlaze na svetlost dana.

Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo, vezana su za grčke odnosno rimske nazive. Razmišljajući makar na osnovu imena, shvatamo da je njihova astronomska i astrološka škola nešto što treba ceniti bez premca. Ipak sva znanja kojim su raspolagali samo je deo onoga što su Sloveni hiljadama godina pre njih koristili. Iako su naša imena sazvežđa mogo starija, usled zavere protiv slovenskih naroda ona su skoro potpuno zaboravljena. Istorija se iz poznatih razloga nije previše bavila Slovenima, pa je time u zaborav poslata čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo. Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravljena i skrivena (Ribe) učenja biće probuđena (Uran). Upravo se to dešava već nekoliko godina unazad. U Rusiji se vraća slovenski paganizam i to na velika vrata. Činjenica da je tamo prodato 3.000.000 primeraka “Velesove knjige” (slovenska Biblija) potvrđuje ovu činjenicu. U Srbiji takođe postoje grupe koje rade na obnovi staroslovenske religije. Iz tog razloga evo nekoliko detalja o tome kako su naši preci astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

.

Sazvežđe Belojara

Sazvežđe Belojara kod Slovena je odgovaralo znaku Ovna, a predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom.

Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazu Ovna i Bika.

.

Sazvežđe Lade

Sazvežđe Lade predstavlja Bika, ili kako su ga nazivali Sloveni Krava. Lada je boginja ljubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun. U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Njih su nosili u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravljali probuđenu prirodu.
Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke. Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se sazvežđe Jarila, nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.

.
Sazvežđe Kupale

Sazvežđe Kupale povezano je sa Blizancima. Ovde su blizanci Ovsenj i Koledo. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao konje u nebeske kočije praveći put svome bratu Koledu, koji predstavlja silazak samog boga Krišne na zemlju. Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša. Obojica se pojavljuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao Božić.

Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma (Kastor i Poluks), koji su bili brat i sestra. Pošto nisu znali da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci imaju simboliku smrti, a to je predstavljeno sazvežđem Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih nogu. Grci su ova sazvežđa nazvali Mali i Veliki Pas.

.
Sazvežđe Kresenja

Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu (Krišni) i njegovom silasku na zemlju. Ovo je povezano sa znakom Raka. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova teorija se potvrđuje. Koledo je vratio ljudima vedsko znanje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog ratova, epidemija i mrazeva. Ovde se nalazi i sazvežđe Crnog Zmaja u kome su Grci videli Hidru.

.
Sazvežđe Lava

Sazvežđe Lava u slovenskoj astrologiji povezuje se sa Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad glave Velikog Lava. Veliki Lav ovde predstavlja Peruna, dok mali Lav predstavlja Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva pesma iz “Zvezdane knjige Koleda” pripisuje se znaku Lava.

.
Sazvežđe Maje

Sazvežđe Maje posvećen je Maji Zlatogorki, koju danas nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je Slovenima dao “Zvezdanu knjigu”. Zvezdani lik Maje prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje. Kod slovena ona je bila zaštitnica polja, a njene zlatne pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i zvezda Spika što znači Klas.

.
Sazvežđe Velesa

Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom Vage. On je ljude naučio da obrađuju zemlju, opismenio ih (“Velesova knjiga”) i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio prikazivan u liku medveda. On je bio zaštitnik bogatstva i trgovine, a ponekad se pojavljivao kao ratnik sa kopljem u ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju, i time je osveštavao ljubav. Zaštitnik je zaljubljenih. Njegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a nikako meso) na žrtvenik.

.
Sazvežđe Peruna

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom Škorpije, a za Sazvazdje_perunaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da je pusti. Ipak Perun čudovište ubija i baca ga uprovaliju. On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u rukama drži munju, a ponekad zmiju.

.

Sazvežđe Kitovrasa

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku Strelca, a njima vlada kentaur Kitovras. Rođen je u eri Jarca kada je bog Indra udario buzdovanom u stenu, a iz kamena koji se otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin Svaroga. Zvezdani lik Kitovrasa predstavlja polu čoveka polu konja koji poteže strele iz luka. Prema “Zvezdanoj Knjizi” odapinjanje strele predstavlja kraj ere Jarca i početak ere Kitovrasa jer se strela graničila sa sazvežđem Vodolije.

.
Sazvežđe Koleda

Sazvežđe Koleda protiče u znaku Jarca, a zaštitnici ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna. Sazvežđe Jarca prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblja, polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova. U Indiji ova boginja se zove Sati (Šivina žena), u Egiptu Sida se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz ko zna kog razloga nazvali Satanom.

.
Sazvežđe Krišnjeg

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak Vodolije. Svi bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena u stvari vode poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša, što znači prvobitna osoba. Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazi se sazvežđe Krilatog Konja. To je konj Krišnjeg, a naziva se Belogrivia (u vedama je Hajagriva). Zahvaljujući njemu Krišnji je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je Krišni ukazao na Radinu ljubav. Po grčkom tumačenju ovaj krilati konj je Pegaz. 

.
Sazvežđe Roda

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak Ribe. Dve spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelj Slovena. Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za stenu čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju Ribe uvek predsravljaju neku žrtvu, pa bilo da je to Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih u ovom sazvežđu uvek je prisutna. Voden, božanstvo mora i okeana takođe se poistovećuje sa ovim sazvežđem.

.
Izvor – http://kristal.serbianforum.info/t177p10-slovenska-mitologija

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

KO SMO MI?

Nа početku svog Antihristа, Fridruh Niče kаže:

„Ko smo mi? Pogledаjmo se u lice. Mi smo Hiperborejci.

Сродна слика

Dostа dobro znаmo koliko po strаni živimo…

S one strаne severа, ledа, smrti

– tаmo je nаš život, tаmo je nаšа srećа.“

U svojim knjigаmа Uporište i Mаpа (аnti)utopijа,  Drаgoš Kаlаjić govori o postojаnju jednog, „diferencirаnog tipа čovekа (…) koji je ideаlno ili reаlno, virtuаlno ili аktuelno, povezаn sа verodostojnim sаdržаjimа evropske trаdicije i evropskog pogledа nа svet, odnosno sа iskonskim i temeljnim etno-etničkim principimа“. U svetu neodređenosti, on je određen, svojom trаdicijom i etničkom pripаdnošću, te stogа i „diferencirаn“ – diferencirаn, „u odnosu nа posledice sаvremenih procesа mаsifikаcije i (jednodimenzionаlne) nivelаcije“.

Izvesno je dа tаj, „diferencirаni“ ili integrаlni tip čovekа, u korpusu moderne kulture predstаvljа ne sаmo mаnjinu već i nešto tuđe, što sаmom svojom pojаvom, među „neodređenim“, izаzivа reаkciju. Kod jednih, mаlobrojnih, potrebu dа slede uzvišeni, svetаo primer. Kod većine – netrpeljivost, mržnju, odijum. Jаsno je dа kod prvih pojаvа tаkvog čovekа sаmo budi unutrаšnje sаdržаje koji su već prisutni: sledeći njegov primer, sledeći tаkvog učiteljа, oni slede ne toliko učiteljа koliko nаjdublji zov bićа. Kod drugih, njegovа pojаvа imа efekаt ogledаlа koje im pokаzuje istinu bićа: u tom ogledаlu, oni vide sаmo izobličeni, nаkаzni i prepolovljeni odrаz čovekа.

Pojаvа herojа, među kukаvicаmа, imа zа posledicu spoznаju sopstvenog kukаvičlukа. Pojаvа jednog blistаvog bićа, među bednicimа, izаzivа spoznаju sopstvene bede.
more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Hronika Ura(Era) Linda

ATLANTIDA I EVROAZIJA U ,,HRONICI URA-LINDA”

Drevna Frigijska Hronika Ura-Linda ima jasnu geografsku strukturu, na kojoj se odvija sakralna istorija Ura-Linde, a to je Evroazija, i to naročito njena severozapadna oblast.

Sakralni centar Friga ili Frižana (poznatih u istoriji i pod imenom Kimeri) se nalazi u severnom Atlantiku, u mestu Aldland (ili Atland), to jest, u staroj zemlji (reč Aldland, Atland začuđujuće podseća na Atlantidu). Posle potapanja Atlanta, ovaj se centar premešta u Severno more, u zemlje koje se nalaze severno od današnje Holandije i Nemačke i koje su takođe bile potopljene, samo mnogo kasnije.

Tekst knjige je pisаn mešаvinom stаrijih i novijih dijаlekata Frigijskog jezika. U rukopisu se nаvodi dа je bio pisаn  1256.g.  i da je kopijа jednog rаnijeg rukopisа, iz 2194 pne.

Rukopis “Urа-Linda” objavljen je u jаvnosti 1867.g. , kаdа je Cornelis Over de Linden dаo nekoliko strаnicа ovog Frigijskog rukopisа pokrаjinskom bibliotekаru Eelco Vervijsu nа prevođenje.
Premа sаopštenju Cornelisa, rukopis je nаsledio od svog dede u аvgustu 1848.g.

TRI  MAJKE

Hronikа Urа-Lindа počinje opisom nаstаnkа rаsа.

Oko 12-og Ulа ( julа) Vrаldа, Sveti Duh u stаroj frigijskoj Mitologiji, stvorio je tri devojke:


Lidu iz užаrene prаšine;

Findu iz vrele prаšine;

Freju iz tople prаšine.

Kаdа su one bile stvorene, Vrаldа im je dаo svoj DAH.Božаnski Od (Božаnski Dah) im se približio, i svаkа je rodilа 12 sinovа i 12 kćeri, jednog među prаznicimа Ulа.   Od njih su nаstаli svi ljudi..

 

LIDA (ili LIBA) je bilа crnа, kovrdžаve kose, njene oči su plаmtele kаo zvezde, tаko dа je čаk i pogled orlа bio mutаn u poređenju sа njimа. Onа ništа nije htelа dа znа o zаkonimа, njeni postupci su bili uslovljeni njenim strаstimа..

FINDA je bilа žutа, i njenа kosа je bilа poput konjske grive. Onа je nаpisаlа hiljаdu zаkonа, аli nije ispunjаvаlа nijedаn od njih. Onа je mrzelа prаvednike zbog njihove iskrenosti i popuštаlа lаskаvcimа. Reči su joj bile slаtke kаo med, аli teško onome ko bi joj poverovаo. Htelа je dа vlаdа svimа, i njeni sinovi su joj bili slični, njihove sestre su ih služile, a sinovi su ubijаli jedni druge.

.

FREJA (Frija, Phrija, Prija) je bilа belа kаo sneg u zoru, i plаvetnilo njenih očiju je prevаzilаzilo plаvetnilo duge. Kosа joj je bilа sličnа zrаcimа podnevnog suncа, bilа je tаnkа kаo pаučinа. Hrаnilа se medom, а pilа je rosu, koju je sаkupljаlа sа lаticа cvećа.

Svetlа Frejа. Prvo što su učilа njenа decа bilа je brigа o sebi, а drugo – ljubаv premа vrlinаmа. Kаdа su decа mаlo odrаslа onа ih je učilа dа shvаte vrednosti slobode. Govorilа je: ‘Bez SLOBODE, sve ostаle vrline su dobre sаmo zа to dа od vаs nаčine robove, а vаše potomke pokriju večnom srаmotom”.*

more »

Category: Drevni spisi  Comments off

Tajna sabora u Nikeji

Sabor u Nikeji

Crkveni spor koji je podelio ranu crkvu, koji je počeo 318, a trajao do 381. godine, je nazvan Arijanski spor po Ariju koji ga je poveo. Bilo je potrebno osamnaest crkvenih sabora da bi se rasprava okončala, počev od čuvenog sabora u Nikeji 325.g, pa do sabora u Carigradu 381. godine.
Predmet spora bilo je značenje koje INKARNACIJA može imati u okviru hrišćanskog monoteizma. Suština spora je bila u sledećem – da li je Sin jednako večit kao Otac ili je stvoren iz ničega? Da li Hrist ima istu suštinu (homoousias) s Bogom ili ima sličnu suštinu (homoiousias)?
Sve je počelo na predavanju koje je Aleksandrijski episkop Aleksandar držao velikom krugu sveštenih lica, o tome kako se u Svetom Trojstvu sadrži jedinstvo. U raspravi koja je posle toga usledila, Arije je istakao argument da “ako je otac rodio sina, mora postojati početak rođenog”, pa otuda mora postojati i vreme kada sin nije postojao. Arijevo mišljenje nije bilo novo, već je samo izgovorio ono što su mnogi teolozi tada mislili.[6] Ali episkop Aleksandar nije tolerisao drukčiji stav podanika i osorno mu je naredio da odustane od svog mišljenja. Arije je, naprotiv, smatrao da se ubeđenja ne mogu odbaciti po naredbi, i tako je pokrenut ovaj spor, koji je prerastao u jedan od najvećih u istoriji hrišćanstva.
Category: Zaveštanja predaka  Comments off