.

Далимиловa хроникa  је  једна од најцењенијих у Чешкој,  јер је то први историјски документ, који је написан на чешком језику.

Xроника је написана 1314. године (Поглавља: I-CVI), а њен задњи део је допуна из 1326. године (Поглавља: CVII-CX).

Њен творац је болеславски каноник Dalimil Meziříčský, или (по некима) чешки бискуп Hynek Žák из Dubé, а иста нам говори о настанку чешког народа и његовог језика.

За нас је занимљив онај њен део (на самом почетку), о царству Срба и њиховој владавини у Bавилонском међуречју- Ceнap, (где је неко “помешао” језике… и у коме је један једини језик – СРПСКИ), тј. то (поменуто) Српско царство се прострло (после пада Вавилонске куле “od az do neba”) до Рима, …а занимљив је и помен, да у тој српској земљи, постоји област која се зове – Хрватска!

Уочљиво је, да чешки хроничар, јасно и директно наглашава, да је језик (старе) Хрватске био СРПСКИ, те како су сами Чеси, добили име по неком Чеху, који је живео у поменутој Хрватској, а која је била део Србије (Српског царства).

Иначе, постоје још две старије чешке хронике (написане на латинском језику), али и оне опет спомињу да Чеси потичу од Срба, …шта више, …оне су чак и прецизније, јер директно наводе да су Чеси дошли са југа, тј. из земље оних Срба са доњег тока Дунава.

Далимиловa хроникa (између осталог) говори и о раној историји Срба, а њени се подаци (о нашој прошлости) поклапају са свим најновијим историјским, DNA, антрополошким, лингвистичким и археолошким истраживањима.

Наравно, иста није до сада преведена (на српски језик), а када буде превођена, то би требало да се изведе кроз израду фототипског издања исте, тј. тако да са једне стране стоји оргинални текст хронике (фотографија странице), а са друге превод исте странице на српски језик.

Ово (израда фототипских издања) би морао да буде стандардни (читај: званични) начин објављивања свих важних докумената за нашу националну историју (повеља, текстова, књига, и сл.).

more »

SLAVIJA ĆE SE PONOVO UZDIĆI IZ PEPELA…

( Iz knjige Pavla Matića, Tajne proroka, Biblioteka “Karibi” (Dereta), 1988., Beograd )

“Ipak jedno vrhunsko proročanstvo , bolje reći vizija, nema autora a smatra se da ga je izrekao neki nepoznati nemački monah u XVII veku. U tom proročanstvu može se naći sledeće:

Dvadeseti vek biće doba straha i velike bede. U tom veku dogodiće se sve što je zlo. U većini zemalja deca će se podići protiv svojih roditelja, građani protiv vlasti, vernici protiv Boga, čitavo čovečanstvo boriće se protiv uspostavljenog poretka. Doći će do velikog rata u kojem će smrtonosno oružje padati s neba, na način koji još nije viđen. Doći će do privremenog zastoja a zatim do još žešćeg produžetka tog rata kada će se čitav svet preokrenuti naglavačke. Doći će do velikih novčanih slomova (slom Berze?) i do uništavanja dobara. Ljudi će biti kao bez razuma i malo poštovanja čak i prema najbližima.

Otrovna isparenja i zraci koji mogu da progore jače od ekvatorijalnog sunca; marširaće gvozdene armije, nebom će leteti lađe pune strašnih bombi i strela. Fatalne leteće zvezde i sumporna vatra uništiće mnoge gradove.

Taj vek najizopačeniji od svih, zbog toga Å¡to će ljudi koji se budu izdigli iznad ostalih misliti da su bogovi (NATO?), ali narod će se dići protiv njih u svim zemljama. Istovremeno, oni će se i meÄ‘usobno uniÅ¡tavati jer će želeti da svaki od njih bude vladar…

Najznačajniji dio proročanstva odnosi se na zemlju koja tada, u XVII veku, uopšte nije postojala niti je iko i pomislio da će takva zemlja i u tom obliku ikada postojati u Evropi!

Jednu sjajnu zemlju, zvanu SLAVIJA, koja će se nalaziti ili na jugu Evrope ili na Bliskom istoku, pokušaće mnogi da unište. Ta će zemlja pred kraj vremena biti jedna od najvažnijih i preko nje će se lomiti mnoga koplja. Zbog te zemlje mnogi narodi će ratovati, a narod koji naseljava tu zemlju biće u nekoliko navrata pred totalnim uništenjem. Stvoriće se iz jednog strašnog rata a ponovo će se roditi posle još većeg rata. Kad bude prošao taj rat iz kog će se  SLAVIJA nanovo roditi, vodiće je jedan kralj koji će prvo biti najomraženiji čovek a posle će ga svi toliko voleti da će mu, kad bude umro, svi kraljevi i carevi doći na poklonjenje.

Tu zemlju mnogi neće voleti, jer se zna da je Bog u njoj stvorio Adama i tu je, u davna vremena, bio Rajski vrt. Đavo će pokušati da tu zemlju uništi na više načina, ali nikada to neće biti uz pomoć oružja! Uvek će koristiti zlato. Ljudi su tamo jako pohlepni i zbog zlata će mnogo krvi biti proliveno. U toj zemlji već su se dogodila dva najveća rata u davnoj prošlosti i oba puta ti ljudi su preživeli. Neprijatelji koji ih budu napadali uvek će biti nošeni na krilima orlova, ali uvek će biti uništeni od strane KRSTA, koji štiti tu zemlju.

Kad doÄ‘e Poslednje vreme, i kada svi narodi budu ratovali jedan protiv drugog, u tu zemlju spustiće se sa neba Božiji hram. Od tada će ta zemlja biti najpoÅ¡tovanija na svetu, zato Å¡to će u njoj živeti sam Bog. To će pokuÅ¡avati da kaže Devica, ali niko je neće sluÅ¡ati, jer će u to vreme biti okupirani borbom za vlast…

Preuzeto sa sajta :
http://www.duhovnaizgradnja.com

SLAVIJA

Николай Жук - 

Perun’s Vedas Santees

http://www.4shared.com/document/ID-s2Jf5/Slovenske_Vede.html

SRBSKI PREVOD: http://www.scribd.com/SlavisaDjurdjeJevtic/d/76388475-746

SLAV-ARYAN VEDAS ABOUT THE UNIVERSE STRUCTURE AND HUMANITY HISTORY

1. Slav-Aryan Vedas

Slav-Aryan Vedas (further – simply “Vedas’’) in a broad sense represent a set of ancient documents of  Slav and Aryan peoples non-outlined precisely, including the precisely dated and having authorship works as well as national legends, tales, bylinas, etc., told and written down recently.

“Perun’s Vedas Santees’’ are meant only as Vedas in narrow sense (Books of Knowledge or Perun’s Wisdom Books), consisting of nine books, dictated by our first ancestor, the God Perun, to our far ancestors while their third arrival to the Earth on the spaceship Waitman, in 38 004 B.C. (or 40 009 years ago). Only the first book of these Vedas was translated into Russian nowadays.

As a whole Vedas contain a profound knowledge about nature and reflect Humanity history in the Earth during last several hundred thousand years, – at least, not less than 600 000 years. They also contain Perun’s prediction of the future events for 40 176 years ahead, i.e. until nowadays and 167 years ahead.

more »

Ovo je prevod jednog od najznačajnijih gnostičkih apokrifa. Njegov naziv prevodi se kao “Tajna Knjiga Jovanova” ili kao “Tajno Otkrovenje Jovanovo“, ili ,,Tajno JevanÄ‘elje Jovanovo” u zavisnosti od toga kako se prevodi reč “apokrifon”.

Postoje četiri koptska rukopisa ove knjige- dve kraće verzije iz Berlinskog kodeksa i Nag Hamadi kodeksa III, i dve duže verzije iz Nag Hamadi kodeksa II i IV.
Za ovoj tekst korišćen je prevod originalnog rukopisa na engleski jezik koji je uradio dr Frederik Wisse, pri čemu je koristio sva četiri rukopisa kako bi produkovao jedinstven tekst, odnosno prevod.

APOKRIF  PO  JOVANU ( TAJNO  JEVANĐELJE  JOVANOVO )

Jednom, kada Jovan, brat Jakovljev, sin Zevedejev, dođe do Hrama, tamo ga susrete jedan farisej po imenu Arimanijas i upita ga: »Gde je majstor tvoj koga si sledio?« On mu odgovori: »Vratio se tamo odakle je došao«, a farisej mu reče: »Taj Nazarećanin vas je prevarom obmanuo i zatvorio je vaša srca i odvojio vas od tradicije vaših očeva«.

Kada čuh ovo, pođoh od hrama ka gori, na usamljeno mesto (u pustinju), veoma tužna srca, i rekoh: »Kako je postavljen Spasitelj, zašto je poslat u svet od njegovog Oca, i ko je njegov Otac, i od koje vrste je taj eon u koji ćemo otići? Jer, šta je mislio kad je rekao: “Ovaj eon u koji ćete otići je od vrste nepropadljive, a nije nas uputio u to kakve je prirode taj eon”. Dok ovo promišljah, nebesa se otvoriše i svo Stvaranje koje je pod nebesima bi obasjano svetlošću koja dođe sa neba, i svet se zatrese. Uplaših se i padoh ničice. I gle! jedno dete pojavi se preda mnom. Ali, ja takođe videh to obličje i kao starca, i starac se premetnu i postade kao služitelj. Osmotrih sve ovo , ali nisam shvatio kako to da je preda mnom obličje, ali ne u množini, već je preda mnom stajala slika u mnogim oblicima u svetlu, i slike su se mešale međusobno, i slika imaše tri obličja.

On mi reče: »Jovane, zašto sumnjaš? Osnaži se, jer ova pojava vaistinu nije ti nepoznata. Ne budi malodušan, jer ja sam uvek uz tebe. Ja sam Otac, ja sam Majka, ja sam Sin. Ja sam onaj što postoji u večnosti, sa kojim se ne može opštiti, jer nema nikoga ko sa njim opšti. Sada dođoh da ti objavim ono što jeste, one što je bilo i ono što će se desiti, kako bi spoznao stvari vidljive i nevidljive , kao i da te podučim o savršenom Čoveku. Sada, dakle, podigni lice svoje, dođi i čuj i znaj ono što ću te podučiti danas, kako bi to mogao objaviti srodnim duhovima koji se ne kolebaju”.

more »

Slovenski vedizam predstavlja jedan zanimljiv fenomen koji se na paganskoj sceni pojavio pre nekih desetak-petnestak godina. Osnovu ovog sistema nalazimo u Velesovoj knjizi, izuzetnom delu o čijoj se autentičnosti i dan-danas vode rasprave. Ova knjiga prikazuje istoriju, religiju i etički sistem Slovena do devetog veka naše ere a pisana je na drvenim daščicama pismom sličnim Runama-vlesovicom. Velesovu knjigu nadograđuju Slovenska vede Jurija Miroljubova i Slovenska astrologija Aleksandra Asova a ove tri knjige kasnije su postale glavna inspiracija za razvoj teorije o Slovenskom vedizmu. Važno je napomenuti i da ovaj sistem ne predstavlja tradicionalni slovenski paganizam zbog čega nije bio oberučke prihvaćen u svim slovenskim krugovima. Ipak, za raliku od tradicionalne vere Slovena, on predstavlja SISTEM. Pokušaj klasifikacije slovenske vere kroz sistem astroloških korespodencija kao i pokušaj konstrukcije slovenskog univerzuma svakako je vredan hvale zbog čega ćemo vam ukratko predstaviti ovaj sistem.

more »

Jedna od najvećih i najbolje očuvanih kolekcija ‘knjiga’ otkrivenih prije pet godina u Jordanu mogla bi otkriti tajne samih početaka hrišćanstva, piÅ¡e BBC . Naime, naučnici vjeruju kako je sedamdesetak malih knjiga, koje je u jednoj Å¡pilji pronaÅ¡ao neimenovani beduin, staro viÅ¡e od 2000 godina Å¡to je potvrdilo i datiranje izotopima ugljenika.
Stručnjaci tvrde kako bi knjige, izraÄ‘ene od kože i bakra i uvezene prstenovima, mogle biti značajnije od otkrića Svitaka s Mrtvog mora 1947. godine. Svaka od 70-ak knjiga ima izmeÄ‘u 5 i 15 ‘listova’ veličine kreditne kartice.

Zapisi u knjigama oblik su ,,arhaičnog” hebrejskog, a uz simbole i crteže, najviÅ¡e se odnose na Meziju. Postoji mogućnost da se u njima govori i o raspeću pa čak i vaskrsnuću. Neki naučnici nagaÄ‘aju kako bi se moglo raditi o zapisima Hristovih sljedbenika o njegovim posljednjim danima te životu njegove zajednice u godinama poslije vaskrsnuća.

Britanska naučnica Margaret Barker, inače stručnjak na području istorije Novog zavjeta, objasnila je kako lokacija pronalaska potvrđuje kako je vjerovatno riječ o hrišćanskom zapisu.

– Vjernici su dva puta bježali prema istoku te kod Jerihona preÅ¡li Jordan i nastavili dalje, prema mjestu gdje su knjige otkrivene. Uz to, zapisi su pisani u obliku knjiga, a ne svitaka, te bili zapečaćeni Å¡to je takoÄ‘er tajna tradicija ranog hrišćanstva – navodi Barker.

Oko knjiga se treno vodi spor o vlasništvu između arheologa i izraelskog beduina koji je knjige prokrijumčario u Izrael te ih sakrio, tvrdeći kako ih je pronašao njegov čukunđed i da su u njegovoj porodici već stotinu godina. Jordanske vlasti žele povratiti knjige jer su prema jordanskom zakonu u vlasništvu Kraljevine Jordan.

Izraelski arheolozi tvrde da su knjige ,,krivotvorene” dok su britanski naučnici odlučni detaljnije proučiti navodne prastare zapise.

– Ogromna je privilegija imati mogućnost istraživati ovako neÅ¡to i rezultate predstaviti svijetu. Zapanjujuća je pomisao da držimo predmete koje su možda držali neki od prvih svetaca hrišćanstva – zaključio je David Elkington, voÄ‘a britanskog tima istraživača.

(www.rsplaneta.com / Jutarnji)

.

Почетком 19. века у Мисиру (данашњем Египту) је пронађен велики црни камен, са три натписа на њему. Енглези су му дали име Розета, и однели га у Бритиш Музеум, где се и сада налази.

На камену су уклесана три натписа на три језика, 196. године с.е. у Александрији.

Први натпис су мисирске хиероглифе и мисирски језик.

Други натпис који је најопширнији  је на такозваном демотском писму или, како су неки рекли, на арамејском језику.

Трећи натпис је на старогрчком језику.

Западни научници су прво прочитали грчки натпис и према њему је Шамполион дешифровао хиероглифе. Средњи натпис нису хтели да читају. То је тако било све до пар година уназад, када су два Македонца нашла кључ како се читају та такозвана “демотска слова” и почели да читају средњи текст. Изненађење јавности је било огромно. Македонци су закључили да је то натпис на македонском језику, али македонски језик постоји тек од 1946. године…

Средњи натпис је на србском језику. Постоји докази да је србица (слова Винчанског писма) употребљавана у Мисиру (Египту) још од Прве  династије.

У наставку текста:

Приказ рада Бошевски – Тентов

more »

TAJNA KNJIGA JAKOVLJEVA

Sveti Jakov

Spasitelj reče: “Zaista, kažem vam, nikada nitko neće ući u kraljevstvo nebe­sko na moju zapovijed, nego ako ste sami ispunjeni.” 2-3

Jao onima koji su se oslobodili svojih bolesti, jer će ponovno oboljeti. Blagoslovljeni oni koji bolesti nisu iskusili, ja sam pronašao olakšanje prije nego što sam obolio; vaše je kraljevstvo Božje. 3-4

Spasitelj reče, “Rekao sam vam ,,Ispunite se, da ne biste žudjeli. No, oni koji žude, neće biti spaÅ¡eni. Jer, dobro je biti ispunjen, a žudjeti je loÅ¡e. 4-5

Zaista, kažem vam, nitko među onima koji se boje smrti neće biti spašen; jer, kraljevstvo pripada onima koji se prepu­ste smrti. 6-7

“Požurite naći svoj spas prije nego vas pritisne nužnost! (7-8) Budite gorljivi po vlastitoj volji i, ako je moguće, stignite čak i prije mene;

Otac će vas voljeti zbog toga.

“Zamrzite licemjerje i zlu misao; jer misao je ta koja raÄ‘a licemjerje; no licemjerje je daleko od istine. 7-8

“Shvatite riječ ozbiljno! Jer, prvi dio riječi je vjera; drugi, ljubav; treći, djela; iz toga dolazi život. Jer, riječ je poput zrna pÅ¡enice; kad ga je zasijao, netko je vjerovao u nj; kada je niknulo, netko ga je volio jer je umjesto jednog vidio mnogo zrna. A kada je učinio djelo, naÅ¡ao se spaÅ¡en, jer dio mu je poslužio za hranu, a dio je ostavio da ga nanovo zasije. 8-9

“Stoga, kažem vam, budite trijezni, i ne dajte se obmanuti! 8-9

“Imajte, stoga, vjere u mene, braćo moja; shvatite Å¡to je velika svjetlost. Ocu nisam potreban, – jer ocu sin nije potreban, već je sinu potreban otac – pa ipak, ja idem k njemu. Ocu Sina vi niste potrebni.9-10

“PosluÅ¡ajte riječ; shvatite znanje; ljubite život i nitko vas neće progoniti niti ugnjetavati, osim vas samih. 9-10

Mislite li da su mnogi naÅ¡li Kraljevstvo Nebesko? Blagoslovljen onaj koji je sebe vidio kao četvrtoga na nebu!” 12-13

“To vam govorim kako biste sami sebe spoznali. Jer, Kraljevstvo je nebesko poput proklijaloga zrna. Kada proklija, ono baca svoje sjeme i čini da zemlja rodi i sljedeće godine. Tako i vi požurite, kako bi u vama proklijao život i kako biste se ispunili kraljevstvom!” 12-13

Blagoslovljeni oni koji su me poznavali; jao onima koji su čuli, ali nisu povjerovali! Blagoslovljeni oni koji [su povjerovali] ne vidjevši! 13

Sjećajte me se zbog toga što me, dok sam bio s vama, niste poznavali. Blagoslovljeni oni koji 13 nisu vidjeli, [pa ipak vjeruju]!

“Ne činite kraljevstvo nebesko pustinjom u vama. Ne budite ponosni zbog svjetlosti koja obasjava, već prema sebi budite onakvi kakav sam ja prema vama. Jer, radi vaÅ¡eg sam spasenja pristao biti proklet.”13-14

Kroz vjeru [i] znanje(učenje) vi ste primili život. Prezrite, stoga, odbacivanje kad ga čujete, već se tim više radujte kad začujete obećanje.

Zaista, kažem vam, onaj tko primi život i vjeruje u kraljevstvo, nikada ga neće napustiti, čak ni ako ga Otac poželi istjerati.14

more »

Марко Божић:

Мотив калијуге (каљугe) у србском народном предању

Oвде нам је циљ да укажемо на то да је једно конкретно србско предање или проистекло из културе из које је проистекло и хиндуско предање, или је далека меморија ведског мита из којег је проистекло хиндуско предање; прихватање једне од ове две могућности, међутим, води у већој или мањој мери и прихватању даљих консеквенци тог чина. У неком другом огледу, можемо се бавити и неким другим конкретним стварима у вези са индо-аријском тезом о пореклу Срба, али овде ћемо се сконцентрисати на мотив калијуге који налазимо у србској традицији, и који (имплицитно и/или експлицитно) упућује на боравак у долинама реке Инда: мотив чијим се присуством у нашем колективном памћењу, колико је нама познато, до сада нико није бавио.

2. Према хиндуистичкој религији, трајање света се дели на четири одвојена космичка раздобља, која се називају југе: четири југе чине круг од најсретнијег до најпокваренијег раздобља; хиљаду југа је један Брахманов дан, или калпа. Према том древном учењу, прва југа (критајуга) је најсавршенија, а свака следећа представља корупцију у односу на претходну. Оне се за критајугом смењују овим редом: третајуга, двапарајуга и напослетку калијуга(каљуга).

Те четири југе су добиле имена по присутности праведности у њима: када су присутна сва четири дела праведности, она је потпуна; када преостану три дела праведност је мања, када остану два још је мања, и када остане само један део праведности наступа најгоре време[1]. То време се завршава природним катастрофама након чега долази потпуна поплава и потпуно уништење света, након чега Брахман утоњава у сан из кога после извесног времена излази и после чега долази до новог стварања света.

Опис и крај тог најгорег времена, калијуге, који ћемо ми користити је онај из гласовитог древноиндијског епа Махабхарате, из Ванапарване, то јест, Књиге о шуми. Са друге стране, србско народно предање садржај и начин окончања овог раздобља описује у народној песми Свеци благо дијеле, коју је у збирци Српских народних пјесама „издао Вук Стеф. Караџић, у Бечу, у штампарији јерменскога манастира 1845. године“ и која се у редоследу у тој збирци налази на првом месту. Овде ћемо дати упоредни приказ ова два споменика, а приступићемо и делимичној анализи нашег, гледано из ведске перспективе.

more »