Барски родослов (Летопис попа Дукљанина)

Средњовековна историјска дела никада не настају тек тако,

као богиња Атина из Зевсове главе. Писци увек пишу са одређеним

разлогом. Најчешће су у питању монаси, нешто ређе световна лица.

И једни и други најчешће пишу за некога довољно богатог, моћног

или угледног човека који њихов труд може и да награди.

Наручилац дела даје тон излагању и жељени циљ. Већина тих

писаца не пише за живота само једно дело. Историја у средњем веку

није само литерарно дело, већ, чешће политичко оруже. У

измишљеним генеологијама, догађајима и делима, неко може да

слави једну династију или племићку породицу, а унизи или лоше

прикаже противничку.

Средњовековни писац једне историје не

испитује шта је истина, већ шта је он мислио да је истина, односно,

шта је пожељна истина за њега или наручиоца његовог дела.

Хронике и летописи су у односу на историје и геста по своме саставу

нешто сасвим друго. По правилу су далеко поузданије сведо –

чанство времена у којем настају, јер догађаје бележе из године у

годину, посебно летописи, иако и у њима може да буде пишчеве

тенденције.

Али историја као књижевно дело у средњем веку нема

нимало додира са историјом чији је родоначелник Тукидид — јер не

испуњава онај најважнији услов, да мора да је пише очевидац.

Напротив, у средњем веку пише се о давним догађајима на основу

извора који могу бити разнолике вредности — од народних прича до

уверљивих докумената. Све ово ваља имати на уму при испитивању ГРС, јер прави наслов

овог дела, у свом коначном облику, писац је означио у уводном обра –

ћању читаоцима: ,,Геста регум Склаворум“.

А тиме је већ доста рекао.

Дело које у овом издању називамо ,,Геста регум Склаворум“ (у

науци познато као ,,Летопис попа Дукљанина“) које нам је сачувано

на латинском у само два преписа (Ватиканском и Београдском), оригинал је изгубљен или уништен…

Поставља неколико основних проблема при филолошкој анализи.

Та питања су следећа:

1. Да ли је дело целовито, односно, да ли га је написао један аутор?

2. Какав је однос између овог дела и сачуване редакције на

старохрватском?

3. Какав је однос између два сачувана рукописа и да ли је

могуће успоставити рукописну традицију?

Дело је имало више издања, али је ово прво које је

засновано на оба сачувана рукописа и у свом оквиру доноси и

критички апарат.

Анализа оба латинска рукописа показала је да се они битно

не разликују, тј. да новооткривени Београдски рукопис не пружа,

осим на два места, никакве новине у односу на већ познати текст.

Напротив, Београдски рукопис испушта поједине делове текста

(некада поједине речи, а некада целе реченице), затим има бројне

ортографске грешке: каткада толико велике да се речи у којима се

налазе по смислу не уклапају у реченицу. Само у неколико

случајева Београдски рукопис даје логичнији лексички избор у

односу на Ватикански и, као што смо рекли, само у два случаја

даје потпуно нов текст који не постоји у Ватиканском.

Ипак, два рукописа су у највећој мери подударни. При –

мећује се да су лакуне на истим местима и у једном и у другом

рукопису: оба садрже исте „грешке“…

.

,,У име Бога свемогућег,

творца неба и земље.

Пошто сте ме ви,

драга браћо у Христу,

уважени свештеници свете

Дукљанске архиепископије,

затим многи старији нашег

града, али највише они

млади који задовољство не

налазе само у слушању и

читању о бојевима, већ

уживају, како је обично код

младежи, и у самом боје вању

замолили да попис готских,

односно како се каже на

латинском, словенских кра –

љева, у којој би били

описани сви њихови подвизи

и ратови, са словенског

језика преведем на латински,

ја сам, силећи своју старост

потакнут братском љубављу

пристао на ваш захтев. Ипак,

нека ниједан читалац не

помисли да сам написао било

шта друго до оно што сам

од наших отаца и старих

зналаца чуо да се прича као

истинито предање.

У време када је у

граду Константинопољу

владао цар Анастасије који је

себе и многе друге упрљао

Еутихијевом јереси и када је

у Риму столовао папа

Геласије, и када су у Италији

живели надалеко чувени

епископ Jерман, затим

Сабин, канусински епископ,

и свети човек Бенедикт у

Монтекасину, са севера је

дошао народ по имену Готи,

суров и дивљи народ, којим

су владала три брата, синови

краља Сенудслава. Њихова

имена су била следећа: први

је био Брус, други Тотила, а

трећи Остроил.

…

У to je време цветао,

попут руже, извесни филозоф

по имену Константин из

града Солуна,

син неког патрикија Лава,

човек који је од раног

детињства у свему био

изузетно свет и велики

познавалац Светог писма.

Овај свети човек, потакнут

од Светог Духа, кренуо је из

града Солуна и дошао у

провинцију Хазарију и тамо

је однео победу у много –

дневној расправи са бројним

филозофима. Својим уче њем

и својом проповеди преобра –

тио је целу про винцију

Хазарију у веру Исуса

Христа и сви су крштени у

име Оца и Сина и Светога

Духа. После тога је преобра –

тио и цео Бугарски народ, па су

и они исто тако покрштени у

веру свете Тројице.

Папа Стефан је

послао писмо часном

проповеднику Константину

позивајући га к себи. Чуо је

наиме за њега да је успео да

својим проповедањем пре –

обрати необројено велики

народ, па је зато желео да га

види. И тако је свети човек

Константин поставио све –

штенике и саставивши

Cловенско писмо, превео је са

грчког на словенски језик Христово

Јеванђеље и Псалтир и све

свете књиге Старог и Новог завета,

и уредивши им литургију по грчком обреду,

потврдио их је у Христовој вери.

Тада је божји човек Константин,

коме је папа Стефан касније када га

је замонашио наденуо име Ћирило,

почео да проповеда краљу Христово Јеванђеље

и веру свете Тројице на словенскoм језику.

.

( одломак из ,,Летописа попа Дукљанина“)

 .

Više o ovome na: http://www.ivantic.net/istorija.htm