.
ИÑократ је хвалећи Ðтињане, којима је Рашанин Еумолп пренео ЕлеуÑинÑке миÑтерије Ñа Самотраке, рекао да је Деметра, ариј. деваматри, “богоматиâ€, људима подарила земљорадњу која их уздиже изнад животиња, као и иницијације које доноÑе наду о “крају живота†и “целој вечноÑтиâ€.
Хамов пород античких Меда (Сарбата) или Рашана, најÑтарији Ñу народ и један од највећих на Ñвету, духом веома образован, од кога потичу ЕлеуÑинÑке миÑтерије за Ñтицање беÑмртноÑти душе. Такође веле, да Ñу и хор Муза (рашанÑки Ðиза) научили “Грци†обожавати од Рашана, каже Ђорђе ГемиÑта, најобразованији човек 15. века у империји Роум Ð°Ð»Ð¸Ñ˜Ð°Ñ â€œÐ’Ð¸Ð·Ð°Ð½Ñ‚Ð¸Ñ˜Ð¸â€ Ð¸ целој Европи. ГемиÑта још каже: Ðарод пак, који Ñе клања музама није неук ни непроÑвећен, нити је онај народ који верује у беÑмртноÑÑ‚ душе људÑке проÑтачки Ñој. (Д. ÐнаÑтаÑијевић, “Српкиња византијÑка царицаâ€)
Једна химна Деметрина пева, да је Ñретник онај које видео њене миÑтерије, јер, он зна почетак и крај живота. МиÑтеријÑки текÑтови инÑиÑтирају на поÑмртном блаженÑтву иницираних (катарза, иницијација и тајна или завет ћутања), а то је изворно тајна ÑпаÑења поÑле Ñмрти. Зато је проÑлава миÑтерија била јавна а поÑвећеници тајни.ПроÑлава миÑтерије Ñтоји у вези Младог лета (1. март) или аÑтрономÑке Ðове године о равнодневици која доноÑи обнову природе. То је рок за борбу “добра и злаâ€, када Ñтара Година умире а рађа Ñе нова. Отуда, на Ñв. Јеремију 1. маја у Биљану недељу, отвара Ñе капија између неба и земље, када мртве душе долазе да заједно Ñа живима проÑлаве обнову Природе, и коначан одлазак баба-Зиме о метеоролошкој Ðовој години..
.
.Савремена наука такође Ñведочи, да приближно о равнодневицама Сунце “преÑеца†геомагнетни екватор а Земља магнетно поље Млечног пута, што је упоредно Ñа активношћу нашег Сунца и појачаним деловањем енергије из дубине коÑмоÑа. Тада Ñе повећава конвекциона електрична Ñтруја, која побуђује целокупни интерпланетарни проÑтор што Ñе може упоредити Ñа пролећним буђењем природе на Земљи (М. Стеванчевић). Отуда и Ñемантика речи миÑтерија, ариј. мет’иÑ, пребивалиште богова, (вечна) кућа, Ñтаниште.— ИÑто веле ÑтарохелмÑки и јелинÑки мит, да природа не рађа у зимÑком периоду, да би чудеÑно оживела у пролеће.
Кћер богиње ПлодноÑти уграбио је бог Ðава, а мајка је тражила девет дана. Када Ñу јој оÑтали богови Ñаопштили, шта Ñе догодило, она Ñе повукла Ñа Олимпа и отишла у ЕлеуÑину на Самотраку, где је затражила од људи да Ñаграде храм њој поÑвећен, а она ће их заузврат поучити Ñвојим обредима. Затим је изазвала Ñушу, не допуштајући биљкама да раÑту Ñве док јој богови не врате кћер. Бог Ðава је морао да врати ћерку богиње ПлодноÑти, уз уÑлов да она проводи четири (зимÑка) меÑеца Ñа њим у току године. Пре него што Ñе вратила на Олимп, богиња ПлодноÑти је Земљу прекрила зеленилом а људима пренела тајну миÑтерија.Обнова природе у пролеће долази Ñа јачањем Огња. Зато Ñе у ЕлеуÑинÑком Ñветилишту палила огромна ватра. То је “лилаâ€, ариј. лила, креативна игра богова, одакле потиче обичај преÑкакање ватре. Поред обредне ватре кориÑтила Ñе и бакља. У ЕлеуÑинÑком обреду Бог је призиван надметањем бакљоноша. У једном ÐриÑтофановом Ñтиху, елеуÑинÑки Ñвештеник Ñа бакљом у руци обраћа Ñе приÑутнима: Позовите Бога! УчеÑници уÑкликом одговарају: Сине Семелин, Јакхо дародавче богатÑтва (М. Елијаде).
Деметра је била богиња жита и најÑтарије божанÑтво Самотраке, на којој Ñу и Кабири имали Ñвоје миÑтерије, по којима Ñу названи “Ñамотрачки боговиâ€. Кабири, ариј. √ кави, мудар, пророк, бард, били Ñу Ñтара преолимпијÑка божанÑтва и прва бића на Земљи, миÑтеријÑки и фалуÑни духови вегетације и плодноÑти у пратњи богиње Мајке.
Диодор СикулÑки каже за Кабире да Ñу идÑки Дактили, а међу ученицима Ñамотрачких Дактила, поÑвећеник је био и Сорбеј Ð°Ð»Ð¸Ñ˜Ð°Ñ ÐžÑ€Ñ„ÐµÑ˜.
(1)Самотрака је поÑтала оÑтрво тек поÑле потопа, за које археологија каже да је колонизовано око 1500. г. ÑÑ‚. е. Стари Ñтановници Самотраке били Ñу Рашани, које Ликрофон рачуна у потомке Титана. Диодор је забележио, да Ñу Самотрачани говорили древним језиком богова као и ЛемноÑ, а многе речи тог језика Ñачуване Ñу у њиховим обредима.
Ðутор – Слободан М. Филиповић
.
