Стећак из Бакића или ”Разбијање змајевих јаја”
Змај ИЛИ вепар?
Ðа централном делу Ñтећка Ñа Ñве четири Ñтране је уклеÑана ”глава неке дивље животиње”, која као да има тело змије и поред које видимо нешто налик на половину јајета. Ðеки ”бошњачки иÑтраживачи” Ñу закључили да је у питању змај Ñа огромним очњацима, који Ñе тек излегао из јајета. Ðа први поглед би Ñе многи Ñложили Ñа тим. Они који Ñе држе приче како је на том меÑту Твртко рањен у лову, Ñматрају да то може бити Ñамо глава вепра.
Маштовити ”бошњачки Ñтручњаци” Ñу закључили да Ñе из јајета иÑпилио змајић Ñа једним закржљалим крилом. Ту теорију потврђују тако што змајића повезују Ñа Дачким змајем који, узгред речено, нема уопште главу змаја него вука (више речи о томе ће бити у неком од наредних текÑтова).
Јаје је Ñимбол живота и рађања, а змај је Ñимбол времена… ÐЛИ, да ли ми заиÑта видимо јаје и змаја. Одговор је ÐЕ!
Објашњење је проÑтије. Стећак је подељен у четири целине, које могу да предÑтављају четири годишња доба. Кугла на врху није турбан и нема везе Ñа нишаном. Кугла на врху предÑтавља Ñунце. Пирамида, одноÑно троугао Ñе појављује код Ñвих древних цивилизација и предÑтавља бога-Ñтворитеља Ñвега на земљи. Као Ñимбол Ñа иÑтим значењем поÑтоји и данаÑ. Симболи времена ниÑу пита коју је Твртко понео у лов, него предÑтављају пролазноÑÑ‚ овоземаљÑког живота и вечни живот на небу. ”Закржљало крило змаја” је плашт какав можемо да видимо на Ñвим ÑрбÑким грбовима, као и грбовима неких европÑких породица. ”Половина јајета” је такође део грба и није никакво јаје него штит. Глава вепра је Ñтилизована кацига која је иÑклеÑана Ñа намером да покаже припадноÑÑ‚ и неÑумњиво је да показује припадноÑÑ‚ Србима (Трибалима).
Глава вепра је Ñтилизована кацига која уједно показује племенÑку, да не кажем националну припадноÑÑ‚ јер нације, у данашњем ÑмиÑлу речи, наÑтају тек крајем 18. и почетком 19. века. ”Змајев реп” је плашт, ”Половина јајета” предÑтавља штит, а као примере Ñам поÑтавио Ñлику иÑпод.
Стећак Ñе налази у Ñелу Доњи Бакићи. Бакићи Ñу једна од најугледнијих Ñрењовековних, ÑрбÑких племићких породица у БоÑни. Стећак је дубоко у земљи и због Ñвоје величине није никад померан, мада Ñу имали намеру да га премеÑте у ÑарајевÑки музеј. Ðије иÑтражено да ли је неко Ñахрањен под овим Ñтећком, али ако и јеÑте, то је неÑумњиво неко од ове племићке лозе. Ðамерно кажем лозе, јер Ñе тиме враћам на почетак текÑта и подÑећам читаоца на Ñимболе лозе и грозда, тј. на реченице из Јеванђеља.
​Стећак нема никакве везу Ñа Твртком. ÐажалоÑÑ‚, нико није извршио процену ÑтароÑти, али Ñе претпоÑтавља да је наÑтао крајем 15. или почетком 16. века. Заблуди доприноÑе и неки иÑторичари који упорно покушавају да нам наметну причу, како Ñмо тобоже Ñве преузели од неке Византије или неких тамо ÑтароÑеделаца. Ðишта Ñвоје ниÑмо имали па Ñмо решили да на Ñтећцима копирамо њих, не знајући чак ни значење тих мотива. Зар је могуће да не виде континуитет ÑрбÑког народа на овим проÑторима? Ðко они не виде, СРБСКИ је ту да их подÑети, а ви делите овај текÑÑ‚, нека им боде очи и нека их нервира.
СрбÑки грбови: Званична ÑрбÑка иÑториографија и даље не види везу Трибала и Срба.
