Blog Archives

Dacian Godess (Dačanske Boginje)

       Sacred Images of ancient Romania

      Dacian Godess (Rumunija)

 

three figurines with long skirts and incised decorations
Clay goddesses have been excavated from Cîrna and other sites in Romania and over the border in northern Bulgaria. They show women standing with their hands to the center and incised with spirals, plant symbols, dotted patterns, and other symbols. They seem designed for placement on altars.
broken clay figurine of the same type

Many have punctillated patterns within a vulvic triangle.
Oltenia, Romania, circa 1600 to 1200 BCE.

dark clay figurine, skirt broken off
Another broken figurine from Oltenia, with abstract face.
full-sized clay figurine with long skirt and incised patterns
Like many, this figurine has a necklace with apparent plant
patterns and spirals on her chest. From Círna.
another fullsize figurine with patterns
Again, spirals on the chest, a pillar-like head, but arms
only suggested, and the skirt has vertical patterns. Orsoja, Bulgaria.

 

Category: Strani i domaći istoričari i pisci  Comments off

Срби у Библији

 

 

       

 SRBI U BIBLIJI

 Autor Petko Nikolić Viduša

(Preuzeto sa sajta: http://stecciibogumili.blogspot.ca/2015/08/srbi-u-bibliji.html)

Prorok Jeremija je prorokovao oko 626. godine stare ere. U njegovoj knjizi piše:

        “And all the kings of Zimri, and all the kings of Elam, and all the kings of the Medes,…” (Bible, King James version, Jeremiah,25,25)

         Da vidimo kako je to prevedeno u srbskim prevodima:

        “Svi kraljevi od Zimrija, svi kraljevi od Elama, svi kraljevi od Medije;…” (Prevod: Ivan Šarić)

“…sve kraljeve Zimrija, sve kraljeve Elama i sve kraljeve Medije;…” (Jeruzalemska Biblija)

“…svim kraljevima Zimrija, svim kraljevima Elama, svim kraljevima Medeje;…” (Prevod: Tomislav Dretar)

 “I sve careve Zimrijske, i sve careve Elamske, i sve careve Midske,…” (Prevod: Daničić-Karadžić)

Ovi Zimri žive uz Elamite i Mede (u prevodu Daničić-Karadžić, ne slučajno, pogrešno stoji “Midi”, jer Medi i Midi nisu isti narod, niti su bili na istom području).

U vrijeme Sargona II (vladao Asirijom od 722 – 705. god. st. e) i Eshadrona (vladao od 681 – 669. god. st. ere) markirani dio Zagros-planina najvjerovatnije je bio stanište Zimra.

Šta pišu drugi izvori o Zimrima?

Kuban – Kubusna (Khubusna)?

  “Asarhadon uze dvadeset i jedan njihov grad noseći svoj plijen i stavi teški jaram svog carstva na njih. Negdje u istoj regiji susretne Tijuspu, nasilnog ratnika Cimerijana ili Zimra, čija je udaljena zemlja u provinciji Kubusna, i njega i svu njegovu armiju uništi mačem.” *

Kubusna (Khubusna) mogući je stari naziv Kubana istočno od Krima. Tu su živjeli Cimeri prije no što su ih Skiti potisli i istjerali.

       “Zimri… problematično ime naroda u Božijem sudu (Jer.25:25) često uzimano kao od Hebreja drugo ime za Cimerijane.” **

        “U najranijoj istoriji svijeta jedna stara rasa poznata je kao Gomir, Cumr, Cimmeri, Cumbri i Kumbri. Khorsabad zapis, koji ima skitske elemente, pored ostalih starih naroda izvještava i o Kumrima ili Zimirima, a to ime je prepostavka, označava nomadska plemena bez identifikovane rase ili nacionalnosti, koji po njihovim lutajućim navikama su Kumri ili Zimiri, koji su izdvojeni od naseljenih seljaka u zemlji.” ***

        “Glavno operativno područje korišteno od Kimerijana i njihov glavni dom u vrijeme Sargona II i Esarhadona očigledno je bio Zagros, uključjući Mediju.” ****

  “Evidentno je, dakle, da je zemlja sjeverno od Crnog mora bila mjesto Cimerijana, naroda Gomera, i Krim još uvijek sadrži svjedočanstvo tog dokaza: Gomer, Gomerin, Gimiri, Kimeri, Krim.”*****

Američki evangelista Harry Rimmer (1890–1952) piše da baklanski narodi, krvno povezani sa Rusima,  vode porijeklo od Gomera.

      “Kir je stvorio Persijsko carstvo, arijsko po karakteru, ali u kojem nema ni jedne arijske provincije. To ime izvedeno je od Peresiti. Parsi, ili Parisi, grana Kelta Zimra ili Kimra.”******

Keltsko pleme Parisi osnivači su Pariza.

        “U ovom postupku analize važan deo predstavlja i utvrđivanje odnosa Aristofanovih Kimberoi prema slovenskom simb(e)ru u kome se skriva potonji sebar. U obliku Kimmerioi ovaj etinom je poznat autoru Odiseje.” (Ljubomir Kljakić, Protokulturni arealizam, Milan Budimir i problem protoslovenskih protoindoevropljana, Catena Mundi, Knjiga II, priredio Predrag R. Dragić Kijuk, drugo izdanje, Beograd, 2014, str, 841)

        “Budimir je naročito isticao oblast metalurgije, vojne i grnčarske industrije vezane za ime Kimera i Sigina, to jest Simbera, Sembera, Sebara ili Srbalja, kao i plovilačka ili brodarska umeća vezana za ime Neura ili Naura brodoteča, takođe srpsko-slovenskog plemena, kojima treba pridružiti arhitekturu u ksilotektonici kod Šafarikovih Budina i pismenost Pešićevih i Vasićevih Vinčanaca (Sigina-Kimera-Sembera).” (Aleksandar M. Petrović, Kratka arheografija Srba, Novi Sad, 1997)

U Petoj knjizi svoje Istorije (četvrti pasus) Herodot pominje Sigine (Sigynnae) koji žive preko Dunava sjeverno od Trakije kaže da oni tvrde da su došli iz Medije i da nose medijsku nošnju. U Rumuniji, istočno od Temišvara, i danas postoji grad Simeria (Zimerija < Zimri, Zimeri, Cimeri, Simeri, Simbri, Sibri, Srbi).

        Dakle se i Srbi Zimri pominju u Bibliji.

…………………………..
KIMERI (Kimerci, Cimerijci, Simerijci, Simbri, Srbi): http://vesna.atlantidaforum.com/?p=173

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

Zaboravljena istorija Zemlje u Sloveno-arijskim Vedama

„Rusija u zakrivljenim ogledalima“ – Nikolaj Levašov

(,,Россия в кривых зеркалах” Николая Левашов)

http://www.levashov.info/

(Knjigu je preveo Dušan Mitrović)

Dusan Mitrovic u vezi ove knjige piše:

 

„Ova knjiga je u Rusiji zabranjena na ruskom jeziku, dostupne su na engleskom i francuskom..sa izmenjim smislom i na taj način osakaćene..pretpostavljam da je to delo najvećeg svetskog svuda prisutnog lobija, pošto se i oni razotkrivaju, a možda je i delo crkve pošto daje drugačiji sled dogadjaja od onog koji je u Bibliji…negira se nastanak Adama i Eve onako kako Biblija propisuje..Podaci iz knjige su od čoveka, kome su Žreci Staroverci dali svastiku sa zmajevim glavama i na taj način ga označili kao čoveka koji može da tumači VEDE..što je on i uradio..ovo su u stvari tumačenja tih veda..postoje devet santija na runama, od njih su u Rusiji objavljene pet, a kod nas je prevedena samo jedna i dato joj je ime Perunove vede…nezgrapno ime, pošto asocira religiozne ljude na paganstvo…Lično mislim, da podaci iz ove knjige mogu dovesti do toga da se dosta ljudi probudi iz nametnutih nam podela i da razumeju da smo prevareni sa odredjenih mesta, podeljeni i suprotstavljeni…Ima jedna interesantna stvar koja se može videti..I Hitler je sve to znao i želeo da se okiti tom istorijom, medjutim, samo je okaljao sve te simbole..Čak je i svojoj vojsci dao ime fašisti, kao što se zvalo nekada, a vidi se iz knjige i Veda, nuklearno oružeje – Faš razrušitelj, moćno i nepobedivo oružje…tako je i njegova vojska trebala biti moćna i nepobediva..simbolika je bila prisutna, ali nam znanje o tome nije predočeno, jer se dobro čuvalo…“

.

01/1. NAKON PRVE POPLAVE…(KATAKLIZME), POSLE POTONUĆA DA’ARIJE (HIPERBOREJE)…..Россия в кривых зеркалах-Николая Левашов

Kao što sledi iz Veda, Da’Arija je potonula u ponor okeana kao rezultat akcije Dajbog-a koji je uništio bazu Košćeja, sivih vladara, čiji se deo se nalazio na Leli, najbližem mesecu Midgard-Zemlji, koji je bio jedan od tri meseca koja je naša planeta tad imala: Fata, Lela i Luna (neki Sloveni i dalje zovu preostali mesec naše planete Luna). Lela, najbliži mesec, imao je sedmodnevnu orbitu oko Zemlje.

Dajbog, ili Bog Tarkh Perunovič, Bog-Čuvar drevne Velike mudrosti, je dao Devet Sanjtia (knjiga) narodu Velike rase i potomcima. Košćeji, prinčevi tame, bili su autentični vladari Tamnog Sveta, zajedno sa Tamnim Legama i Tamnim Arlegama. U ruskim bajkama i ruski epski junaci biju bitku sa besmrtnim Kašćejima spašavajući prelepu Vasilisu, koji simbolizuje domovinu, Midgard-zemlju, iz njihovih kandži. Zar nije zanimljivo ?!

.
Kao rezultat Zvezdanih ratova između Svetlh i Tamnih sila, jedan Mesec, Lela, izašao je iz svoje orbite i pao na Zemlju, uzrokujući planetarnu katastrofu: tektonske ploče su se pomerile i Da’Arija je potonula u Arktički okean. 

Bez sumnje, ovaj kontinent Da’arija, koji su Grci nazvali Hiperboreja, je postojao i on je pradomovina bele rase, a kao rezultat katastrofe on je potonuo na morsko dno.

Ali se postavlja još jedno pitanje: gde su potopljeni kontinenati koji su bili matična domovina drugih rasa – žute, crvene i crne ?! A, ako su ti kontinenti postojali, verovatnoća njihovog istovremenog potapanja na dno okeana je nula; u stvari nije bilo mnogo „nepotrebnih“ kontinenta na našoj Midgard-zemlji. Dakle, ne postoje argumenti koji bi objasnili odsustvo fosilnih ostataka prelaznih oblika. Homo sapiens, nikada nije evoluirao na Midgard-Zemlji.

Što se tiče potopljenog kontinenta Da’Arija moguće je pretpostaviti sedeće:

1. ovaj kontinent je potonuo kasnije, oko trideset do četrdeset pet hiljada godina pre, kao rezultat planetarne katastrofe koja je usledila nakon Zvezdanog rata između Svetlih i Tamnih snaga. Drugim rečima, oni su spoljna visoko razvijena civilizacija za koju naša planeta postala planeta za život.

2. Postoje drevna sećanja na domovinu naših predaka, sa koje su došli naši preci. Na primer, to može biti planeta Deja uništena tokom tih Zvezdanih ratova, kao peta planeta našeg planetarnog sistema, smeštena između orbite Orey (planete Mars) i Perun (Planeta Jupiter). Postoji pojas asteroida koji je formiran ostacima planete Deja.

3. Ovaj kontinent je potonuo pre oko 110.000 godina, ali nije bilo uslova za život drugih civilizacije koje su mogle da kontrolišu razvoj ekološkog sistema Zemlje.

4. Da’Arija je potonula u Arktički okean pre 110.000 godina, ali je pre toga bila naseljena ljudima bele rase, dok su druge rase kasnije naseljene na Midgard, pre oko četrdeset hiljada godina.

Ako je civilizacija bele rase postojala na Zemlji pre više od stotinu hiljada godina, postavlja se pitanje: gde su materijalni tragovi onih koji su migrirali sa potopljenog kontinenta, tih plemena i naroda, koji se preselio u područje Sibira ?! Nivo Da’Arijske civilizacije bio je vrlo visok, uranjanje u ocean se nije desilo odmah, što znači da je prisutna ogromna masa migranata koji se kreću u nove zemlje. Odsustvo bilo kakvih ljudskih ostataka za period od preko četrdeset hiljada godina je vrlo teško objasniti, jer, ostaci modernog čoveka su se neočekivano pojavili pre samo oko četrdeset hiljada godina na svim kontinentima. Osim toga, ovi ostaci pripadali su ne samo belom čoveku, veći i predstavnicima svih ostalih osnovnih rasa, gotovo na istim mestima, gde ove rase žive danas. Dakle, to je nemoguće učiniti bez određene spoljne sile.

Slovensko-arijevske Vede kažu da su nakon Da’Arije „… Mnogi ljudi umrli tada, pre nego što su imali vremena da udju u Vajtmane i prodju kroz Zvezdane kapije i da se sakriju u palati Medveda. …

Nebeske igle su razbijene. Nebeske Igle su izgubile svoje boje; a da bi igle ponovo zablistale svojim bojama, trebalo bi zameniti kristale Irkama sa kristalima Tara …da prodju do Zemuna … „
– Ova fraza jasno govori o uređajima za međuplanetarnu ili međuzvezdanu komunikaciju koje su naši preci zvali Nebeske Igle. I bilo je potrebno zameniti kristale Irkama s kristalima Tare kako bi se ponovno uspostavila prekinuta veza.

Možemo zaključiti iz gore navedenih sedeće:

Prvo, kristali Irkama se nisu nalazili u dubinama okeana, gde je potonula Da’Arija, već na kopnu, i najverovatnije, na području modernog Sibira, gde su se prema Vedama, naši preci preselili.
Drugo, kristali Irkama nisu radili, kao rezultat uništenja prijemnih uređaja – na „lokalnim“ Nebeskim iglama.”
Treće, bilo je potrebno da se obnovi veza sa Zemunom (konstelacija koja se podudara gotovo u potpunosti s modernom konstelacijom Ursa Minor) i za ovu svrhu će se koristiti kristali Tare. To znači da svaki kristal pruža vezu sa različitim sistemima zvezda i imaju svoje vlastito ime i drugačije unutrašnju strukturu.
Sve ovo podseća na objašnjenje amatera (ili dece) onoga što je potrebno učiniti kako bi se vratila izgubljena veza.
Prilično zanimljiva „slika“ .

Mnogo je ljudi umrlo u katastrofi, ali ne svi. Neki od njih, kao što sledi iz slavensko-arijevskih Veda, napuštaju Midgard-zemlju pomoću Vajtmana ; neki su se kroz Zvezdanu kapiju sklonili u Palatu Medveda. Drugim rečima, neki ljudi, na jedan ili drugi način, bili u su mogućnosti da napuste Midgard-zemlju na jednu od planeta u konstelaciji Medved.
Postavlja se pitanje: da li su svi koji nisu umrli otišli sa Midgard-zemlje ili neki međutim, nisu ?!
Ako niko nije ostalo na Midgard-zemlji nakon katastrofe, onda se ispostavlja da se druga kolonizacije naše planete dogodila oko četrdeset hiljada godina pre danas, od strane onih koji su se spasili odlaskom u konstelaciju Medved (Ursa Minor). Ili verovatnije da su se neki ljudi su preselili do sibirskih prostranstava u nova mesta. Da je tako, Sibir je zadržao dokaze o prisustvu visoko razvijene civilizacije; a doći će vreme (verovatno je već došlo) kada će se ti dokazi pojaviti pred zapanjenim čovečanstvom koje je zaboravilo svoje zvezde puteve. Postoji još jedno objašnjenje: svi dokazi koji ukazuju na postojanje visoko razvijene civilizacije na zemlji Rusije ili su potisnuti, ili uništeni tokom poslednje noći Svaroga, kada su mračne sile preuzele kontrolu nad Midgard-Zemljom. Veliki broj primera i dokaza daju podršku ovim pretpostavkama.

Kroz dubine vekova, legendi, mitova i uverenja koja bi mogla doći do našeg vremena pokušava da se napravi slika: ono što se dogodilo pre četrdeset hiljada godina i odakle je moderan čovek dolašao na Zemlju …

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

Хипатија из Александрије

.

У 4.веку, у Александрији је живела Хипатија, ћерка Теона, који је сматран најученијим човеком у Александрији. Она је прва жена за коју се са сигурношћу може рећи да је дала значајан допринос развоју математике и о којој имамо неко биографско знање или знање о њеној математици. Иако постоји значајна количина материјала о њој, доста тога је несигурно, измишљено или једноставно погрешно, тако да је тешко знати тачно на чему је радила, мада постоје неки специфични историјски докази о њеној математици, као и извештаји о њеној ужасној смрти.

У време када је Хипатија рођена, Александрија је била космополитски центар, где су се научници из свих цивилизација окупљали да размењују идеје. Велики утицај на њено образовање имао је њен отац Теон Александријски, последњи математичар који је радио у Александријском музеју, тако да је Хипатија расла у атмосфери учења и истраживања.

Да је Хипатија била математичар, то је ван сваке сумње. Иако немамо баш доказе о њеним конкретним подвизима у математици, ни рукописе који су заиста њени, њена репутација као водећег математичара и филозофа је потврђена у старим рукописима. Према Суди писала је коментере на Аполонијеве Конике, Астрономски Канон и Диофантову Аритметику.

Најстарији записи долазе од Суда Лексикона или из записа ране Хришћанске Цркве, као и сачуваних писама њеног ученика, Синезиса из Кирене. Многобројни аутори су претворили причу о Хипатији у легенду о прекрасној младој паганки, научници коју су убили хришћански калуђери у Александрији. Неки писци, говоре о њој као о духу Платона у телу Афродите и о томе да се одмах после њене смрти на Европу спустило мрачно доба.

Бавила се математиком, астрономијом и филозофијом. Познато је да је написала опширне коментаре чувене Диофантове Аритметике и Конусних пресека Аполонија из Перге, неколико дела из филозофије, а бавила се и састављањем астрономских таблица. У њене проналаске убрајају се хидромер (инструмент за одређивање густине течности), астролаб (инструмент за одређивање географске ширине и положаја небеских тела. У прегледима историје филозофије и даље је често неоправдано заобилазе, али неоспорно је њено место у историји математике као прве жене која је имала значајну улогу у развоју ове науке. Заједно са оцем Теоном помагала је да се очувају нека блага старих Грка из области математике и астрономије.

ЖИВОТ И ЛЕГЕНДА

colourthysoul: Friedrich August von Kaulbach - Bildnis einer jungen Frau

.

Хипатија је рођена у Александрији, и трагично је страдала 415. године. Иако није проблем одредити место рођења, историчари наилазе на разумљиве препреке при одређивању датума.

Опште прихваћено мишљење је да је рођена око 370. године, мада многи аутори сматрају да је умрла у шездесетим, што би значило да је рођена око 350. Као аргумент за ово мишљење се наводи биографија Синезиса из Кирене, Хипатијиног ученика. Иако ни година његовог рођења (370.) није сигурна, из његових писама поуздано сазнајемо да је учио од Хипатије око 390. године. Па је логичније (А. Цамерон) да је учио од неког старијег, такође, његова писма су пуна поштовања што не иде уз слику двадесетпетогодишње жене. Други аутори сматрају да је рођена око 370. што би значило да је имала око 40 када је убијена. У прилог овом историчари наводе да ако је Теон је рођен 335. мало је вероватно да је добио ћерку са петнаест година, тако да каснији датум Хипатијиног рођења прихватљивији. (М.Деакин).

Теон је био необично либерална особа у време када су мушкарци доминирали у интелектуалном свету, а жене имале тек нешто бољи статус од робова. Он је охрабривао своју ћерку да развија свој ум и помогао јој је да постигне академско знање које ни једна жена пре ње није имала. Теон је надзирао њено образовање и као њен тутор пренео је на њу сву своју љубав према математичкој лепоти и логици. Уз математичку обуку Хипатија је имала и формално образовање из уметности, литературе, науке и филозофије. Према легенди Теон је био одлучан да од ње направи савршено људско биће, што је изузетно, пошто су у то време жене нису имале нкаква права и сматране су само једном врстом власништва. Као део свог плана Теон је утврдио режим физичких тренинга за Хипатију како би био сигуран да ће њено тело бити здраво као и њен добро тренирани ум. Такође ју је саветовао да не дозволи неком строгом религиозном систему да запоседне њен живот и искључи откривање нових научних истина.

Теон јој је говорио:

– Све религије које зовемо догматским су ван логике и не би смеле бити безрезервно прихваћене од особа које држе до себе.

Верује се да се Хипатија никада није удавала, уместо тога одлучила је да посвети свој живот интелектуалном раду. Постоје докази да је описивана као физички лепа и да је носила дроњави огртач, омиљен од стране академаца.

Хипатија је путовала у Италију и Атину где је учила у школи Плутарха млађег а изучавала је између осталог и дела Плотина, оснивача неоплатонизма, и његовог наследника Јамблиха. Када се вратила у Александрију постала је учитељ математике и филозофије.

Студенти из целог света долазили су у Александрију да чују њена предавања. Хипатија није подучавала у Музеју, већ је држала предавања у свом дому који је постао интелектуални центар где су се ученици окупљали да дискутују о научним и филозофским питањима.

Око 400. год Хипатија је постала управник неоплатонистичке школе у Александији. Тамо је подучавала математику и филозофију, а међу њеним ученицима било је и доста хришћана. Такође, држала је и јавна предавања о Платоновим и Аристотеловим делима и донела је математичке и филозофске дискусије у центар града, гдје је њено говорништво и продуховљена мудрост, њена младост и невероватна лепота, почела да привлачи велики број ученика и поштовалаца. Није оклевала да каже шта мисли, чак ни у присуству мушкараца, јер је имала велико поверење у сопствене способности и интелигенцију. Иако никада није постала савршено људско биће какво је њен отац желео, била је свестрани и харизматични учитељ, омиљена код ученика и поштована у интелектуалној заједници.

Приписује јој се реченица:

,,Сачувај своје право да мислиш, јер боље је и мислити погрешно, него не мислити уопште.”

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Античка Србија

АНТИЧКА СРБИЈА ( текст на србском и енглеском језику )

 

У древним временима су цареви, краљеви и јунаци доводили своје порекло у везу са неким од Богова, што је била уобичајна појава. Обично се дешавало да нека знаменита личност буде проглашена за сина од неког Бога (Јован И. Деретић)

Empeors, kings and heros in acient times frequently claimd that they originated from Gods. In reality, a memorable persona was commonly proclaimed as a son of some the acient divinities (Jovan I. Deretic)

Када се неко на тај начин прогласи за божијег сина, онда иступа као преставник Бога: свога оца или се једноставно поистовети са својим оцем (Јован И. Деретић)

When a persona is proclaimed a son of God, ther he either represents himself as the “son”, or he identifies himself directly as the respective God on Earth (Jovan I. Deretic)

Сви Римски и Грчки јунаци или императори су се трудили да се преставе као божанства, углавном безуспешно. (Јован И. Деретић)

All Roman emperors, and Greek heros stoutly tried to sepresent themselves as divinities; however, ther were largly unsuccessful (Jovan I. Deretic)

Нино, први велики освајач тадашњега света, оличен је као Бог Бак, но назива се Белов: Бело је Белбог код старих Срба, а касније код Словена; међутим, Белбог је исто што и Бак: дакле, добијамо име Нино Белов (Јован И. Деретић)

Nino/Nimrod, the first great conquerer of the known world, is depicted as the God Bacchus, but his surname is Belov: Belbog (White God) from acient Serbian mythology, and later Slavic; however, Belbog is the same God as Bacchus (Jovan I. Deretic)

Бошар каже за Нина да је он код старих писаца Бак; на јеврејском језику Нина називају „гибор“ сто значи моћан или силан (Самуелис Бошар)

Bocharti argues that Nino, Nimrod, is referred to as Bacchus; in Hebrew, Nino is called “gibor” which means the powerful, or strong (Samuelis Bocharti)

Јоанис каже да је код старих Срба Бог Бак био сматран највећим у реду Богова, а оличен је у лику бика, пошто су њему бикови били приношени као жртве; мајка Бакова, земља, је Богиња која оличава земљу (Јоанис Зонарае)

Ioannis Zonarae claims that acient Serbs viewes Bacchus, Belbog, as the greatest among Gods, and, furthermore, Bacchus is depicted as a bull because it was sacrificed to him as a giftl the mother of Bacchus was the Goddess of the Earth (Ioannis Zonarae)

Јоанис још додаје да су Римљани звали Бака Бакус, а Грци Дионизоц што је спој два имена: Диос-Бог и Низа-Ниш: место Баковог рођења (Јоанис Зонарае)

Additionally, Ioannis argues that Romans called Belgob Bacchus, and the Greeks called him Dionysus which is a combination of two names: Dios/God, and Naissus/Nis (Serbia): the birth place of Bacchus (Ioannis Zanarae)

Јоанис тврди на крају да свуда где је било присутно веровање у Бога Бака су живели Срби (Јоанис Зонарае)

Lastly, Ioannis claims that wherever people belived in Bacchus, Serbs were present (Ioannis Zonarae)

Еусебије каже да је Нино Велов, око 2054-2002 г.п.н.е. извршио први освајачки поход у историји и освојио тадашњи свет; Бошар додаје да је Нино освојио целу западну Азију за 17 година (Еусебије Памфили)

Eusebii ways that Nimrod, ca.2054-2002 B.C.E. was the first conqueror in world history: he conqquered the whole acient world; Bocharti adds that Nimrod conquered West Asia in only 17 years (Eusebii Papphili)

more »

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

САМАРКАНД

Опис фотографије није доступан.

 

. Пренела бих вам једно необично искуство из Узбекистана, са дипломатско–привредне посјете наше делегације, које сам недавно чула. Тамо су нашој делегацији направили културну ескурзију, гдје су им казали и показали да су њихов најстарији, главни град САМАРКАНД, основали Срби око 700. п.н.е. Они, за нас кажу, Серби, тако им је лакше. У средњем веку Самарканд је био и Тамерланова престоница. Пошто су сви из наше делегације слушали забезекнуто, нико није имао појма о томе, неко је рекао, да не би испали баш пуно смешни, а помислио је да се можда домаћини шале са нама (чули за оно: Србија до Токија): ,,Ех шта би Ви без нас!“ А они рекоше да су нам се одужили тако што су нашег највећег непријатеља ухватили, поставили на магарца главом према репу, кад је био говно од човјека нека гледа у дупе. Тако су га водали по Малој Азији док није издахнуо. Сахранили су га ипак са царским почастима. Велики Тамерлан (Тимур Ленк) је тада рекао: рођен је да буде Цар па тако треба да буде и сахрањен, а пошто се понашао на власти као псето, и умро је као псето. Причали су наравно о турском султану Бајазиту, ког је Тамерлан заробио 1402. у бици код Ангоре.

Тамерлан (Тимур Ленк)

„КАНДА је врло важна тачка невидиљивог (астралног) тела одакле се разашиље животна енергија у тело”- Самарканд (зове се још и Мараканда) је и било мјесто гдје су се пресецали трговацки путеви и одакле се роба слала на разне стране: Из Кине за Србију и Индију и обратно. То је била као централна пијаца гдје се скупљала и продавала (мијењала) роба на велико (товарима тј. САМАРИМА) из Индије, Кине, Србије- Русије. и растурала по регионима. Ту су се мијењале камиле за коње и обратно. Можда је Самарканд по томе и добио име. А можда САМАР није „бреме” него Сабар, Србар?
Око 140 године п.н.е. становништво Согдијане (област у којој је Самарканд био главни град) ујединило се са Токарима и основало КУШАНСКО ЦАРСТВО (већи део централне Азије,део Индије и цео данасњи Авганистан)
http://www.asraresokhan.com/story.html

Samarkand je među nastarijim gradovima Azije. I Knjiga AVESTA govori o Sogdijanskom Samarkandu.

Samar-kand se nazivao Mara-kand u vreme osvajanja Aleksandra Velikog, ali pre toga je glavni grad SOGDI-ANE

http://ata.uz/Samarkand-is-the-capital-of-empire-Amir-Temur.html

Samarkand je bio poznat kao središnja tačka puta svile između Kine i Zapada.Osnovan oko 700 pre n.e. Bio je glavni grad Sogdijanske satrapije Persijskog carstva za vreme vladavine Ahemenida.
Lociran je u „ Zerafshan River valley” isto je srbofono: Serabskoj rečnoj dolini (reka Serbica), imao je sistem za navodnjavanje.
Na slikama se vide ljudi bele i žute rase:
http://depts.washington.edu/silkroad/cities/uz/samarkand/samarkand.html
SOGDIANA, staropersijski SUGUDA
Sogdijanci (iransko-skitsko- sarmatsko pleme) su bili trgovci.
Od njih su nastali Tadžiki narod, koji danas žive i u Uzbekistanu. Nađeni su neki novčići kušanskog carstva u Uzbekistanu:

http://www.uzbekembassy.org/e/museums/
Jezik im je indo-evropski
http://www.prayway.com/unreached/peoplegroups5/10.html
Nosili su neke dugačke gunjeve:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:SogdiansNorthernQiStellae550CE.jpg
Bili su visoki i masivne gradje, svetle kose.
Povezani su sa Tokarima, beloputim ljudima u Kini i kasnije su se ujedinili sa njima.

Vedskog boga Brahmu su zvali Zravan (to je naš Svetovid)
ali ime liči na Zurvan, Zirbi su Srbi, Zurvan bi bio S(u)rba(n)

Bog Surban/Zurvan (Danas ga kod nas zovu Serbon)


http://en.wikipedia.org/wiki/Sogdiana
Teritorija Sogdiane i Baktrije pokriva današnji Uzbekistan, Tajikistan, Turkmenistan, Severni Iran and Severni Afghanistan.
Ime Uzbek liči na Izbeg, izbeglice, iako je ime turkofonog plemena.
P.S.Vidi se i  toponim grada DUŠAN’BE! ? istočno od Samarkanda, u Tadžikistanu
http://travellingtwo.com/gallery2/d/23356-1/uzbek-route2.jpg

Aleksandar Veliki se u Samarkandu, u oblasti Sogdijani, oženio Roksanom (Sarmatkinjom=Srpkinjom). A možda je njeno ime bilo ustvari starosrpsko ROKSANDA?
Roksanin otac je bio plemić Vashuvadarva (podseća na ime indijskog učitelja Vasudeva, koji je Indusima predao VEDE)…

Otac i Roksana su se sakrili u Samarkandu („Sogdijska stena”) jer su ga svi smatrali neosvojivim. Aleksandar je pretio ispred zidina da će ih osvojiti, a iz tvrđave su mu odgovorili „Samo ako znate da letite”. Kažu da je od 300 Lesandrovih vojnika, 270 uspelo da se popne do tvrdjave …On se odmah zaljubio u Roksanu, a „razlozi venčanja su mogli da budu i političke prirode. To venčanje pomoglo je da se okonča pobuna na severoistoku. . Ženidbom sa lokalnom princezom osvajao je srca domaćega stanovništva. Venčanje je obavljeno po lokalnim običajima,,(u tom Samarkandu) gde mladenci umoče hleb uz pomoć mača, pa sa mača uzimaju zalogaje.
Kasnije, oko 306 g. pne. je Samarkand bio u sastavu pokrajine Aleksandrovog zapovednika puka, Slavka Prvog (Selavka Pervogo). Roksana je pratila Aleksandra do Indije i Vavilona, gde je on umro.

http://www.sairamtourism.com/uzbekistan/roxana

http://outline-of-history.mindvessel.net/230-career-of-alexan der-great/235-was-alexander-indeed-great-.html

 

 

Category: Nepoznata istorija Srba  Comments off

ГРИФОН И СРБИ

.

Грифон (грч. γρνψ “лав-орао”), Грифин или Грифен је легендарна звер с телом ЛАВА и главом ОРЛА. Лав се сматрао “краљем животиња”, а орао “краљем неба”, и због споја тих двају животиња Грифон је добио вредност као посебно моћно и чаробно биће. Увек је приказиван с четири ноге, крилима и кљуном. Грифон је двополно митолошко биће. Класични и хералдички Грифони такође разликују пол. Хералдички грифон има стражњи део тела (ноге и реп) као лав, док је предњи део тела (врат прекривен перјем, крила, канџе и кљун) као орао.

Обично се сматра да Грифони потичу из грчке митологије, јер се појављују на великом броју античких артефаката. Међутим, Грифони НЕ ПОТИЧУ из грчке митологије, већ су их Грцима донели СКИТИ из централне Азије. Скитски путници су Грцима испричали о фантастичним створењима која насељавају њихову земљу и која имају тело лава са главом орла.

У Грчкој и Египту је углавном представљен као чудовиште женског пола, а најпознатије је СФИНГА.                                                                                                     У Месопотамији и Персији преовладао је лављи тип – комбинација лављег трупа и главе бика или човека.                                                                                                       Најпознатији представници били су СИРУШИ – „Вавилонски змајеви“ и Керубиони – крилати бикови-стражари с људском главом.

Грифон се у почетку сматрао опасним демоном који је био слуга богова, а временом је губио свој хтонски карактер и претворио се у симбол МУДРОСТИ..

У литератури се вероватно најчешће помиње љубав Грифона према злату и драгоценостима, и у уметности су представљени као чувари злата. Неки то тумаче и симболички – Грифони су свете животиње Сунца, а злато је сунчев метал.

Друга општа карактеристика Грифона јесте њихова МРЖЊА ПРЕМА КОЊИМА. Претпоставља се да је ово због тога што су сви хероји који су желели да украду злато Грифонима долазили на коњима, па отуда и мржња према таквим лоповима, али и према коњима. Поред тога, Грци су у својим каснијим интерпретацијама често говорили о рату Грифона и Амазонки, које су увек биле представљене на коњима.

Грифони су се јавили прво у пределима Асирије, Персије(данашњи Иран), Феникије, а археолоским открицима крајем 19. и поцетком 20.века,досло се до велицанствених открица древних градова у тим областима: Урук, Вавилон, Нинива, Нимруд и многих других који су се налазили у тим областима,а и у областима Еуфрата и Тигра(Месопотамије), Персијског залива…Све те области се данас налазе у оквиру Ирана, Ирака и околних држава.

Амазонка и Грифон

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

Срби у Шведској пре Шведа…

.

Одломци из књиге дуго скриваног српског историчара Милоша С. Милојевића „Одломци српске историје“ ( објављене први пут 1872.године).       Ови одломци се односе на сакривану и мало знану српску историју, у време кад су преци данашњих „Еуропљана“ пешице и кроз трње гмизали према мирним и развијеним српским светилиштима и градовима на крајњем Северу (стране 222-242).

Кад кажем Срби, то се односи на заједничке претке Лужичких и Балканских Срба, али и остала словенска племена која су променила главно и почетно име..
Срби живљаху на бреговима СРПСКОГ( Белог) или данашњег Балтичког мора, каже М.Милојевићу поменутој књизи на странама 222-224)..Још се звало ЕРСКО МОРЕ по српском племену Ера или Ерула које је живело на обалама.. То су они Срби који дођоше из Сибирије (сеоба из Индије, трећи правац), гоњени Китајцима/Кинезима и населише северну данашњу Европу пре свих народа. Још неколико стотина година пре нове ере Финикињани (Феничани данас) су куповали јантар/ћилибар од тих „Балтичких“ Срба.

Из Сибирије су српска племена насељавала данашњу Русију, Шведску, Данију, а отуда су (као и из Хвалијског/Каспијског мора и из Мале Азије) насељавали данашњу Ђерманију, нешто Француске, Белгије итд….

СРБИ БИЛИ ПРЕ ШВЕДА

По Милојевићу, који се ослања и на дело Александра Вељтмана, Срби су живели у целој данашњој Ђерманији пре Ђермана, у Данији пре Данаца која се звала тада баш Србица, и делу Шведске ( Богусланска и Смоландска област). Сама „званична“ историја помиње стварање скандинавских земаља тек око десетог века нове ере, а помињу се Венди (Винди, име за Србе, касније Словене-из Виндије) у скандинавским изворима да су постојали и у петом веку нове ере..Данас су потомци Винда измешани са немачком популацијом, а имена су замењена, п ипак нека с још увек препознатљиво српска. Милојевић наводи:

Српска имена насеља и река у Шведској: 
Богуслан
Смоланд
Богуш
Нерика
Даљекарлија
Умео Здрављан
Севар
Река Јадерн,
Медопад
,Гередањен Маљунга,
Сиљан,
Божан језеро
Река орша
Мора
Мотала река
Скора
Бравичен
Супебра
Раба
Села острво
река Даља

Племена српска у Шведској: 
Богуслани
Богуши
Смољани
Рекарни
Миљани

Србска лична имена у Шведској:
Богуш
Годрун
Вулистан
Љуба
Раде
Рашко
Драго
Лакман
Бојемунд
Одо
Ателстан
Ивар
Горда
Сидок
Татил
Ласкар
Сваран
Смирди
Милан
Божа
Радан

Чак и у 13.веку нове ере забележено је три имена Срба : Вукашин, Ђурађ, Нелпан..

Краљ Шведски увек је имао у титули да је владар „шведски, норвешки и вендски ( веноски/српски).
Део који је био насељен Србима/Виндима у данашњој Шведској је област Богуслан (пишу као Бохуслан), дакле западни јужни део (познат је град Готаборгна реци Готи).

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Срби пре Данаца у Данској

(Према Милошу С. Милојевићу)

 

Око 98.године пре Христа, хорде Немаца, Гота и Дајчера, бежећи пред најездом туркменских племена са Црног и Каспијског мора, нападну Србе. Прво нападну она србска племена која су живела у данашњој Бесарабији, или БЕЛОЈ СРБИЈИ, Влашкој и Молдавији, па „пошто им не успе да се настане у ове српске земље и стану под заштиту Рима, они се упуте на север, опет преко српских земаља, и једва се скрасе у данашњој ДАНИЈИ (Данска) која се тад звала СРБИЦА..Као доказ, Милојевић наводи имена српских владара пре него што је Данска створена: Сегуб или Сегуд се помиње као први књез или жупан, а престо (столица) му је била у граду СРБИЦИ

Тројданс или Тројанс
Теломир, који је „столицу“(престо) пренео из Србице на острво ВИТОСЛАВ (Готи су га прозвали Зеланд, а данас је Лангеланд))
Острад или Острој
Тројдан други
Орел или Торел
Јело,Јелацхин односно Јелашин
Вико,Војка
Богој или Богшо (написано је Boghscho)ЛАНГЕЛАНД се звао ВИТОСЛАВЗет БОГОЈЕВ звао се Вичан или Вићан и управљао је градом и облашћу СУЗИЦОМ (или Слезвигом) на реци Слију, а житељи те области били су Сљевонићи- српска племена. ВИТОСЛАВ је било име за Зеландију (данашњи Лангеланд), а ВИТЕЛОШСКИЈА ОСТРВА .ПРВИ „ДАНАЦ“ је пола НЕМАЦ (ГОТ), пола СРБИН 

У време поморског рата (морске војне, каже Милојевић) СРПСКОГ КРАЉА БОГОЈА против Фриза (Французи данашњи- које су у то време Римљани звали Саксонцима, у значењу саксум=стрменити брег или литица) један витославски (зеландски) великаш Хумл (ожењен Српкињом, Вићановом ћерком, односно Богојевом унуком) наговори Богоја да одвоји део земље (Витославска, односно Зеландска острва) под своју власт.

Немац Хумл и Српкиња (из владарске породице) су имали сина ДАНА, па је по њему данашња Данија (Данска) и добила име, као отцепљена српска земља.(Зет припремио, унук отцепио)

Дакле, први владар Србице/Даније/Данске био је полу-Србин Дан.
more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Први Хусари били Срби

 Mađari već vekovima predstavljaju svoju zemlju kao kolevku Husara, elitnih jedinica lake konjice iz ratova protiv Turaka, što nije ništa drugo do kićenje srpskim perijem. Mnogobrojni naučni radovi potvrđuju da je sama reč „husar“ srpskog porekla, i da su prvi husarski odredi formirani u Srbiji. Uz to, Srbi su kumovali nastanku i ugarskih, i poljskih, i ruskih husara.

Priča o ovim vojnicima prepoznatljivim po dolamama, britkim sabljama i markantnoj pojavi, počinje krajem 14. veka sa srpskim odmetnicima, nekom vrstom hajduka. Naime, prvi husari bili su članovi ovdašnje niže vlastele i otpušteni telohranitelji plemića, koji su sa dolaskom Turaka izgubili sve osim konja i sablje, razni najamnici i skitnice. Te neregularne jedinice izdržavale su se pljačkanjem teritorije pod turskom kontrolom, ali se nisu zadržavali isključivo na tome, tako da i najstariji ugarski dokumenti husare opisuju kao razbojnike. Prema linigvistima, ova reč ušla je u ugarski govor iz srpskog jezika. Njen koren, srpsko – hrvatsko „husa“, znači razbojništvo, pljačku, što upućuje na to da je husar bio pomešan sa latinskim korsar (corsarius), odnosno pirat, odakle se razvilo južnoslovensko GUSAR.

Srpski husar na konju, 15. vek, rekonstrukcija Vsevolda Guljeviča (Vojni Muzej Beograd)

  more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off