.
СЕРБОНА је била највећа богиња античког свијета, најшире је слављена код Срба, Грка и Римљана. Имала је више имена, и сваки од ових народа је славио под посебним својим именом.
Њен мушки божански пандан је Бог СЕРБОН као један од врховних богова код Срба и божанство заштитник владарског и ратничког сталежа. Овај божански пар представљао је главна обиљежја дана и ноћи, Сербон је представник Сунца, а Сербона представник Мјесеца. Можемо претпоставити да је Сербона добила своје име по улози пара бога Сербона.
Главна улога богиње Сербоне јеста заштита живота и плодности свега у природи. Народ је призивао именом мајке, бабице и дадиље. Она регулира лов на дивље животиње. Да би заштитила дивљач она устрељује својим стријелама бога ловаца Ариона.
Како су Аријевци добили своје име?
Зато што су славили бога АРИОНА који је био Бог-Ловац (касније га Грци ради њима лакшег изговора називају ОРИОН-такодје Бог ловац ..).
Сам бог СЕРБОН се приказује као велики цивилизатор и истребљивач звијери.
Сматра се да је термин СРБИН настао за сљедбенике бога СЕРБОНА (као својевремено Аријевац за сљедбенике бога Ариона).
Обележја богиње Сербоне је крст с четири “оцила” што су у ствари четири млада Мјесеца као обиљежје њезине свемирске улоге. Тај њезин знак је остао као главно обиљежје србског грба.То је прво приказивање тог знака, и нема везе ни са Хришћанством ни с Византијом.
Најстарији симбол, символ крста с оцилима, је не само на Сербони, већ и на Ахилу (Ахилевус) сину богиње Тетиде, који се види на једној грчкој амфори, сликара Амазиса из 6. стољећа п.н.ере (540. г.п. н.ере); стоји испред богиње Атене, са симболима 4 оцила с крстом …
(U knjizi:,, Athenian Black Figure Vases”, od John Boardman, sl.8)
У истој књизи, сл.67, приказан је Менелај, како враћа Јелену, и смрт Пријама, Пријамова дуга туника је посута крстовима с оцилима, као код Сербоне, а знамо, тко је био Пријам-Тројанац … То је амфора са Лидиса (Лидије).
Често се код Сербоне налази и симбол кретања Сунца, свастика, као знак њезине улоге пареде бога Сербона, представника Сунца. Тај симбол дословно значи кретање Сунца и Мјесеца.
Млади Мјесец је симбол плодности, а Сербона као Мјесечево божанство има посебну улогу у заштити жена и рађања. Зато су је називали и бабица. Херодот каже да су жене из Тракије и Пеоније приносиле требу Царској Сербони. (7. ИВ. 33.) Ово се може разумјети на два начина, или да су је сматрале царицом богиња, или што је била паред цара Сербона.
Најстарији кип Сербоне који је досад пронађен је од печене глине из Подунавља, и потјече из трећег миленијума прије н.е.
Артур Еванс је нашао на Криту један кип Сербоне, која као и њезин паред, има два лава, и потјече из другог миленијума прије н.е.
Код Грка, Сербона се зове Артемида, што је уствари њено погрчено име. Код Хезихиуса један облик њеног имена је Сарбима. У науци нема спорења да је Артемида пре-грчко божанство које су Грци назвали у духу свог језика и усвојили, као и многа друга божанства.
Сви историчари се слажу да то име није грчког поријекла.
Грци су је славили нашироко само са нешто измијењеним надлежностима, тако да она није постала различита од Сербоне. Гутри каже да је Артема ловац слављена на Хелмском(Балканском) полуотоку далеко прије доласка Грка.
.
Најпознатији и најчувенији храм Сербоне био је у Ефесу у Малој Азији, који су по предању саградиле АМАЗОНКЕ, одакле је њен лик пренијет у Рим. Саграђен је њезин храм на Авентину у вријеме владавине Сербиуса Тулиуса који је био Рашанин (Етрурац).
У каснијим временима Сербона је позната у Риму под именом Дијана, што дословно значи Богиња. По изгледу велика и лијепа, на земљи су је звали Дијана, на небу Мјесец или Фебе, а у паклу Хеката. Озбиљна, оштра и немилосрдна, ником није опраштала.
Храм у Ефесу убрајан је у једно од седам свјетских чуда. У Ефесу обред Сербоне је вршен по старом србском обичају, без примјесе грчких обреда.
Богиња Сербона је имала надимак Ма што значи мајка, Велика Мајка, заштитница плодности и рађања. При храму у Ефесу као и при другим њеним храмовима у М. Азији имала је велики број свештеница, калуђерица. По примјеру своје богиње оне су имале посебан начин живота, нису биле девице, али су имале строго ограничено заједништво с мушким полом. Свој вјерски ритуал изводиле су наоружане као ратници, што је задивило Грке па су их описали као жене ратнике чувене Амазонке. Звале су се Мазонке, то јест свештенице богиње Ма, а Грци су додали префикс ‘А”., као што су додали префикс ,,А” имену Александар Македонски,чије је право име Лесандар (по лесу, шумама).
Кипови Сербоне из Ефеса су добро познати: тијело је подељено на зоне. На глави има кулу од више спратова, по једног лава под сваком руком, на прсима и трбуху велики број сиса. Цијели доњи дио тијела је издељен на зоне у којима су представљене разне животиње и инсекти. Због њене вишеструке улоге понегдје је представљена с три главе од којих је свака била глава неке животиње. Често је представљена с луком и стријелама.
Изнад чела имала је обично симбол Мјесеца, или је њезина одежда била украшена с крстом и четири млада Мјесеца ( крст с четири С ).
Сербона је имала надимак који показује њену вољу за играњем и наклоност према играчима и играчицама.
Грци се нису могли снаћи с њеном вишеструком улогом и начином живота, као што нису разумјели ни улогу њених свештеница Амазонки.
Платон каже: “Артема преседава рађању, али она не рађа.” Међутим нимфе, њене пратиље нису имале мужеве, али су имале љубавнике и неке од њих су рађале, као нимфа Калисто, чији је син Арка родоначелник Аркађана.
Сербона није била невина него само неудата, имала је свог љубавника и пареда- Бога Сербона.
Грци су је најчешће представљали као невину дјевојку противника љубавних веза, што у ствари није било тачно. Упоређивали су је с Хекатом и Селеном с којима је имала само неке везе. Калимах и Павзанија је виде као дјевицу. Еурипид у Хиполити је описује као дјевицу-ловца. Код Грка је постојало схватање о обнови невиности као што приказује Калимах у химни “За купатило Паладе”.
Произлази да су се сукобљавала два схватања о природи богиње: србско и грчко. Па и код свих Грка није мишљење било уједначено.
У Аркадији њен култ је повезан с Деметром и Персефоном. Херодот каже да је Есхил назвао Артему кћерком Деметрином, и упоредио је са Персефоном богињом жетве. Павзанија и Диодор кажу да је Артема била заштитница свих младунчади и дјеце. Ксенофон каже да су млади зечеви били њој посвећени, што значи да је био забрањен лов на младе зечеве. Ради заштите дивљачи неки лугови су прозвани – Артемини забрани, и у њима није био лов дозвољаван.
Због њене вишеструке улоге добивала је разна имена. Као богиња плодности и божица мајка у Фригији је називана Кева (Кибела) чија су кола вукли лавови. Гутри каже да је у Ефесу први пут названа Артема, иако није имала ничег хеленског. Она је у Ефесу била изразито Велика мајка.
Сербона је често идентификована као Брито-марта, велика богиња мајка с Крита.
Сербонино поријекло, односно Артемино код Грка, представљено је на сљедећи начин. Отац јој је био Див (на грчком Диос, односно Зеус), а мајка богиња Лето. Да не би било забуне, то је дословно лето годишње доба на србском језику.
Лето је родила Сербону и Аполона. Иако је назначена као Аполонова сестра, није с њим имала ништа заједничко. Аполон је представник Сунца, а сестра Мјесеца, па се види да је овдје Сербон замијењен с Аполоном. Као мјесто рођења дато је острво Делос.
Богиња Лето је у Италији добила име Латона, и по њој су Латини добили своје име.
У старом Латиуму, један град је носио име Сербоново, или Сербонино име.
Текст о Храму у Ефесу:
http://vesna.atlantidaforum.com/?p=2276
Prsten sa znakom Surbana (Serbona) nadjen u grobnici pod stećkom kod Trebinja (Izvor: 
