Blog Archives

Aleksandrijska biblioteka

.

Posle krunisanja faraona Ptolomeja I Sotera, 305. g.pne, počeo je veliki procvat Aleksandrije. Sagrađena je veličanstvena grobnica za Aleksandrov sarkofag i izgrađeni su mnogi drugi monumentalni i religijski objekti. Najpoznatiji su bili svetionik sa Farosa, hram Izide Faroske, jedno od čuda antičkog sveta, veliki Serapisov hram sa bibliotekom, aleksandrijski mauzolej Serapej sa svojom ogromnom statuom. Tu su Ptolomeji oživeli kult Serapisa, vrhovnog univerzalnog boga, i sagradili legendarnu Aleksandrijsku biblioteku čije je jezgro doneto iz velike hramske biblioteke u Heliopolisu.
Velika Aleksandrijska biblioteka bila je posvećena Sedam Muza ili Sedam sestara (Sedam Vlašića-Plajada), koje su bile zaštitnice muzike i umetnosti. Veći deo prvobitne bibliotekarske zbirke je donešen iz drugih delova Egipta, osim Heliopolisa donešeni su iz Memfisa koji je čuven od pamtiveka, iz njegove hramske biblioteke, zatim iz Hermopolisa i drugih hramova.

Književna dela iz oblasti religije, filozofije, nauke i umetnosti stizala su i iz drugih delova sveta, pogotovo iz Grčke. Ptolomej I Soter lično je mnogo uradio da dođe do primeraka hebrejskog Starog zaveta, on je angažovao 72 jevrejska učenjaka da prevedu Stari zavet na grčki jezik, verziju poznatu kao Septuaginta koja je poslužila kao osnov za kasnije latinske prevode. Tada je ovaj spis po prvi put preveden na grčki i time je postao dostupan ostalom svetu, nejevrejskom.
Tako je u Aleksandriji počeo da se odvija veličanstveni duhovni i intelektualni život, a rezultat toga je nastanak još snažnije magijske i religijske filozofije koja potiče od Hermesa Trismegistosa, što je ime kojim je egipatskog boga mudrosti Tota nazivalo grčko – egipatsko stanovništvo Aleksandrije.

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Деспот Стефан Високи

Златни Змај – Деспот Стефан Лазаревић

 

Било му је суђено да има ауру љубави и да је разноси свуда око себе. Стефан, син благочестивог Лазара и преподобне Милице , рођен је као шесто дете, али се показао као духовнички, ратнички исполин, увек први.

Избор имена значио је избор круне. Монахиња Јефимија (Јелена Мрњавчевић) га је још као дете учила како да доноси важне одлуке.
Васпитан је на ‘‘Александриди’‘, романтичној повести за храбре. Показао се као сањар и владалац који се мачује са изазовима судбине, па макар предњим стајао ” несвладиви подвиг”. Његов биограф , Константин Филозоф, издваја Деспотово умеће да брзо надмаши своје учитеље, да буде у свему савршен.
Био је по свему предодређен за владарску мисију. Прву животну лекцију примио је у Сарају , куд је одвео своју још незрелу сестру Оливеру, под плашт ратничког и еротског звера Бајазита ”Муњевитог”. У битци против Монгола код Ангоре (Анкаре) 1402. води непоражено десно крило тешких оклопника. Ангора доноси Бајазиту срам сужањства, а Стефану нови живот. Византијски двор даје му титулу Деспота.

Стефан је инсистирао на изучавању борилачких вештина и ратне тактике. Он је сам обучавао командни кадар и своје војнике. Његово основно правило потицало је из његове велике љубави према људима и својим борцима, и непрестаног давања мислостиње, читања божанских књига, али је знао разлучити хуманост од самоодбране …
Он је оснивач витешког реда ”Ordo redis” (Ред редова) у који су улазиле само крунисане европске главе, и први је у ”Витешком Реду Змајева” (обновљени ред Светог Ђорђа), међу којима су били Милош Обилић, Деспот Ђурђе Бранковић, Деспот Вук Гргуревић, византијски цар Константин ХI, Војвода Влад Дракула…

Деспот Стефан Лазаревић

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

SVEVORUM regnum (Kraljevstvo Sveva, Sueva, Sueba, Srba)

 

Svevi (lat. Suebi ili Suevi, nem. Sueben, Sweben, Sueven ili Suawen)

Prostorima Portugala tokom istorije prošli su i zadržali se mnogi narodi i civilizacije: Iberi, Kelti, Feničani i Kartaginjani, Grci, germanska plemena (Svevi i Vizigoti) i Mavari svojim kulturama ostavili su traga u ovoj zemlji.

DAKLE,  SUEBI, TO SU GERMANIZOVANI SRBI, KOJI SU U NEMAČKOJ POSTALI ŠVABE, U ŠVAJCARSKOJ- ŠVAJCARCI, A U ŠVEDSKOJ ŠVEĐANI.

Iako je uobičajeno verovanje među istoričarima da su Svevi (lat. Suebi ili Suevi, nem. Sueben, Sweben, Sueven ili Suawen) čisto germanskog porekla, danas se ovom pitanju prilazi sa više opreza. Tako npr. nemački istoričar Karl Bosl na jednom mestu u svojoj knjizi „Europa im Mittelalter“(Evropa u Srednjem veku) iznosi zaključak da su Svebi slovenskog porekla.

http://en.wikipedia.org/wiki/Basque_Country_%28autonomous_community%29

Janusz Bożydar Daniewski:

Суеби су били Словени(Срби)

Одломак из научног часописа “Przegląd Klasyczny” из 1936. године који је излазио у Лавову, овде се ради о Суебима који су, према мишљењу Пољака Janusz Bożydar Daniewski, били Словени(Срби).

На крају свог излагања Даниевски закључује следеће, текст у фокусу(серб.), страна 729:

»Идеја да Словени(Срби) нису обухваћени било каквим именом које је познато древним ауторима, већ да су се негде око V. века појавили ни од куда населивши огроман простор Европе, такво, и главно правило међу научницима о Словенима(Србима), је потпуно неисправно. Словени(Срби) су били у антици не само под именима из тог времена познатим нама, али, као што смо и доказали, ово древно име (Суеби, Свеви, Suabe-Švabe) је било њихово властито име у земљама око Лабе, Одре, Висле и на обалама Балтика, појављује се такође у каснијим временима и живи и дан данас.

1904.  Bridal Costume (Schwabia) issued by Liebig Extract of Beef Company.  S769.

Немачки научници берлинско-аустријске школе нам говоре о доласку Словена(Срба) на Лабу, Одру и Балтик негде између антике и средњег века, то је прича која је у супротности са сачуваним историјским споменицима. Тешко је прихватити да немачки научници искрено верују у оно што пишу. словенски(сербски) научници не би требали понављати, како се често може приметити, тенденциозне неистине немачких научника, већ би требали да иду својим путем у складу са историјском истином.

Ту се јавља једна мисао из Андерсенове бајке о царевој одећи: “Нико се не усуђује да каже очигледну истину када је истина у супротности са доминантним, изузетно лажним мишљењем”. Надамо се да ћемо не задуго од овог момента, моћи да кажемо више о самој историји западних Словена(Срба) у њиховим историјским насељима: “Нико није толико луд да види, нико толико изопачен да не призна” (цитат Цицерона).«

(пољски:)

»Mniemanie, że Slowiane nie kryja się pod żadną nazwa, znaną starożytnym – tylko gdzieś okolo V w. Chr. ni stąd ni zowąd się pojawili i zaludnili ogromna część Europy – mniemanie, utrzumujące się jako kardynalna zasada dotad u wielu badaczy początków Slowian, jest z gruntu blędne. Slowiane w staroźytności nie tylko kryli się pod znanymi nam renie nad Łabą, Odrą, Wislą i nad brzegami Baltyku ta nazva staroźytna jest ich wlasna nazwą, występującą i w czasach późniejszych i źyjaca do dziś dnia.

Uczeni niemieccy ze szkoly berlińsko – austiackiej opowiadąją o przyjśnieściu Slowian nad Łąbę, Odrę i Baltyk na przelomie staroźytności i średniowiecza, co stoi w sprzeczności z dochowanymi pomnikami dziejowymi. Trudno przupuścić, żeby uczeni niemieccy szczerze wierzyli w to, co piszą. Uczeni slowiańscy nie powinni powtarzać, jak to często dotąd obserwowaliśmy, tendencyjnych falszy uezonych niemieckich, lecz kroczyć o wlasnych silach zgodnie z prawdą historyczną. Nasuwa się tu na myśl sentencja owej bajki Andersena o szatech królewskich: nikt nie śmie powiedzieć oczywistej rzeczy, gdy jest to sprzeczne z dominucym choć notorycznie falszywym mniemaniem.«

*

Извор и назив дела:

Источник: Przegląd Klasyczny. 1936 R.2 nr9-10

Наслов: W SPRAWIE ETYMOLOGII SUEVI = SLAVI, стр. 725 – 729

Аутор: Janusz Božydar Daniewski

Страна: 729

Сарадник: Ganszyniec Ryszard. Red.

Czasopisma filologiczne polskie 20w. ; Henryk Sienkiewicz (1846-1916) “Quo vadis” ; filologia klasyczna czasopisma ; język łaciński nauczanie ; Słowianie

Издавач: Filareta

Место : Lwów

Тип: научни часопис

Језик : пољски

Издање : 1936

Локација: PAN Biblioteka Kórnicka

 A ŠTA KAŽU JOŠ NEKI STRANI IZVORI …

Early history:

Main articles: Lusitania, Visigothic Kingdom, Suebic Kingdom of Galicia, and Umayyad conquest of Hispania

The early history of Portugal is shared with the rest of the Iberian Peninsula. The name of Portugal derives from the Roman name Portus Cale. The region was settled by Pre-Celts and Celts, giving origin to peoples like the Gallaeci, Lusitanians, Celtici and Cynetes, visited by Phoenicians and Carthaginians, incorporated in the Roman Republic dominions as Lusitania after 45 BC until 298, settled again by Suebi, Buri, and Visigoths, and conquered by Moors.

http://en.wikipedia.org/wiki/Suebi

The Suebi or Suevi(from Proto-Germanic *swēbaz based on the Proto-Germanic root *swē- meaning „one’s own“ people,[1] from an Indo-European root *swe-,[2] the third person reflexive pronoun) were a group of Germanic peoples[3] who were first mentioned by Julius Caesar in connection with Ariovistus’ campaign, c. 58 BC;[4] Ariovistus was defeated by Caesar.

more »

Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope  Comments off

Zaboravljeno Kušitsko kraljevstvo

Датотека:Kush-400aC.jpg

 

KUŠ  je civilizacija koja se razvila južno od drevnog Egipta, u Nubiji. Iako je bila pod velikim uticajem Egipta imala je različitu kulturu i često se posmatra kao prva civilizacija u podsaharskoj Africi. Narod koji je živio u tom području se zove KUŠITI.

Govorio se staronubijski i pisalo modifikovanom verzijom Koptskog alfabeta.

O Koptskom pismu više ovde: http://vesna.atlantidaforum.com/?p=1425

Prva razvijena društva u Nubiji su nastala prije Druge egipatske dinastije (3100-2890. pne.). Oko 2500. pne., Egipćani su se počeli širiti na jug, i iz tog perioda većina današnjih podataka o Kušu (Kush, Cush). Ovaj prodor je zaustavio pad Srednjeg kraljevstva, te se u to doba razvilo nezavisno kraljevstvo u Nubiji. Oko 1500. pne. egipatski prodori su ponovno počeli, ali ih je ovaj put dočekao organizirani otpor. Istoričari se spore da li je otpor došao od strane više nezavisnih gradova-država ili od strane jedinstvenog carstva, isto kao i da li su Nubijci ideju države stvorili sami ili kopirali od Egipćana. Na kraju su Egipćani pobijedili, a oblast Nubije je postala egipatska kolonija pod nadzorom Thutmosea I, čija je vojska izgradila niz snažnih tvrđava. Oblast Nubije je otada snabdijevala Egipat raznim resursima.
U 11. vijeku pne. unutrašnji sukobi u Egiptu su doveli do kolapsa kolonijalne vlasti te se stvorilo nezavisno kraljevstvo sa središtem u Napati u Nubiji. Tim su kraljevstvom vladali lokalni vladari koji su bili svrgnuli kolonijalni režim. U to je vrijeme Kuš bio primjer kulturne difuzije s Egiptom. Kušiti i Egipćani su dijelili mnoga vjerovanja i bogove.

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

Срби, градитељи Вавилонске куле по Несторовом летопису и Далимиловој хроници

Др Олга Луковић Пјановић о Вавилонској кули

Сродна слика

.

,,НЕСТОРОВ ЛЕТОПИС”, настао у Русији почетком 12. века,  тј. превод неких његових одломака, нам открива, давно пре него што су европски лингвисти открили “индо-европску заједницу народа,  сва имена, која се у оквиру те групе спомињу седам до осам векова после Нестора. А иза тога следи за Словене уопште и – наравно – за Србе – један веома занимљив детаљ, којим се изгледа лингвисти нису бавили.

Бавили су се њиме интерпретатори Библије, међутим, колико је познато, они никада нису изнели никакву одређенију појединост о, нпр., вавилонској подели језика, што је у нашем сећању остало као неко нејасно, расплинуто и неразумљиво обавештење.

Ми ћемо тај одломак из Несторове Хронике да пренесемо овде – онако, како је он приказан у делу Louis-a Paris-a:

«СПОМЫСЛИША СЪЗДАТИ СТОЛПЪ ДО НЕБЕСЕ…

И СЪБРША СЯ НА МЪСТЬ СЕНАРЪ ПОЛИ ЗДАТИ

СТОЛПЬ ДО НЕБЕСЕ И ГРАДЬ ОКОЛО ЮГО ВАВИЛОНЬ»

У чешкој ,,Далимиловој хроници’‘ из 14. века, која је записана на основу ранијег списа и чешких легенди, налази се један стих у којем стоји да су Срби народ који је дошао из Вавилона (Сенара) након што је Бог казнио људе и створио првих 70 народа, који се нису међусобно разумели. Ти стари Срби, по калуђеру Далимилу, путовали су одатле ка Европи и населили се ,,по обалама данашње Грчке, па све до Рима“

То је она “Вавилонска кула“, чија висина је била 5433 лакта, коју је Бог разрушио снагом великог ветра и чије су рушевине постојале више векова. А та КУЛА, или – како Нестор Часни Кијевски каже – СТОЛП, била је саздана на пољу СЕНАР-у. Овај назив наћи ћемо написан као SENAHAR, SENAAR, и т.д., но са становишта српског језика не постоји никаква тешкоћа са сврхом објашњења најпре облика СЕНАР, а затим оба страна начина писања, при чему се – АХА- и -АЛ- (вероватно треба –АА-) могу сматрати удвојеним дугим Ã из првобитне форме СЕНАР. Српска лингвистика се овим проблемом није бавила, а странци су, како смо видели у поглављу о Долчију, касније измислили Вавилон име за СЕНАР, будући, да тај израз нису разумевали.

.

Додирнувши само ову тему на овом месту, ми ћемо одмах и да је напустимо, сматрајући, да она мора да се обради у једној посебној студији, која би коначно требало да расветли до данас “тајанствени” проблем тзв. “ВАВИЛОНСКЕ ЗБРКЕ ЈЕЗИКА“. Утолико више, што се – на истом том месопотамском простору – налазила и река Сербица, или Србица… А било је ту и других географских имена, за која би Милош Милојевић рекао, да:

“… имају смисла само са становишта српског језика… “

А што се тиче тог – српског језика… Ми смо, истражујући грађу за ову нашу студију, по први пут наишли на спомен једног језика у оквиру “вавилонске збрке”…

Наиме – и Нестор, и Долчи и Апендини тврде, да је првобитни словенски, што бисмо ми проширили са палеословенски, или архајски српски, да је, дакле, тај језик био један од 72 језика, који је могао да се чује код “столпа” на пољу СЕНАРУ.

А одатле су се Словени – као Јафетови потомци – разишли према северу и према западу, тј. – на једној страни – према Кавказу. Тако можемо лако да замислимо, да су се Срби у давно време, које је предходило историјском, нашли на Балкану, долазећи с југа, одн. с југоистока, или су се пак на Балкан спуштали из Подунавског Базена, где су стигли, заокруживши Црно Море.

На исти начин можемо да објаснимо и боравак Срба по Кавказу и око Кавказа, као и у оним областима, где их налазе Плиније, Страбон, Птолемеј, и т.д. И док професор Реља Новаковић, мирећи се с доласком Срба на Балкан у VII веку, па чак век, или два раније, тражи “предбалканску постојбину” српског народа у правцу северо-запада, нама се чини, да нема никаквог разлога да се не прихвати Несторово тврђење по Шафарикофој интерпретацији, из дела заједничког њему и Суровјецком “Праотаџбина Словена(Die Urheimat der Slawen). Истина, Шафарику и Суровјецком није била сврха, да управо на том месту доказују, да је Илирија била првобитно седиште Срба-Словена, већ да објасне облик ИЛЈУРИК, који је употребио кијевски Хроничар.

У оквиру тог истраживања долази и Нестор Кијевски са његовом Хроником, по којој су Словени били на пољу Сенару као градитељи Вавилонске Куле.

Одатле су – по њему, они постепено стигли веома далеко, тако да је Живанчевић мирно могао да констатује, да је Словенство, налазећи се:

“На средини Евроазијског копна, између схватања Истока и Запада, и бројно и географски, као кичма човечанства, и његова стремљења су од огромног значаја не само по њега, него по човечанство уопште…А страни извори срећу их – још на првом кораку – као многобројан народ…

Нестор их је на Балкану нашао у прасгара времена, као ИЛИРО-СЛОВЕНЕ… (16. – И. М. Живанчевић, О. ц., стр. 9)

НЕСТОР ЧАСНИ КИЈЕВСКИ

.

Слободан Филиповић о Вавилонској кули:

Сродна слика

.

Нема сумње, да је “Вавилонска кула” била храм и астрономска опсерваторија са седам спратова (сунчев број), што налази потврде у семантици речи “зигурат”, ариј. сагара, ведски бог Сунце. Страбон је сматрао, да је зигурат Белов гроб који је по причи срушио Ксеркс, а Диодор да је светилиште посвећено богу Неба кога су Вавилонци звали Бел (Бал). По угледу на Вавилонску кулу или зигурат, саграђени су маузолеј Кира Другог и споменик Незнаног јунака на Авали који уместо опсерваторије имају спомен обележја (Павлов).

Семантички, реч “кула” као хомоним стоји у вези “пометње језика”, јер, аријска кула значи породична кућа или братство, род (епски “кула Југовића”), племе, колено или поколење. Појам куле-грађевине симболише везу земље и неба, као и лестве, које су најчешће поређење за духовни успон (на небо) па припадају обредима иницијације. За лестве је познато, да служе и божанском силаску с неба на земљу, али је скоро непознато, да кула у улози “божанске планине” има исту улогу.

Одакле, онда, потиче прича да је Вавилонска кула подигнута против Бога уз бесмислену оптужбу завере?

Да ли је у питању незнање, погрешно тумачење, намера прикривања или све заједно? Кула припада символизму приближавања Богу, али, зашто би се оно тумачило као “жеља за моћ”? Поготово, што је знање духовна категорија којом се постиже “друго рођење”!?

Вавилон, изворно значи “Божија врата”, јер је његова кула-зигурат грађена према “вратима неба”, а упоредна је тро-врхој Мери “божанској планини” ведског раја, као и кинеској “кули сретног утицаја” (линг таи).

Рајско и сретно знамење “божанске планине”, символ је хармоније у дводимензионалној представи равнокраког тругла, која пресликава циклус троструког кретања директне и индиректне светлости тока Стварања у србском миту. Отуда, у мисирском предању је Mиробитије (Постање) изведено на планини издигнутој из првобитних вода хаоса, са успоменом на овај догађај који чува свети камен Хелиополиса (Бенбен). Супротно томе, пример негативне символике куле као грађевине, постоји у србској митолошкој приповедки “Суђаје” у којој Бог руши громом кулу, до темеља, истоветно рушењу Куле тарок у 16. аркани Тарота. Такође, у србском предању духовни појам епске Голуб-планине има још у Ведама неповољну конотацију, јер, пресликава сазвежђе Голуба о летњем сунцоврату са символиком “прве најаве зиме” (А. Асов).

Србски мит има више “божанских планина”, Смиљана, Олимп, Голеш, Росуља… које су атрибут Нава као и код Келта, али, негативна митска символика никада не прелази у погрду богохуљења. У случају “Вавилонске куле” и “пометње језика” разлог богохуљења је много озбиљнији али прикривен. У питању је духовни прекид везе између неба и земље, као стварни разлог “пометње језика” на Земљи. Говор је средство споразумевања међу људима, али и са Богом! Губљењем духовног језика губи се и веза са Богом! Отуда, унутрашњи језик (значење) је божанска категорија и Реч знања, као оруђе разума са вољом Божијом у символици првобитне божанске објаве (благослова).

Иторијску потврду, духовне стагнације на Истоку и разлога који је претходио “пометњи језика”, даје први поход аријских Сарбата из Подунавске Медије на Исток, који је водио законодавац Нино (Мино) Белов, са титулом Амоновог првосвештеника Сунца (угаритски раббу кахиним), која је до нас доспела у енглеском облику Хамураби, са несигурним временским датовањима. Титула “хамураби” се погрешно приказује као име седмог Аморитског владара, а препис Ниновог (Миновог) Закона на клинасто писмо сматра се оригиналом. То значи, да су Нино (Мино) и “Хамураби” једна те иста историјска личност (М.Николић)!

Даљи наследници Нина Законодавца, били су Сербо Макеридов и Лесандар Македонски, који је у трећи поход на Исток, пошао са хумано-универзалном идејом једнакости и слободе међу људима и расама, што је лично нагласио у одржаном говору пре похода. Лесандар је у својој титули, још увек имао по наследном аморитском праву титулу Амоновог првосвештеника коју је носио и Нино, па су га зато мисирски свештеници у пустињи Суива, добровољно признали за Амоновог сина и првосвештеника његовог култа.

Плиније назива Вавилон главом халдејских народа, наглашава А. Спајићева, али Нино (критски Мино, хинди Ману) није био освајач и деструктивац, као и његови наследници, већ доносилац реда у ширењу културе и миљеник божанског пара Правде, познат као градитељ опсерваторије или Вавилонске куле у пољу Сенар.

(Слободан М. Филиповић)

(1) По арапском предању, арамејски је језик светлости (“живи језик”) примљен у духовном средишту (Хелма у Подунављу).

Category: Strani i domaći istoričari i pisci  Comments off

СРБИ И ЗОДИЈАК

 

 

Зодијак и три античка похода на Индију

Читајући књигу др. Јована И. Деретића, Нова Вулгата, оно што посебно упада у очи је надимак вође првог похода на Индију, Нина. Народи који су потпали под његову власт сматрали су га богом и звали су га Бак, односно Бик. Он је чак и представљан на споменицима са роговима Бика.

Поред тога др. Деретић чини се мало олако меша речи Бак и Бал (Бел, односно Бели). Јер и сам каже на једном месту да је Нино Белов сматрао да је онсин бога Белог“. На тај начин је Нино желео да нагласи своју божанску природу.
Непобитна чињеница је да је Бак са собом пронео славу бога Бела (кога су сви Словени обожавали чак до појаве Хришћанства). И Стари Завет сведочи о раширености вере у бога Баал-а. Тако да се пре може рећи да су народи Блиског Истока и Индије помешали речи Бак и Бал, због њиховог сличног изговора.
Али, од куда уопште надимак Бик којим се Нино толико дичио да је чак стављао тако препознатљиве рогови и на својим статуама? Односно, ово питање требало проширити следећим питањем: Од куда рогови овна на главама другог и трећег освајача Индије: Сербона (египатског Хамон и грчког Зевса) и Александра Великог? Ако су већ желели рогове на својим главама, као нама неразумљиви симбол божанских моћи, зар нису требали да узму рогове бика које је носи њихов узор и велики претходник: Нино Бик?

Ова кратка студија ће покушати да да разумљиви одговор на ова питања, који гласи: Своје моћи и божанску природу, ови велики владари антике су црпели из Астролошког календара, из Зодијака (који необично подсећа на србски коловрат).
Толико снажно изражена веза тих прастарих господара света са Зодијаком намеће нам још један закључак: Да је народ из кога су потекли (Пра-Српски народ са Балкана) морао бити творац астролошког календара.
Но кренимо редом…

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Tajna kraljice Nefertiti

.

Legenda kaže da Egipat nije iznjedrio takvu ljepotu, samo njezino ime znači, „Savršena“, njezino je lice krasilo hramove širom zemlje, no ipak je isčezla s istorijske scene, poput fatamograne.

Na obali Nila sedela je žena po imenu Nefertiti, najmoćnija žena u Amarni, kraljica sunca, kraljica smaknutog vladara… Apsolutna lepota.

Sedela je na obali reke Nil kao neka obična seljanka. Držala je noge u vodi, dok su joj ruke bile gole upijajući sunce na prohladnom zimskom danu, a misli letele  svuda…

Život joj je bio na prekretnici, ne njenim izborom ili prirodnim tokom:  morala je u svakom slučaju da deluje. Žene mrze tu vrstu života, da neprirodno deluju, mimo svog biološkog sata, ali to čine efikasno i često neopozivo.

Zapravo njen život  je bio u pitanju, znala je, ali je takođe vrlo dobro znala da je sve ove godine za vreme njene vladavine on svakodnevno bio u pitanju, svake sekunde vladavine Sunca protiv Sveta, kakav je bio i kakav još uvek jeste. Samo je neka ravnoteža snaga sada bila poremećena, iznenada na prekretnici posle mnogo godina spore inercije spram  Sunčeve moći.

Imala je šest kćerki. Pošto je rodila treću kćerku, prestala je da razmišlja o bilo čemu drugom osim ženama na vlasti: bez oca, bez muževa, bez sinova. Nije imala ni nade ni očekivanja, život joj je bio i pun i ispunjen: njena budućnost sastojala se u naporu da se ne dopusti prekid prirodnog toka njenog života. Život bez muškaraca na koje može da računa, već samo od kojih zazire: neobičan život za ženu, u njeno vreme , na njenom položaju. Još jedna anomalija u sudbini koja joj je svakog dana, na zalasku sunca na Nilu, sa onim peščanim žutim odsjajima prašine, jednostavnu poruku emitovala: još jedan dan si progurala u istini i jeresi

Njena lepota bila je kombinacija istine i jeresi. Kasnije, pojam lepote u umetnosti u istoriji, zahvaljujući KIPU koji je napravio zaljubljeni skulptor genije, zapravio ni njoj  ni njenim savremenicima ništa nije značio bez  untrašnje istine sunca i spoljne slike te stvarnosti. Ona je na kraju krajeva ipak bila kraljica koja je vladala svojim sugrađanima, mužem i svojom zemljom. Sve ostalo bila je fikcija.

.

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

КО СУ БИЛИ САМАРЈАНИ ?

Започећу ову причу о САМАРЈАНИМА познатом причом из Новог Завета, о милостивом Самарјанину:

МИЛОСТИВИ САМАРЈАНИН

Picture


Неки учитељ Закона хтео је да искуша Исуса , па га упита:

» Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вечни ?

А Он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?

А он одговарајући речему: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега свога као самога себе.

Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: Ко је ближњи мој?

А Исус одговарајући рече:

,, Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и израњавише, па отидоше, оставивши га полумртва. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. А тако и Левит*кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.

А Самарјанин ** некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; и приступивши зави му ране  и зали уљем и вином; и сместивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два
гроша ***те даде крчмару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. »
Кад је испричао причу, Исус упита учитеља Закона:

» Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га ухватили хајдуци? »

Одговори му учитељ Закона: » Онај, који се смиловао на њега.«

Тада му Исус рече: » Иди, и ти чини тако.«


КО СУ БИЛИ САМАРЈАНИ ?

more »

Category: Zaboravljena istorija Zemlje  Comments off

КОПТИ И КОПТСКО ПИСМО

Коптска икона

.

Шта о Коптима каже „Википедија“:

Копти је израз који се користи за вернике Коптске православне цркве у Египту. Иако постоје различите Коптске заједнице и традиције у свету, тај се израз користи углавном за Египат, а понекад се гледају и као засебна етничка група. Разлог је првенствено у томе што су египатски Копти по свом пореклу и обичајима нешто ближи древним Египћанима од осталих Египћана који су с временом били прихватили ислам и арапску културу. Копти су након арапског освајања Египта године 641. дуго времена били грађани другог реда. Тек су под владавином реформаторски настројеног Мухаммада Алија по правима изједначени с муслиманима. Копти имају властити коптски језик, али он служи искључиво у литургијске сврхе, мада га и тамо потискује арапски језик кога су Копти одавно прихватили у свакодневном животу. Сматра се да у Египту живи око 8.000 000 Копта што чини 10% популације.

Коптски језик (ИСО 639-3: цоп), једини члан египатске породице језика, пореклом од староегипатског, којим су се служили Копти, потомци старих Египћана који нису хтели прихватити језик и веру арапских освајача.У Египту се, почевши од 4. века, а посебно од друге половине 5. века, након што се учврстио монофизитизам, почела развијати хришћанска литература на коптском језику.

е

more »

Category: Zaveštanja predaka  Comments off

Обелиск из Ксантоса (Сирбина)

Натпис на обелиску из Сирбина (Ксантоса), поглед на јужну страну

 

У сарадњи са преводиоцем Савом Росић, која са руског језика преводи разна корисна штива и књиге у корист освешћивања и буђења србског народа, објављујемо овај изузетно значајан чланак руског професора и академика В. А. Чудинова», који упучатљиво говори о пореклу и постојању нас Срба, у овом случају ради се о VIII веку пре Христа, а о томе говори стари законик уклесан на обелиску из града Сирбина, данашњег Ксантоса, који се налази у Малој Азији, у данашњој Турској.

Ово је веома битно ради раскринкавања лажи да су се Срби населили, по званичној “историји”, на Балкан у VII веку (626 године) из своје прапостојбине која се налазила иза Карпата. Карпати су планине у средњој Европи које се протежу својом дужином од око 1500 км. преко Чешке, Совачке, Пољске, Украјине и Румуније.

Оно што је најиндикативније за историјско постојања неког народа је ЊЕГОВ ЈЕЗИК, његова писменост и његово писмо. Законик који је уклесан на обелиску из Сирбина потиче из VIII века пре нове ере, писан је на сербо-рашанском језику и писму! Ово је очигледан доказ да су Срби у VIII веку пре нове ере били настањени не само на просторима мале Азије, већ и Балкана, будући да је Драгољуб П. Антић у једном делу своје књиге: “Континуитет Винчанске цивилизације” (од хиперборејских корака до данас)” доказао да су у ТЕХНИЧКО-ФИЗИЧКОМ смислу “велике и масовне сеобе” народа у VII веку ПОСЛЕ НОВЕ ЕРЕ биле неизводљиве!

Ако су масовне сеобе народа у техничко-физичком смислу биле неизводљиве у VII веку после нове ере, онда су још мање биле изводљиве VIII веку пре нове ере, јер ако користимно само податке званиче “историје”, пре VII века после нове ере ништа се не зна о Србима, осим да су се “доселили на Балкан из своје прапостојбине иза Карпата”. Само то, а шта су радили пре тога, од чега су живели, итд… ништа се не зна.

Будући да се по овом уклесанмом закону на обелиску из Сирбина, јасно види да су Срби били писмени и постојали као културан народ још у VIII веку пре нове ере, и ако би се само ослоноли и пратили податке званичне “историје” и овог сазнања о постојању Срба још у VIII веку пре нове ере… испада да су се Срби прво са простора мале Азије одселили на простор иза Карпата, напустивши простор мале Азије, заобишавши ближи Балкан, па су ето одлучили, да се у VII веку после нове ере, опет и поново потпуно масовно преселе на неку другу локацију, да се спусте са простора иза Карпата, на Балкан, кога су заобишли приликом претходне “селидбе” из мале Азије, и, од тада, они по званичној “историји” постоје као народ, иако постоје многобројни веродостојни подаци о њиховом постојању као културног и писменог народа, попут овог уклесаног закона на обелиску из VIII века пре нове ере, на њиховом језику, 1400 година пре тог фамозног VII века нове ере.

( Више у проширеном наставку текста…)

more »

Category: Drevni spisi  Comments off