Нестор Летописaц
Повјест минулих љета или Несторов летопис је летопис настао у Русији почетком 12 века, претпоставља се да је завршен 1113. године. Обрађује историју Словена, са нагласком на руску од 852. до 1110. године. Језгро рукописа претставља преобраћање Русије у хришћанство. Летопис се сматра једним од ремек дела ране средњовековне словенске књижевности. Текст је деценијама више пута прерађиван, а данашњи облик дао му је руски монах Нестор око 1113. године.
ОДЛОМАК ИЗ НЕСТОРОВОГ Летописа:
ЕВО ПОВИЈЕСТИ МИНУЛИХ ЉЕТА:
ОТКУД ЈЕ ПОШЛА РУСКА ЗЕМЉА, КО У КИЈЕВУ ПОЧЕ ПРВИ ДА КНЕЗУЈЕ, И ОТКАД ЈЕ ПОСТАЛА РУСКА ЗЕМЉА
Овакоћемо почети повијест ову:
Послије потопа три Нојева сина – Сим, Хам, Јафет – раздијелише земљу.
1) И исток узе Сим:
Персију, Бактрију, чак до Индије у дужину, а у ширину до Ринокорура, што ће рећи: од истока па до југа, и Сирију, иМидију до ријеке Еуфрата, Вавилон, Кордуну, Асирце, Месопотамију, Арабију Најстарију, Елимаис, Инде, Арабију Силну, Колију, Комагину, Феникију.
2) Хам пак узе јужну страну:
Египат, Етиопију што се додирује са Индијом, и другуЕтиопију- из ње пак извире ријека етиопска Чермна, која тече на исток, Тебу, Либију што се додирује са Киринејом, Мавританију што је насупрот Гадира. Од оних пак што су на истоку има: Киликију, Памфилију, Писидију, Мезију, Ликаонију, Фригију,Камалију, Ликију, Карију, Лидију, Мезијудругу, Троаду(Tpojу), Еолиду, Битинију, Стару Фригију; и острва нека има: Сардинију, Крит, Кипар, и ријеку Геону, звану Нил.
3) Јафет пак узе сјеверну страну и западну:
Индију, Албанију, Арменију Малу и Велику, Кападаокију, Лафлагонију, Галатију, Колхиду, Босфор, Меоте, Деревију, Сарматију, Тавриђане, Скитију, Фракију, Македонију, која се и Пелепонова назива, Аркадију, Епир, Илирију, Словене, Лихнитију, Адриакију,Јадранско море.Има пак и острва: Британију, Сицилију, Еубеју, Родос, Хиос, Лезбос, Китеру, Закинф, Кефалонију, Итаку, Корзику, дио Азије, звану Јонија, и ријеку Тигрис што тече између Индиje и Вавилона; до Понтског мора на сјевер: Дунав, Дњестар и Кавкаске горе, то јест Угарске, а отуд чак до Дњепра, и друге ријеке: Десну, Припјату, Двину, Волхов Волгу која иде на исток, у дио Симов. У Јафетовом пак дијелу сједе Руси, Чуди и свакојаки народи:Мерји, Муроми, Вјеси,Мордвини, Заволошки Чуди, Перми, Печери, Јами, Угри, Литви, Зимоголи, Корси, Љеголи, Ливи, Пољаци пак, Пруси и Чуди сједе близу мора Варјашког. Уз ово море сједе Варјази: одавде према истоку – до предјела Симових, уз исто ово море сједе и према западу – до земље Енглеске и до Волошке(Римске) . Јафетово је такође и ово кољено:Варјази, Шведи, Нормани, Готи, Руси, Енглези,Галичани, Волоси, Римљани, Немци, Корљези, Венецијанци, Ђеновежани и други – ови се пак доди-рују на западу с југом и у сусједству су са племеном Хамовим.
Сим пак и Хам и Јафет, раздијелив земљу, ждријеб бацивши, ријешише да нико не смије ступити у дио братов, и живљаху сваки у свом дијелу.
И би народ JEДАН…
