.
Blog Archives
Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope
Comments off
Dec
06
Саргон Велики ÐкадÑки
.
Легендарне приче о Ñлавном краљу МеÑопотамије
-
пне, краљ Саргон од Ðкада оÑновао је једно од највећих ÑветÑких царÑтава. Иако Ñкромног порекла, Ñтворио је Златно доба у МеÑопотамији. ÐкадÑки херојÑки епови Ñу опиÑали подвиге овиг Ñнажног вође. Саргон Велики оÑвојио је земље широм МеÑопотамије, Сирије, Ðнадолије и Елама (западни Иран), и уÑпео је да одржи царÑтво моћним током целог Ñвог живота. Сматра Ñе да је Саргон владао од 2334. до 2279. п.
Кошара и речно путовање новорођенчета – ко је био Саргон из Ðкада?
Име Саргон је био библијÑки превод ÐкадÑког назива “Сару-Кин ”, који Ñе може превеÑти на енглеÑки језик и као’ прави краљ ‘.
О Саргоновом Ñтварном животу мало Ñе зна, а већи део његове приче ÑаÑтављен је из легенди; Саргонов биолошки отац  оÑто је миÑтерија, а за његову мајку Ñе каже да је била Ñвештеница храма богиње  Иштар .
Прича о његовом детињÑтву, на пример, подÑећа на причу о библијÑком МојÑију , по томе што Ñу обојица Ñмештени у корпе од трÑке и оÑтављени да плутају низ реку. Док је беба МојÑије плутао низ Ðил , Саргон је плутао низ Еуфрат .

.
Ово је оно што је Саргон напиÑао у Ñвојој аутобиографији:
„Саргон, моћни краљ, краљ Ðкада, јеÑам ја.
Моја мајка је била Ñвештеница, оца ниÑам познавао.
Мој град је Ðзупирана, који Ñе налази на обали Еуфрата.
Моја неÑтална мајка ме је зачела, у тајноÑти ми је родила.
СмеÑтила ме је у корпу од трÑке, битуменом ми је затворила поклопац.
Бацила ме је у реку која Ñе није надвила над мене.
Река ме је изнедрила и одвела ме ка Ðкки, водоноши.
Ðкки, водоноша, ме подигао док је захватао Ñвоју воду.
Ðкки, водоноша, узео ме, и одгајио као Ñвог Ñина..
Ðкки, водоноша, именовао ме је за Ñвог баштована.
Док Ñам био баштован, Иштар ми је пружила љубав … â€
…
У Ñваком Ñлучају, оÑнивач будућег моћног ÐккадÑког царÑтва  је поÑтао баштован у Ñлужби Ур-Забабе, краља краљевÑтва Киш , да би убрзо поÑтао краљев пехарник. Из непознатих разлога, краљ Ñе оÑетио угроженим од Саргона, и покушао да га Ñе реши. Краљ Ур-Забаба је Ñматрао да је пронашао добар начин да то учини када је Лугал-загеÑи, ÑумерÑки краљ Урука,  дошао да оÑвоји краљевÑтво Киш. Ур-Забаба је поÑлао Саргона да краљу доÑтави глинену плочу , наводно Ñа поруком у којој тражи мир. Међутим, без Саргоновог знања, тај таблет је уÑтвари Ñадржао поруку у којој Ñе тражи да Лугал-загеÑи убије Саргона. Завера је била оÑујећена, мада је нејаÑно како, а Лугал-загеÑи је, умеÑто да га убије, понудио Саргону да Ñе придружи његовој војној кампањи против града Киш.. Заједно Ñу оÑвојили Киш и Ур-Забаба је Ñвргнут.
.

.
Ðли недуго затим, Саргон и Лугал-загеÑи поÑтали Ñу непријатељи. Ðеке верзије приче чак кажу да је Саргон имао аферу Ñа женом од краља  Лугал-загеÑија. Саргон је заробљени у Уруку од Ñтране Лугал-ЗагеÑија, а потом Ñе оÑлободио и поразио га у бици код Киша.
Саргон од Ðкада заузео је Урук и Киш на непознати начин.Â
 УÑпешно ширење царÑтва
Велики део Сумера (јужна Мезопотамија ) био је под контролом Урука, а пораз краља Урука – Лугал-загеÑија, значио је да је Саргон Ñада нови владар подручја, из којег је могао да започне војне кампање и прошири Ñвоје царÑтво.
Ðа иÑтоку, Саргон је ратовао и победио Еламите , који Ñу наÑељавали данашњи западни и југозападни део Ирана . Ðа западу је Саргон оÑвојио и делове Сирије и Ðнадолије .
Из текÑта познатог као ,,Еп о краљу битке” Ñазнали Ñмо за Саргонову кампању у Ðнадолији. У текÑту Ñе такође наводи да је Саргон прешао Средоземље и завршио на Кипру . Саргон је дао Ñеби титулу ,,Краљ четири Ñтране Ñвета”…
Сам Саргон је наводно пиÑао о Ñвојој војној моћи, наводећи:
„У мојој ÑтароÑти од 55 година, Ñве земље Ñу Ñе побуниле против мене и опÑеле Ñу ме у Ðкаду, али Ñтари лав је још увек имао зубе и канџе, изашао Ñам у борбу и победио их: победио Ñам их и уништио њихову огромну војÑку. Сад, Ñваки краљ који жели да буде раван мени, мора да оÑвоји Ñве што Ñам ја оÑвојио.”
.
.
То, међутим, није било једино наÑледÑтво Саргона. Краљ је такође упамћен као онај који је оÑновао друштво у коме Ñу СЛÐБИ били заштићени. Приче кажу да током његове владавине нико у Сумеру није морао да моли за храну, и да Ñу удовице и Ñирочад били заштићени. Ðли и побуне Ñу такође биле уобичајена карактериÑтика током Саргонове владавине, и како је Ñам рекао, његови непријатељи Ñу Ñе Ñуочили Ñа „лавом Ñа зубима и канџама“. Саргон Велики је био херој Ñкромних почетака који је Ñтекао моћ да ÑпаÑи Ñвој народ, мада Ñе његово царÑтво Ñматрало Златним добом у поређењу Ñа оним што је дошло поÑле њега. Каже Ñе да је Саргон умро природном Ñмрћу, а наÑледио га је његов Ñин Римуш.
.

…
Извор:
Category: Nepoznata istorija Srba
Comments off
Oct
06
Ранко Јаковљевић:
КЛÐДОВСКИ СПÐÐ’ÐЧИ ИЗ ЕФЕСÐ

.
Рибарење на Ђердапу, Ñтолећима је  било колико напоран, толико и уноÑан поÑао, нарочито у дунавÑким вировима које Ñу турÑке влаÑти издавале у закуп богатим предузетницима. ЈеÑетре тежине 7- 25 кг, моруне између 60 и 200 кг, Ñматране Ñу најдрагоценијим уловом због квалитетног меÑа али и Ñкупе икре- радо виђаног Ñпецијалитета и у удаљеним европÑким земљама. Имало је  примерака тешких 1000 кг, дужине око 5-7 метара. Ðајзначајније Ñправе за улов племените рибе у Ђердапу биле Ñу гарде. У Дунав Ñу побадани Ñтубови, колци, плотови и поплети у траÑама од око 100 м дужине, Ñа циљем Ñтварања левкаÑте конÑтрукције ширим делом окренуте узводно, Ñа отвором широким 60- 80 метара. Гарда Ñе завршавала Ñужењем раÑпона око 4 метра, обложеним мрежом од пређе, у којој је крупна риба хватана. Ðајбољи улови таквим инÑталацијама поÑтизани Ñу у фетиÑламÑком Ђердапу, реон Кладова. Право риболова било је предмет мноштва тапија. Ðашу пажњу, везано за Ñадржај печата којим је оверена, заокупља иÑправа из 1776-1777. године. Ðаиме, поред имена влаÑника печата, фетиÑламÑког бега, у њему Ñу означена имена легендарних Спавача из ЕфеÑа. ТекÑÑ‚ тапије (публикован од Ñтране Душанке Бојанић Лукач и Татјане Катић у Miscellanea бр.26 из 2005.г.) глаÑи:
У име Бога!
                       Повод пиÑања пиÑмена је Ñледећи:
Пошто Ñмо, рачунајући од ове 1190.године, преузели на Ñебе и узели у закуп фетхиÑламÑку мукату, која припада вакуфима царÑког величанÑтва, а налази Ñе на обалама реке Дунава, један од Ñтановника ФетхиÑлама џабија царÑког вакуфа Хаџи ХуÑејин-ага, затражио је тапију да изнова Ñтвори и Ñагради једну гарду на реци Дунаву, у близини Ðрмут Ðде, на њеним доњим Ñтранама. УÑловљављајући га да годишње плаћа 120 акчи закупа у кориÑÑ‚ вакуфа, а да уловљену рибу продаје на фетхиÑламÑкој Ñкели и четвртину од ње даје еминима царÑког вакуфа, ми Ñмо му, у ÑвојÑтву мутевелијиног кајмакама, узевши, према Ñтаром закону такÑу за издавање тапије, предали ову тапијÑку књигу да би на изложен начин био притежатељ.
Потребно је да он из године у годину предаје 120 акчи годишњег закупа који је одређен за чаÑни вакуф, као и да четвртину уловљене рибе предаје еминима и за то му је издата дозвола. Са наше Ñтране и Ñа друге неке Ñтране нека нико не наÑрће.
Године 1190 (21.2.1776-8.2.1777)
ПотпиÑ: Мехмед Јеген, мутевелијин кајмакам, бег ФетхиÑлама Ñадашњи.
Печат на полеђини: Мехмед и имена Седам Ñпавача (Јемлиха, МекÑалина, МеÑлина, Мернуш, Дебернуш, Шазмуш, Кефештатајуш, Китмир)
СаглаÑно  иÑламÑком предањњу, Кур’ан- ÐÑхабул-кехф /Ñпавачи пећини/ о младићима који Ñу провели у Ñну 309 година: кад напуÑтише оне који о Ðлаху изноÑе неиÑтину, Ñклонише Ñе у пећину; ГоÑподар их Ñвојом милошћу обаÑу и могло Ñе видети како Сунце, када Ñе рађа обилази пећину Ñ Ð´ÐµÑне Ñтране, а када заобилази- заобилази је Ñ Ð»ÐµÐ²Ðµ Ñтране, а они бејаху у Ñредини њезиној… и ми Ñмо их превртали Ñад на деÑну, Ñад на леву Ñтрану, а Ð¿Ð°Ñ ÑšÐ¸Ñ…Ð¾Ð², опружених предњих шапа, на улазу лежаше…; били Ñу то момци што вероваху у ГоÑпода Ñвога- ”ГоÑподар наш- ГоÑподар је небеÑа и Земље, ми Ñе нећемо поред њега другом богу клањати, јер биÑмо тада оно што је далеко од иÑтине говорили”…

.
ИÑтовремено Ñа влашћу бега Мемеда Јегена у ФетиÑламу,у близини градÑких зидина поÑтојала је Цркву поÑвећену Ñветом Ђорђу, подигнута 1719.г. ÐŸÐ¾Ð¿Ð¸Ñ Ñ†Ñ€ÐºÐ°Ð²Ð° у паланачком, хоршавÑком и крајинÑком диÑтрикту извршен у доба ауÑтријÑке управе на овим проÑторима, 5.10.1735.г, Ñадржао је  податке о хришћанÑкој богомољи: ”Зидови Ñу јој од храÑтових даÑака, а кров од цигле… Ðа храму има троје улазних врата, једна од запада, а двоја Ñа Ñтрана. Сва Ñу напиÑана, али потичу Ñа затвора… Од црквених књига има: ÑрпÑки литургијар, пÑалтир и минеј, онда руÑки /моÑковÑки/ пÑалтир, апоÑтоÑлки триод и пентикоÑтар, као и 1 влашки минеј- протокола црквених нема… Порта је обграђена, па тамо и напољу Ñахрањују Ñе. Ðа гробовима нема крÑтова, а ни преÑлица”.  4.авгуÑÑ‚ у правоÑлавном хришћанÑком календару поÑвећен је празнику Седам Ñветих отрока у ЕфеÑу.
Тада Ñе у храму приповеда: ”У доба римÑког цара Деција  беху у ЕфеÑу Ñедам младића, Ñинови угледних Ñтарешина градÑких, и Ñлужаху у војÑци као официри; имена им беху: МакÑимилијан, Јамвлих, Мартинијан, Јован (КонÑтантин), ДиониÑије, ЕкÑакуÑтодијан и Ðнтонин. Иако беху деца разних родитеља, они беху једнодушни у вери и љубави ХриÑтовој, и заједно Ñе мољаху и пошћаху, ÑараÑпињући Ñе ХриÑту умртвљивањем тела Ñвојих и Ñтрогим чувањем девÑтва. УÑлед одбијања да Ñе клањају паганÑким божанÑтвима цар нареди нека у тами пећинÑкој помру од глади и жеђи. У време цара ТеодоÑија Другог, поÑле два Ñтолећа, по БожанÑком наређењу ти Ñвети мученици ваÑкрÑнуше, као пробудивши Ñе од Ñна. ”
Много година након што је Мехмед Јеген, мутевелијин кајмакам, бег ФетхиÑлама Ñадашњи тапију издату на тлу ФетиÑлама кладовÑког печатом Ñа именима ”Ñпавача у пећини” оверио, а Ñтара КладовÑка црква, у којој Ñу ЕфеÑки Ñпавачи при Ñлужбама Ñпомињаним, зубом времена Ñравњена Ñа земљом, њихови знамени удоÑтојили Ñу пажње овдашњу популацију кроз приповеÑÑ‚ Данила Киша Легенда о Ñпавачима у форми обавезне гимназијÑке лектире: ”Дионизије, његов пријатељ ÐœÐ°Ð»Ñ…ÑƒÑ Ñ‚Ðµ ‘богуугодни’ паÑтир Јован и његов Ð¿Ð°Ñ ÐšÐµÑ‚Ð¼Ð¸Ñ€ лежали Ñу Ñтолећима у шпиљи пуној влаге, отупели на поÑтојање… ОÑтадоше у шпиљи триÑта година којима треба додати још девет… Глуви, Ñлуха запечаћена оловом Ñна и катраном таме, лежаху непокретно… ÐиÑу били мртви, а живот као да их је напуÑтио... ”/Енциклопедија мртвих/.
.
Category: Zaveštanja predaka
Comments off
Sep
25
ÐÐДРОМЕДÐ, ЕТИОПСКРПРИÐЦЕЗÐ,
ЋЕРКРКРÐЉРКЕФЕЈРИ КРÐЉИЦЕ КÐСИОПЕЈЕ
.
ÐÐДРОМЕДР(грч. ΑνδÏομÎδη, лат. Andromeda) је била ћерка етиопÑког краља Кефеја и краљице КаÑиопеје. Пошто је КаÑиопеја била Ñујетна жена, волела је да Ñе хвали како је њена ћерка Ðндромеда толико лепа, да је чак лепша од Ðереида (морÑких нимфи), због чега Ñу нимфе увређене, замолиле ПоÑејдона да је казни. Да би Ðереидама иÑпунио молбу, ПоÑејдон је поÑлао морÑко чудовиште КетуÑа да опуÑтоши Етиопију. Кефеј Ñе, потом, обратио пророку Ðмону за Ñавет како да ÑпаÑе земљу од морÑке немани, од кога је убрзо добио одговор: мора да жртвује Ñвоју ћерку. Очајан, Кефеј је одмах наредио да Ðндромеду окују за морÑку Ñтену, како би Ñмирио Ð±ÐµÑ Ð±Ð¾Ð³Ð¾Ð²Ð°.
Враћајући Ñе кући на Пегазу, Ñа Медузином главом у торби, јунак ПЕРСЕЈ је угледао везану Ðндромеду и, очаран њеном лепотом, решио да јој помогне.
Кад је чуо разлог због чега је прикована за Ñтену, ПерÑеј је затражио обећање од Кефеја да, ако је ÑпаÑи, буде његова жена. Очајан отац је приÑтао, а ПерÑеј је убрзо Ñавладао КетуÑа тако што је, уз помоћ Медузине главе, претворио чудовиште у камен.
Убрзо након Ñвадбеног веÑеља, Ðндромеда и ПерÑеј Ñу напуÑтили Етиопију. КаÑније је Ðндромеда поÑтала краљица Микене, града који је оÑновао њен муж. Ðли, пре него што Ñу дошли у Хеладу, Ðндромеда је родила Ñина, ПерÑеја II, којег је оÑтавила у Етиопији, зато што Кефеј није имао мушке наÑледнике. Дуго Ñе Ñматрало да Ñу и ПерÑијанци добили име по Ðндромедином Ñину.
ПерÑеј је, иначе, био Ñавременик критÑког краља Миноја и митÑког лекара ÐÑклепија. То је херојÑко време, пре-ХомеровÑко доба Егеје и БÐЛКÐÐÐ, трајало је око две и по хиљада година (Thomson, 1954, Ñтр. 291).
Пошто Ñе у овом миту ради о етиопÑкој принцези, логично је да Ðндромедино меÑто рођења и чувено краљевÑтво Кефеја и КаÑиопеје, а каÑније и Ðндромединог Ñина ПреÑеја II, предÑтавља афричка Етиопија. Стари библијÑки назив за ову земљу је био „ÐбиÑинија“, а прво забележено краљевÑтво било је ÐкÑум, које је у I веку н. е. била водећа поморÑка и трговачка Ñила на Црвеном мору. Земља је примила монофизитÑко хришћанÑтво у IV веку н.е., а врхунац Ñнаге доÑегнула је у VI веку н.е., када је контролиÑала и јужни део ÐрапÑког полуоÑтрва.
Етиопљани, напротив, овај мит ÐЕ СМÐТРÐЈУ СВОЈИМ, нити Ñу чули за етиопÑку принцезу Ðндромеду, а нарочито не за њеног Ñина ПерÑеја II. У овој земљи Ñе чува и негује једна ÑаÑвим друга митÑка прича – о Краљици од Сабе. Приче о овој краљици Ñу оÑтавиле трага у предању трију народа: у етиопÑком (Краљица Македа), јеврејÑком (Краљица од Сабе), и арапÑком (БилкиÑ).
Тај мит, у који је Ñтотинама година веровао народ Етиопије (а верује и данаÑ), детаљно је опиÑан у етиопÑком националном епу „Кебра ÐегаÑт“ или „Књига Ñлаве краљева“.
Међутим, Краљица од Сабе у Ñтвари никад није била етиопÑка краљица, већ моћне државе халдејÑких (калдејÑких) Сабејаца, једне од четри највеће цивилизације у СаудијÑкој Ðрабији (око 1000 – 750. г. пре н.е). Ðалазила Ñе на југу данашњег Јемена. Главни град Ма`риб је био чувен по изграђеној грандиозној брани на реци. Ðа том меÑту Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²Ð¸ÑˆÐµ не поÑтоји ни брана ни река…
…
Одломак из текÑта ГОРДÐÐЕ М. КОСТИЋ
(ФилозофÑки факултет, Универзитет у Београду)
…
Комплетан веома занимљив текÑÑ‚ на линку:
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/8/pdfs-s/32.pdf
Category: Zaveštanja predaka
Comments off
Aug
07

.
Папа Павле IV ( Pope Paul IV ), рођен као Gian Pietro Carafa, био је глава католичке цркве и владар папÑких држава од 23. маја 1555. па до Ñмрти 1559.
…
“Карафа је мирно Ñедео и тихо говорио:
– Мене људи интереÑују толико колико Ñу поÑлушни нашој Ñветој Цркви. Или неки поÑебни и необични умови. Ðли они Ñе налазе, нажалоÑÑ‚, веома ретко. Уобичајена гомила ме не занима уопште! Та гомила маломиÑлећег меÑа, није добра ни за шта више, оÑим да извршава вољу других и налоге других људи, јер њихов мозак не може да разуме ни најпримитивнију иÑтину.
Чак и знајући Карафу, оÑећала Ñам да ми у глави тутњи од узбуђења … Како је могуће живети, миÑлећи тако нешто?!.
– Па, надарени… њих Ñе бојите, Ваша СветоÑти, зар не? У Ñупротном их не би тако брутално убијали. Реците ми, ако их увек на крају Ñпаљујете, онда зашто их тако нељудÑки мучите пре него што их одведете на ватру? Зар није довољно за Ð²Ð°Ñ Ð·Ð²ÐµÑ€Ñтва, које чините, Ñпаљујући живе те неÑрећнике? ..
– Видите, ИÑидора, човеку није нужан Бог, да би веровао – гледајући моје збуњено лице, Караффа Ñе Ñмејао Ñрдачно. – Зар није Ñмешно да чујете то од мене ИÑидора .. Ðли иÑтина је – то је иÑтина, али Ñхватам да из уÑта Папе звучи више него чудно. Ðли понављам – правом човеку не треба Бог …њему је довољан други човек. Узмимо, на пример, ХриÑта … Он је био Ñамо веома надарен, али и даље човек! И он је могао да хода по води, да оживи полумртве, показао је неке од “триковаâ€, па Ñмо га – проглаÑили Ñином Божјим (и затим – готово Богом), и Ñве је било управо онако као и увек – гомила, поÑле његове Ñмрти, Ñрећно иде за Ñвојим СпаÑитељем… чак и без разумевања, што је он то Ñтварно окајао за њих … Као што Ñам рекао раније, људи ниÑу у Ñтању да управљају и иÑправно је њима управљати, ИÑидора. Тек тада Ñе у потпуноÑти могу држати под контролом.
– Ðли никада нећете бити у Ñтању да контролишете читаве народе .. За то је потребна армија, СветоÑти! Рчак и под претпоÑтавком, да Ñте народе некако подредили Ñеби, Ñигурна Ñам, опет би било храбрих људи који би повели за Ñобом оÑтале да поврате Ñвоју Ñлободу.
– Потпуно Ñте у праву, мадона – Карафа климну главом. – Ðароди Ñе не покоравају добровољно – они морају бити покорени! Ðли ја ниÑам ратник, и не волим да Ñе борим. То Ñтвара велике и непотребне непријатноÑти …
Зато, како би Ñе покорили мирно, ја кориÑтим врло једноÑтаван и поуздан начин – ја уништавам њихову иÑторију … Човек без иÑторије је рањив … изгуби памћење предака ако нема прошлоÑÑ‚. Тада је, збуњен и неÑигуран, он поÑтаје “чиÑто платно†на којем могу да напишем било коју иÑторију ..
И верујте ми, драга ИÑидора, људи Ñе томе радују … јер, понављам, људи не могу да живе без прошлоÑти (чак и ако они Ñами не желе то да признају). Ркада не поÑтоји, они узимају било коју, да не би “виÑили†у неизвеÑноÑти, што је за њих много горе, него било која Ñтрана, измишљена “иÑторијаâ€.
– Рда ли Ñтварно миÑлите да нико не види шта Ñе Ñтварно дешава .. УоÑталом, у Ñвету има толико паметних, талентованих људи?! – Ñа индигнацијом Ñам узвикнула.
– Па, како не виде? Изабрани – виде, па чак и покушавају да то покажу другима. Ðли ми их Ñ Ð²Ñ€ÐµÐ¼ÐµÐ½Ð° на време “ÑуÑтигнемо†… И опет Ñве долази на Ñвоје меÑто.
– Као што Ñте “ÑуÑтигли†онда породицу ХриÑта Ñа Магдаленом? Или Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ â€“ надарене .. . Каквом Ñе то “богу†молите, Ваша СветоÑти? Каквом монÑтруму, коме Ñу потребне Ñве ове жртве!?
– Ðко говоримо иÑкрено, ја Ñе не молим боговима ИÑидора … Живим разумом. РБог треба Ñамо беÑпомоћним и Ñиромашним духом. Људи га кориÑте да га моле – за помоћ, за предноÑти … да … за Ñве могуће! Само да они Ñами не би морали да Ñе боре… То Ñу људи, ИÑидора! …
Ја Ñам у шоку гледала Карафу, Ñхватајући да је он на делу много опаÑнији него што Ñам раније замишљала. И знала Ñам да, он нема право да наÑтави да поÑтоји. Карафа је Папа који не верује у Бога Ñвог !!! Било је горе него што Ñам могла да замиÑлим! .. Ðа крају крајева, могу покушати некако да разумем, када човек чини зло због Ñвојих идеала. То Ñе не може опроÑтити, али некако Ñам могла да разумем … Ðли Карафа је и о томе лагао! .. Лагао је о Ñвему….â€
“… (Карафа) Коме треба ваша “иÑтинаâ€?.. Људи је никада ниÑу тражили …
Ðе, драга моја, иÑтина је потребна Ñамо шачици миÑлилаца, а гомила једноÑтавно “верујеâ€â€¦ Свет Ñе увек држао на лажима, видиш … Главна Ñтвар је да је та лаж прилично занимљива, да би могла да поведе за Ñобом “затуцане†умове … И верујте ми, ИÑидора, ако почнете да доказујете иÑтину, побијате им “веруâ€, небитно какву, и Ð²Ð°Ñ Ñ›Ðµ разбити у комаде, та иÑта публика …
Â
(ИÑидора) – Ðе могу да вам помогнем, једноÑтавно зато што, живећи дуже него што је Ñуђено, ви убијате бољу половину човечанÑтва. То Ñу они који Ñу најинтелигентнији И најнадаренији. Донели Ñте превише штете, СветоÑти … и немате право да живите дуго. Извините … – и поÑле мале паузе, веома тихо, додала Ñам – Ðаши животи Ñе не мере увек Ñамо бројем година живота, ваша ÑветоÑти, и ви то добро знате … – Ðемам шта да вам кажем, СветоÑти, оÑим да Ñте најгори криминалац који је икада живео на овој Земљи..â€
…
Прочитајте:
ОТКРОВЕЊЕ – Светлана Левашов
СТВÐÐ ÐИ ЖИВОТ Ð ÐДОМИРРИСУСÐ:
https://drive.google.com/ file/d/ 0B5azmLZlwoopcVVVYUJreFAyej Q/view
Category: Zaboravljena istorija Zemlje
Comments off
Jun
13
УјгурÑка фреÑка из 8.века
.
,,Велико УјгурÑко царÑтво” је читаво поглавље у књизи Jamesа Churchwardа – ,,The Children of Mu” (,,Деца Му”, ÐејмÑа Чечварда). ИÑти пиÑац је аутор и чувеног дела ,,Изгубљени континент Му” .
По његовој тврдњи, УјгурÑко царÑтво је било вероватно прво, и неÑумњиво највеће, најважније и најмоћније од Ñвих колонијалних царÑтава која Ñу припадала древном потонулом континенту Му.
КинеÑка легенда каже да Ñу Ујгури били на врхунцу Ñвоје цивилизације пре око 17.000 година. Главни град Ујгура Ñа читавим његовим Ñтановништвом уништен је великом поплавом која Ñе проширила на иÑточни део царÑтва, уништавајући Ñве пред Ñобом.
УјгурÑко царÑтво, на врхунцу Ñвоје моћи, проÑтирало Ñе од Тихог океана преко централне Ðзије до иÑточне Европе и КаÑпијÑког мора. То је било у времену пре него што Ñу Ñе БританÑка оÑтрва одвојила од континента Европе.
Јужна граница УјгурÑког царÑтва била је дуж Ñеверних граница Кине, Бурме, Индије и ПерÑије. Њихова Ñеверна граница протезала Ñе до Сибира, али колико далеко нема запиÑа. ОÑтаци њихових градова пронађени Ñу у јужним деловима Сибира, у ТаримÑком базену ( Тарин базен).
Легендарна иÑторија каже да Ñу Ñе Ујгури проширили на многе делове Европе. Књига МÐÐУ, древна хиндуиÑтичка књига, каже: “Ујгури Ñу имали наÑеља на Ñеверној и иÑточној обали КаÑпијÑког мора.” ÐаÑелили Ñу Ñе у Ñеверној Шпанији, Ñеверној ФранцуÑкој и далеко доле на подручје БÐЛКÐÐÐ. КаÑна археолошка открића у МоравÑкој Ñу такође оÑтаци Ујгура.
Теорија каже да Ñу Ујгурци у различитим деловима Ñвета различито именовани, да би Ñе идентификовали од оÑталих. Можда је неко време реч Ујгур поÑтојала не као име народа / нације, већ као нека врÑта најјачег, најÑилнијег племена?
ИÑторија Ујгура је иÑторија племена ÐријÑке раÑе, јер они генетÑки припадају ÐријÑкој раÑи.. Ујгурци Ñу у терцијарним временима формирали ланце наÑеља широм централних делова Европе. Ðакон што им је ЦарÑтво уништено великом катаклизмом, преживели или њихови потомци поново Ñу формирали наÑеља у Европи. То је било током плеиÑтоцена. Словени, Тевтонци, Келти, Ирци, Бретонци и БаÑки Ñу Ñродници Ујгура.. Древни кинеÑки запиÑи Ñа датумом од 500г пне. опиÑују Ујгуре као ,,људе плавих очију.” “Сви Ñу Ујгури Ñу били Ñветлог тена, млечно беле коже, различитих боја очију и коÑе. Ðа Ñеверу Ñу превладавали људи плавих очију и Ñветле коÑе. Ðа југу Ñу пронађени и они Ñа тамном коÑом и тамним очима.”
УјгурÑке девојке
.
Ујгури Ñу доÑтигли виÑоки Ñтепен цивилизације и културе. Познавали Ñу аÑтрологију, рударÑтво, текÑтилну индуÑтрију, архитектуру, математику, пољопривреду, пиÑање, читање, медицину, итд. Они Ñу били Ñтручњаци за украÑну уметноÑÑ‚ на Ñвили, металу и дрвету, и израђивали Ñу Ñтатуе од злата, Ñребра, бронзе и глине, и то је било пре него што је започела иÑторија Египта.
ИÑторија Централне Ðзије је иÑторија Ујгура. УјгурÑки народ је препознатљив, живопиÑан културни елемент централне Ðзије. Било да иÑтражите улогу ујгурÑких учењака на двору ÐингиÑ-кана, или проучите уметничка чуда њихових архитектонÑких доÑтигнућа која укључују будиÑтичка, хришћанÑка или иÑламÑка раздобља, или читате преводе бројних пиÑаних дела о медицини, иÑторији или Ñамо њиховом хумору, не можете да не Ñхватите јединÑтвени и витални Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð£Ñ˜Ð³ÑƒÑ€Ñког народа ÑветÑкој иÑторији. ПоÑтоје такође древни пиÑани документи који могу доказати ујгурÑку музику и Ð¿Ð»ÐµÑ …
Ујгуркa
.
У време када је УјгурÑко царÑтво било на врхунцу, планина још није била уздигнута и Ñадашња пуÑтиња Гоби (ТаклаМакан) била је равница богата водом. Овде Ñе налазио главни град Ујгура, јужно од БајкалÑког језера.
-
године, група иÑтраживача, по информацијама добијеним у Тибету, поÑетила је меÑто древног града Хара Хота. Речено им је да Ñе главни град Ујгура налази под рушевинама Хара Хота. Копали Ñу кроз ове рушевине, а затим кроз Ñлој громада, шљунка и пеÑка дебљине педеÑет метара и коначно наишли на рушевине древног главног града Ујгура.
У Кини поÑтоји око 100 пирамида које Ñу западном Ñвету Ñкоро непознате. Њихово поÑтојање је дуго Ñкривано и налазе Ñе у забрањеној зони, јер ниÑу повезане Ñа кинеÑком цивилизацијом, већ Ñу повезане Ñа ујгурÑком цивилизацијом. Велика пирамида виÑока је око 1000 до 1200 Ñтопа, а у оÑнови око 1500 Ñтопа, што је чини двоÑтруко већом од било које пирамиде у Египту, а чак Ñу и Ñтарије од египатÑких пирамида.
.
Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ð£Ñ˜Ð³ÑƒÑ€Ð¸ живе у кинеÑкој провинцији ИÑточни ТуркиÑтан (кинеÑки XINJIANG)
Тренутно већина Ујгура живи под репреÑивном владавином KинеÑке владе. Стара култура овог народа је под конÑтантним нападом. Уџбеници ујгурÑког језика забрањени Ñу у школама, а Ñпаљивањем књига је уништено хиљаде њихових књига, Ñамо да би им Ñе избриÑала  иÑторија.
…
Пор-Бајин: Увид у напуштени, 1.300 година Ñтар ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ð£Ñ˜Ð³ÑƒÑ€Ñких оÑтрва у Сибиру откривен радиокарбонÑким датирањем

…
Извор:
ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ Ð§ÐµÑ€Ñ‡Ð²Ð¾Ñ€Ð´ – ,,Муова деца“
https://www.academia.edu/37435880/The_Children_of_Mu_-_James_Churchward.pdf
https://www.youtube.com/watch?v=49f_kOCA050&feature=share&fbclid=IwAR1t3ZvlfgDDwwoLTT_Rv40EmiFfsho6vD1xVxTEGpBtpRQ8KUx4mOXSbxQ
Category: Zaboravljena istorija Zemlje
Comments off
Jun
09

ШИПТÐРИ ÐИСУ ÐЛБÐÐЦИ
.
ÐЛБÐÐЦИ – СРПСКО ПЛЕМЕÐСКО ИМЕ
.
РимÑки пеÑник Вергилије је напиÑао пеÑму „Енејида“ пре 2000 година, и у њој је навео да Ñу Ðлбанци једно од ÑрпÑких (ÑловенÑких) племена, познатих као ЕТРУРЦИ, који Ñу живели у Италији и на оÑнову чијег ће Ñе језика Ñтворити латинÑки језик – у 6. Ñтолећу пре Ðове ере, како је то опиÑао и Павле Соларић у Ñвојој књизи објављеној у Будиму 1818. године: „Римљани СловенÑтвујући“, коју је недавно у Ðовом Саду штампао академик Илија Петровић.
Пошто Ñе овим и другим чињеницама доказује да Ñу Ðлбанци Срби (Словени), Етрурци, из Италије, онда је јаÑно да је држава Ðлбанија на Кавказу морала бити држава иÑтог народа – Срба (Словена), у којој Ñу Шиптари били Ñтановници (национална мањина), па ће Ðрапи Шиптаре у оÑмом Ñтолећу Ðове ере, кад Ñу оÑвојили кавкаÑку Ðлбанију, одвеÑти у Ðзију и Ðфрику и иÑламизирати их. ПоÑле ће их наÑелити у Јужној Италији и на Сицилији (које Ñу иÑто окупирали). Кад Ñу Грци ову територију оÑлободили од Ðрапа, вратили Ñу Шиптаре у хришћанÑку веру, а ÑрпÑки краљ ВојиÑлав (који је Ñтоловао у Скадру) ће наÑелити Шиптаре на ÑрпÑкој земљи (у данашњој Ðлбанији) 1043. године.
Кад Ñу Турци оÑвојили Балкан, опет Ñу те Шиптаре вратили у ИÑлам, а Ватикан и ÐуÑтрија ће им даровати име Ðлбанци, чиме Ñу обавили иÑторијÑку (повјеÑну) подвалу – да Ñу Шиптари једно од етрурÑких племена, која Ñу, у време Ñтварања Рима, имали развијену пиÑменоÑÑ‚ и богату културну баштину. Вергилије Ñпомиње да Ñе на проÑтору где Ñу Латини наÑтањени налазе ÐЛБÐÐСКИ ОЦИ, што значи да је реч о завичају албанÑког етрурÑког (ÑрпÑког, или ÑловенÑког) племена.
Â
Ево дела из пеÑме „Енејида“, у којој Ñе Ñпомињу Ðлбанци из Италије:
„Из Латија племе је Латина,
Из њега Ñу и ÐлбанÑки оци,
Те виÑоки и зидови римÑки.
Казуј мени Музо Калиопо,
Која јеÑи заштитница пеÑме,
Коју вољу божанÑку прекрши,
Рпрекрши јунак придошлица?
Ради чег’ Ñе Краљица Богова,
Та богиња и моћна и дична,
Ðа јунака тако раÑрдила.”
Â
Иначе, Шиптари никад Ñебе ниÑу звали Ðлбанцима. Увек Ñу Ñебе предÑтављали именом Шиптар, те ће тек крајем деветнаеÑтог и почетком двадеÑетог века почети да Ñе привикавају на ново народно име – Ðлбанац.
Ðаравно, ÑрпÑки државници и научници ниÑу Ñхватили ову западноевропÑку подвалу (недораÑли Ñвојим народним и државним обавезама), па Ñу прихватили да и Ñами убеђују Шиптаре да Ñу Ðлбанци, умеÑто да Ñе ÑупротÑтаве албанизацији Шиптара у данашњој Ðлбанији и да не приÑтану да Ñе та бивша ÑрпÑка територија зове Ðлбанијом. У том ÑупротÑтављању Ñу могли придобити и ÑловенÑке земље, јер Ñу етрурÑки Ðлбанци у Италији и на Кавказу били ÑловенÑки преци!
Шиптари јеÑу, поÑтепено, прихватали наметнуто име за Ñебе, што Ñу им чинили ÐуÑтрија и Ватикан у деветнаеÑтом Ñтолећу и почетком двадеÑетог, али Ñу Ñе делимично и одупирали, те Ñу Ñебе звали и даље Шиптарима. Тек ће у ЈугоÑлавији поÑле Другог ÑветÑког рата да Ñви прихвате тај фалÑификат о Ñвом народном имену, те ће Шиптари на КоÑову и Метохији, Македонији, Црној Гори, Рашкој и другим ÑрпÑким подручјима прихватити албанÑко име. ПоÑебно и зато што Ñу југоÑловенÑке влаÑти омогућиле наÑељавање бројних Шиптара из Ðлбаније. Тако ће Ñви бити Ðлбанци за југоÑловенÑке државнике и научнике, а ти ÑрпÑки државници и научници ће и уверавати јавноÑÑ‚ да Ñе тај народ вређа ако Ñе оÑловљава именом – Шиптари.
Ðепобитан податак поÑтоји о томе да Ñу Ñе Шиптари изричито предÑтављали као припадници ШИПТÐРСКОГ ÐÐРОДРи 1953. године. Данашња покољења Шиптара желим да упознам Ñа тим – тако Ñу Ñе Ñви Шиптари, а поÑланици Скупштине СоцијалиÑтичке Федеративне Републике ЈугоÑлавије предÑтављали Шиптарима. Ðико од њих није унео у Ñвој биографÑки картон да припада народу – Ðлбанаца, јер Ñу знали да Ñе Шиптарима зову још од Ñвог боравка на Кавказу, у држави Срба (Словена) – Ðлбанији.
У многим текÑтовима о Ðнтици, Ñпомиње Ñе племе Ðлбанаца. Овде Ñу Ðлбанци Ñтановници Италије, те Ñе не би могли Ñматрати прецима Шиптара у данашњој Ðлбанији, јер Ñу Шиптари Ñтигли на Балкан тек 1043.године. Тад им је ÑрпÑки краљ ВојиÑлав уÑтупио земљу за наÑељавање – око планине Рабане. Шиптари Ñу, пре 8. Ñтолећа Ðове ере, живели у ÑрпÑкој (ÑловенÑкој) држави Ðлбанији на Кавказу, коју Ñу покорили Ðрапиу оÑмом Ñтолећу Ðове ере и велики број Шиптара иÑламизирали и раÑелили по БлиÑком ИÑтоку, Сицилији и Јужној Италији. Кад Ñу Византинци прогнали Ðрапе Ñа Сицилије и Јужне Италије, вратили Ñу Шиптаре управоÑлавну веру. Овде је важно то што Ñе на Кавказу држава, у којој Ñу, поред Словена, живели Шиптари. звала Ðлбанијом. Очигледно, да Ñу нека предања из Ðнтике везана за албанÑко (а ÑрпÑко) племе у Италији подÑтакла кавкаÑке државнике – да Ñвоју државу назову именом тог ÑрпÑког (ÑловенÑког) племена. Данашње везање Шиптара на Балкану за те древне Србе – Ðлбанце и проглашавање шиптарÑке државе на Балкану -Ðлбанијом, везано је за колонијални инжињеринг Ватикана и ÐуÑтрије у 19. Ñтолећу, кад је одлучено да Ñе на ÑрпÑкој земљи Ñтвори шиптарÑка држава и да Ñе велики број Срба иÑламизира и приÑили на укључење у шиптарÑку (кобајаги-албанÑку) нацију. Њихово везање за овај древни албанÑки народ (чије име им је наметнуто из Беча и Ватикана) и проглашење њихове државе Ðлбанијом, учињено је ради оÑтављања утиÑка, да Ñу Шиптари ÑтароÑедеоци на Балкану и у Италији, а не придошлице, пореклом Ñ ÐšÐ°Ð²ÐºÐ°Ð·Ð°, у 11.Ñтолећу Ðове ере.
Â
Ова чињеница о Шиптарима као народу (не Ðлбанцима), требало би да оÑвеÑти данашња покољења Шиптара и да они врате Ñвоје изворно народно име.
Треба веровати да ће Ñе оÑвеÑтити државници и научници у ÑрпÑким земљама, те ће ову иÑтину о Шиптарима уноÑити у научне књиге и уџбенике школа и универзитета!
Â
У ту Ñврху, упознајем их Ñ Ð½Ð°Ñ†Ð¸Ð¾Ð½Ð°Ð»Ð½Ð¸Ð¼ опредељењем Шиптара у Скупштини ЈугоÑлавије 1953. године, што Ñе налази у књизи: „Савезна народна Ñкупштина“, издање „Седме Ñиле“ у Београду, 1953, а уређивачи Ñу: Слободан Ðешовић и Живан Митровић, где пише да Ñви поÑланици Шиптари уноÑе у Ñвоје биографÑке картоне да Ñу Ñамо ШИПТÐРИ, не Ðлбанци:
Â
1) Ðљуш Ð. Гаши, поÑланик у Савезном већу. Рођен 1. јануара 1920. године у Ђаковици, ÐутомнаПокрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑкогкартона – Шиптар (Ñтр. књиге 110).
2) Ðевдет Ð¥. Хамза, поÑланик у Савезном већу. Рођен 10. јануара 1920. у Ђаковици, Ðутомна Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографкÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 114),
3) ХаÑан Д. Синан, поÑланик у Савезном већу. Рођен 14. маја 1922, у Пожерањ, Ðутонома Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑкогкартона – Шиптар (Ñтр. књиге 115),
4) Фадил Ф. Хоџа, поÑланик у Савезном већу. Рођен 15. марта 1916. године у Ђаковици, Ðутономна Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 117),
5) МуÑтафа Ð . Хоџа, поÑланик у Савезном већу. Рођен 15. јануара 1915. године у Ðишевцима, Ñрез Ñрез ЛапÑки, Ðутонома Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑко картона – Шиптар (Ñтр. књиге 117),
6) Јашар Ð. Ибраими, поÑланик у Савезном већу. Рођен 19. јула 1919. у Дебру, Ðародна Република Македонија. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књеиге 119),
7) Ðавид Ш. Ðимани, поÑланик у Савезном већу. Рођен . 1. јануара 1919. у Ђаковици, Ðутономна Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑкогкартона – Шиптар (Ñтр. књиге 180,
8) Мухидин И. Бегић, поÑланик у Савезном већу. Рођен 8 новембра 1918 године у Ñелу Корају, Ñрез Лопаре, БоÑна и Херцеговина. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Србин (Ñтр. књиге 73),
9) Ћазим Ð. Пољој , поÑланик у Већу произвођача. Рођен 10. јуна 1922. године у Ñелу Црвеној Воденици – Обилићу, Ñрез Грачаница у Ðутномној Покрајини КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 312),
10) Имер М. Сехоли, поÑланик у Већу произвођача. Рођен 15. авгуÑта 1919. године у Хртици, Ðутономна Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 335),
11) Ðевад Т. Сојева, поÑланик у Већу произвођача. Рођен 1906. године у Сојеву, Ñрез Ðеродим, Ðутономна Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 331),
12) РаÑим Ð. Шаља, поÑланик у Већу произвођача. Ð . Рођен 1922. у Ñелу Зочиште, Ñрез Подримље, Ðутонома Покрајина КоÑово и Метохија у Србији. УпиÑао је у рубрици „националноÑт“ Ñвог биографÑког картона – Шиптар (Ñтр. књиге 336).
…
Слободан Јарчевић: „Бивши Срби Шиптари“( одломак)
Издавач „МироÑлав“, Ðови Београд,
Булевар Маршала Толбухина 15,
тел. 011/297-0875;
email: mirmi011@gmail. com
Category: Strani i domaći istoriÄari i pisci
Comments off
Jun
08
.
СаÑвим Ñлучајно, при реновирању куће 1963. године, иÑпод темеља, један Ñтановник покрајине Ðевшехир у облаÑти Кападокије, открио је неколико проÑторија које Ñу водиле до мреже тунела.
ЕкÑперти Ñу Ñе окупили, наложили даље иÑтраживање и утврдили да је реч о читавом ПОДЗЕМÐОМ ГРÐДУ у којем је некад живело чак 20.000 Ñтановника!
Подземни град који Ñу изградили ФРИГИЈЦИ, наши преци који Ñу Ñа Балкана дошли у Ðнатолију, Ñад ноÑи турÑко име ДЕРИÐКУЈУ, и Ñадржи гробнице, оружарнице, проÑторије за Ñтановање, тргове и бројне тунеле. Према неким претпоÑтавкама и тврдњама, ова подземна метропола требало је да поÑлужи као Ñклониште у Ñлучају природних катаÑтрофа или рата.
И даље трају иÑтраживања подземног наÑеља који Ñе налази око 18 Ñпратова иÑпод површине земље и чији Ñу вентилациони отвори удаљени километрима да би Ñе Ñпречило одавање положаја града непријатељима.
Деринкују је вековима Ñвојим именом наглашавао ТÐЈÐУ коју крије ( деринкују – тур. ДУБОКИ ИЗВОР). Ðалази Ñе у провинцији Ðевшехир, која, заједно Ñа облаÑти КајÑери крије преко 200 наÑеља Ñа најмање два подземна нивоа. Међу њима, око 40 градова има три или више оваквих етажа који Ñежу и неколико деÑетина метара у земљу. До Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ Ñамо деÑетина ових градова доÑтупна туриÑтима у потпуноÑти или делимично. Ðајбољи предÑтавници Ñу подземни градови Деринкују и Кајмакли.
По до Ñада доÑтупним подацима први градитељи у вулканÑкој Ñтени у Кападокији били Ñу ФРИГИЈЦИ, у VIII и VII веку п.н.е, тј. пред крај Ñвоје државе, која је претходних пет векова важила за најÑнажнију у Малој Ðзији. ÐајÑтарији Ð·Ð°Ð¿Ð¸Ñ Ð¾ подземним градовима у овој облаÑти потиче из IV века п.н.е. и оÑтавио га је КÑенофонт (око 430-354. п.н.е).
У ,,Ðнабази”, Ñвом делу које опиÑује пут Кирове војÑке од малоазијÑког приморја ка унутрашњоÑти Ðзије, КÑенофонт пише о људима у Ðнатолији који Ñу укопали Ñвоје домове довољно проÑтране да приме породицу, домаће животиње и залихе хране.
Вековима каÑније, у ове градове Ñу Ñе уÑељавали хришћани у III и IV веку, пре него што је 313. МиланÑким едиктом проглашена неутралноÑÑ‚ РимÑког царÑтва по питању религија и зауÑтављен прогон хришћана. У доба Византије знатно Ñу проширени њихови капацитети уÑлед потребе да Ñе Ñтановништво заштити од упада арапÑких племена која надиру од VII века н.е.
Подземни град Деринкују налази Ñе на 29 км од Ðевшехира, на путу ка меÑту Ðиџде. За поÑетиоце је отворен тек од 1969. године. ПоÑебна знаменитоÑÑ‚ овог града је заÑвођена проÑтрана одаја на другом нивоу која је Ñлужила као БогоÑловÑка школа, а Ñа Ñтране Ñе налазе мање проÑторије за учење. Између трећег и четвртог Ñпрата Ñу Ñтрме Ñтепенице које воде даље до Цркве Ñа крÑтаÑтом оÑновом на најнижем нивоу.
Снадбевање града водом обезбеђивала је подземна река ( ДУБОК ИЗВОР, по коме је град и добио име). Извлачење ваздуха из подземних нивоа Ñпровођено је кроз укупно 52 вертикална канала чија функционалноÑÑ‚ и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ´Ñтавља предмет иÑтраживања многих инжењера.
Ðа површини ови отвори имали Ñу облик бунара, а познато је да Ñу Ðрапи кроз ове отворе покушавали да затрују воду и иÑтерају Ñтановништво на површину. Многи канали виÑоки Ñу и по 30 м, а највећи вентилациони канал виÑок је 55 м, Ñилази до Ñаме подземне реке и вероватно је био коришћен и као бунар за воду (из подземне реке) која Ñе у мирнодопÑким временима кроз њега извлачила на површину.
Дуг боравак, до преÑтанка опаÑноÑти, омогућавале Ñу и бројне проÑторије за Ñмештај породица, Ñкладиштење хране и Ñтаје за домаће животиње. Поред најоÑновнијих функција град је Ñтановницима пружао и друге погодноÑти: школе, цркве, винарије и проÑторије за цеђење уља…
Ðедавно иÑтраживање турÑког иÑторичара Омера Демира, аутора дела ,,Кападокија: Колевка цивилизације”, развило је идеју да је овај огромни подземни градÑки ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ð¿Ñ€Ð¾Ñ˜ÐµÐºÑ‚Ð¾Ð²Ð°Ð½ и изграђен на крају палеолитÑке ере, непоÑредно пре потопа који Ñе Ñпомиње у Библији, пре 12,5000 година и да Ñу ФРИГИЈЦИ тек открили и проширили ову већ мегалитÑку подземну Ñтруктуру. Због проблематичне ÑпоÑобноÑти археолога за датирање чврÑтих вулканÑких Ñтена, не може Ñе одредити дефинитивно доба за његову изградњу.
Његова локација у близини планине ÐÐ ÐÐ ÐТ, тамо где Ñе Ðојев Ковчег одмарао након поплаве, близина мегалитÑке грађевине ГОБЕКЛИ ТЕПЕ, и чињеница да Ñе Ñваки Ñпрат могао запечатити од оног изнад њега Ñа пола тоне и водо-непропуÑна врата од чврÑте Ñтене указују на то да је дизајниран и Ñаградили Ñу га архитекти да би у великом обиму издржао поплаве.
Можда је овај градÑки ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ð¾Ñмишљен и изграђен у време Ðојеве барке и ‘потонућа ÐТЛÐÐТИДЕ‘ како би човечанÑтво преживело надолазећи потоп који је очигледно била добро позната чињеница. Ðоје не би био у Ñтању да дизајнира и изгради Ковчег (подморницу) димензија о којима пише у Библији без напредног знања и виÑоке техничке помоћи. Стога није немогућа претпоÑтавка да би Ñе могао градити градÑки ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ñƒ размерама америчких подземних војних база , извеÑно је да је то било дело виÑоко развијене цивилизације…

…
Коришћен текÑÑ‚ Ñа линка:
https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/970/820/podzemni-gradovi-kapadokije-malo-poznat-gradjevinski-fenomen-video
Category: Zaboravljena istorija Zemlje
Comments off
Jun
02
ÐЕБЕСКИ УПРЕТÐИК

У Београду је објављена мало позната књига Павла Соларића: „Римљани ÑловенÑких обележјаâ€, која је штампана у Будиму (МађарÑка), у Штампарији КраљевÑко-маџарÑког Ñвеучилишта, пре две Ñтотине година – 1818. Ðово издање је дело издавача „Донат Граф†из Београда. Књигу је приредио проф. Илија Петровић из Ðовог Сада, а Ñа ÑтароÑрпÑког језика ју је превела на Ñавремени језик проф. Јелена КапуÑтина.
Књига је малог обима, али убедљиво упућује на чињенице којих нема у Ñтручним делима друштвених наука, па ни у школÑким и универзитетÑким уџбеницима – где би требало да Ñе налазе. Рте чињенице би требало да Ñу у темељима повјеÑти (иÑторије) и језикоÑловља (лингвиÑтике) и ÑрпÑког и оÑталих ÑловенÑких народа, јер би оне оÑпориле кривотворену (фалÑификовану) повјеÑÑ‚ (иÑторију) Ñвих ÑловенÑких народа, чијим прецима званична повјеÑÑ‚ (иÑторија) припиÑује дивљаштво, непиÑменоÑÑ‚ и варварÑтво у антици и раном Ñредњем веку.
Соларићева књига оÑпорава и званичну тврдњу у друштвеним наукама да Ñу Ñе Срби доÑелили на Хелм (Балкан) тек у Ñедмом Ñтолећу нове ере и да Ñу наводне ÑтароÑедеоце прогнали Ñа Хелма или их приморали да живе на виÑоким и непроходним планинама данашње Ðлбаније.
Ðе може опÑтати ни тврдња званичних друштвених наука, да Ñу Словене покрÑтили Ћирило и Методије тек у 9. Ñтолећу нове ере, јер Ñе хришћанÑка вера прихватала на Хелму (Балкану) и у Панонији у првом Столећу нове ере, где Ñу преци Словена били ÑтароÑеделачко Ñтановништво.
Павле Соларић је, након уÑпешног изучавања наÑтанка латинÑког језика на бази ÑрпÑког, Ñаветовао ÑрпÑке Ñтручњаке друштвених наука да прихватају те иÑтине. И он наводи, као и наш Ñавременик др Ðндраш Давид, да је на ÑрпÑком језику пиÑано и „Свето пиÑмоâ€!
Књига „Римљани ÑловенÑких обележја†пружа Ñупротне податке, јер ÑтароÑеделаштво Ñвих ÑловенÑких народа Ñмешта на Хелму (Балкан), у Италији и оÑталим пределима Средоземног и ЕгејÑког мора. Ова чињеница оÑпорава тврдњу званичне повјеÑти (иÑторије) – да Ñу преци Словена били непиÑмени до 9. Ñтолећа нове ере, јер је ВинчанÑко пиÑмо Ñ Ð”ÑƒÐ½Ð°Ð²Ð°, у Србији, Ñтаро 7.000 година било изум ÑтароÑеделаца Хелма – значи, предака Ñвих ÑловенÑких народа. С обзиром на ÑловенÑко ÑтароÑеделаштво на Хелму, не може опÑтати ни тврдња званичних друштвених наука, да Ñу Словене покрÑтили Ћирило и Методије тек у 9. Ñтолећу нове ере, јер Ñе хришћанÑка вера прихватала на Хелму (Балкану) и у Панонији у првом Ñтолећу нове ере, где Ñу преци Словена били ÑтароÑеделачко Ñтановништво.
Ðа Ñтрани 13. у Соларићевој књизи реч је о времену РимÑке империје и ту Ñе иÑтиче да Срби (Словени) ниÑу тада били варварÑки народ и ниÑу живели Ñамо око река Дњепар, ДњеÑтар и ВиÑла (како тврди званична повјеÑÑ‚), него да Ñу живели на Хелму (Балкану) и у другим крајевима Ñредње и западне Европе. Поред ове иÑтине, Соларић потврђује да Ñу Срби (Словени) пружили многим народима темеље за национално узраÑтање и пиÑменоÑÑ‚. Он национално узраÑтање обележава појмом „бићеâ€, а пиÑменоÑÑ‚ и језик појмом „речâ€. ДоÑловно пише о језичкој науци тога времена, коју означава као – руковет, те тиме потврђује ÑрпÑку (ÑловенÑку) пиÑменоÑÑ‚ и пре Ñтварања РимÑке империје. Уверава да Ñу Срби (Словени) даровали другим народима културу и пиÑменоÑÑ‚ (што наводи као: БИЋЕ и РЕЧ):
„С друге Ñтране, она мени пружа Ñрећну прилику, да језичким иÑтраживачима, Ñвојим Ñународницима, укажем на нову Ñтазу, која води ка јединÑтвеном роду Ñлаве ÑловенÑке, одноÑно ка иÑтраживању које би показало коликим је народима род ÑловенÑки дао БИЋЕ И РЕЧâ€.
Због ове цивилизацијÑке ÑрпÑке (ÑловенÑке) добробити за друге народе, Соларић наводи да је та добробит раÑејана не Ñамо ÑуÑедним народима на Балкану и у Италији, него и народима од Индије до ÐтлантÑког океана! Спомињање ÑловенÑких предака у Индији није више никаквo чудо, јер то тврде Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¼Ð½Ð¾Ð³Ð¸ ÑамоÑтални иÑтраживачи у многим земљама. Међу њима Ñу проф. Ñ Ð¥Ð°Ñ€Ð²Ð°Ñ€Ð´Ñког универзитета у Ðмерици Ðнатолиј КљоÑов, Јован Деретић и други. Управо је то ÑловенÑко ширење културе у другом миленијуму пре Ðове ере, од Индије до Ðтлантика, Соларић овако потврдио: „Уједно, што је мени једнако важно, да и међу Ñвојим народом о томе радоÑно објавим угледним и иÑтакнутим људима тога племена (ÑрпÑког, или ÑловенÑког, СЈ), које од иÑточне Индије до на крај Запада ужива пријатан углед и тиху Ñлавуâ€.
Књига „Римљани ÑловенÑких обележја†пиÑана је на ÑрпÑком језику и ÑрпÑком ћирилицом – пре него што је реформу у језику обавио Вук Стефановић Караџић.
Срж Соларићеве књиге је вредан закључак да Ñе Ñва племенÑка или завичајна имена на Хелму (Балкану) одноÑе на претке Срба (Словена). То Ñе одноÑи на време пре грчке и римÑке државе. Он изучавање језика назива „СрбÑка јероглифика†и у њој закључује, да Ñу Ñрпке речи Ñа Хелма (Балкана) преузете у Ñтари грчки и Ñтари латинÑки језик: „… ПретпоÑтавка ова ће Ñе обиÑтинити, барем у већем делу, и за овај језик: панонÑки, ÑарматÑки, или ÑкитÑки, пошто Ñе за Скитију Ñматрало да Ñе проÑтире до Ñамог ЈадранÑког мора, доказаће Ñе да је то био језик Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð½Ð°Ñ‚ као ÑловенÑки, ако Словени узмогну, као што је прилика да хоће, да довољно Ñвојих речи препознају у језику Јелина, којима је право име, по ÐриÑтотелу, било – Сели. И у доÑта оних речи које Ñу из грчког језика прешле у римÑки, очигледан је ÑловенÑки корен… И заиÑта за Влах, ВлаÑи, Латини види Ñе да Ñу изведени од: влаÑÑ‚, влаÑтниј, владика, нешто као владини од владати, од којег је и римÑко: valere, validus, valde. â€
Соларић обавештава да ово Ñтварање латинÑког језика на бази ÑрпÑких (ÑловенÑких) речи није Ñамо његов Ñтав, него да тако миÑле и западноевропÑки језикоÑловци, међу којима Ñпомиње и једног Француза: „Г. Хагер, који је лане (1817) на француÑком, у Милану, издао, не потпиÑавши Ñе, кратки рад: Запажања о упадљивој ÑличноÑти која Ñе открива између језика РуÑа и језика Римљана, први је Ñтранац, колико ја знам, који је поÑебно објавио рад о овој Ñтрани ÑловенÑког језикаâ€.

БекÑтво Енеје (Федерико Бароки)
Category: Strani i domaći istoriÄari i pisci
Comments off
May
06
 Â
  ЕВРОП КÐÐ ÐÐОВИЋ:Â
  „КО И ШТРСУ СРБИ“ (одломак) Â
 Срби Ñу Ñтално мучени и наÑилно раÑтурани – на многе измишљене народе и нације, а увек кажњавани као једна раÑа – без обзира које Ñу вере, или које Ñу измишљене нације. Ðација Ñе лако раÑтаче у Ñитније и поÑвеђаније нације и народе – међуÑобне непријатеље, како би Срби убијали Србе. Зато ÑрбÑку раÑу наши непријатељи називају – нација. Срби, иÑпарчани у измишљене нације, народе и верÑке империје у 20. веку, највише Ñу изгинули од ÑрбÑке руке. Како Ñу Срби, који Ñу примили иÑламÑку веру, добили име Бошњаци? ‘Бош’ – у турÑком жаргону, значи – лаж, а ‘бошњак’ значи – ‘лажов’. … То значи – ‘лажно причати’…
            Један Србин који је примио иÑламÑку веру, учинио је неколико важних дела за иÑламÑку верÑку империју! За та дела, турÑки цар му је обећао да ће га добро наградити. УмеÑто награде, он је од цара тражио Ñамо – да цару нешто докаже. Тражио је да му доведу Имама пред којим Ñе цар моли Ðлаху. Цар му је иÑпунио жељу. Кад Ñе царев Имам нашао иÑпред њих двојице, Србин му је Ñабљом одÑекао главу. Кад је Имамова глава пала на земљу, иза чалме му је иÑпао КРСТ. Србин је довикнуо цару: ‘Видиш, чеÑтити Царе, пред ким Ñи Ñе клањао?!!!’ Цар је Србину уверљиво рекао: ‘Сви ви Срби који Ñе заклињете да Ñте верни иÑламу, за мене и за Ñве праве Турке Ñте, од данаÑ, БОШЊÐЦИ, значи – ЛÐЖОВИ. Јер вешто лажете и Ð½Ð°Ñ Ð¢ÑƒÑ€ÐºÐµ и Ñвоју браћу – Србе. Кад је један имам, пред којим Ñам Ñе клањао и у кога Ñам веровао – да је веран иÑламу, имао крÑÑ‚ за чалмом, ко онда од Срба који Ñе заклињу да Ñу верни иÑламу и цару – није БОШЊÐК, одноÑно ЛÐЖОВ?!
            Ово је доказ, да Ñу Срби, тајно и дуго, оÑтајали верни ÑрбÑтву и правоÑлављу, а Ñтрах и Ñтални притиÑци на ÑрбÑку раÑу чине Ñвоје. Од тада Ñу Турци, Ñве Србе који Ñу примали иÑлам, звали ЛÐЖОВИМÐ, одноÑно БОШЊÐЦИМÐ. РСрби Ñу муÑлиманÑке вере, од тада, убијали и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑƒÐ±Ð¸Ñ˜Ð°Ñ˜Ñƒ рошену браћу правоÑалвне вере и дају Ñвојој деци турÑка и арапÑка имена – да би доказали како Ñу верни иÑламу…
            ИÑту пракÑу и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ñ€Ð¸Ð¼ÐµÑšÑƒÑ˜Ñƒ Срби католичке вере – да би доказали ВатиканÑкој верÑкој империји – како Ñу Ñе из ÑрбÑке раÑе претворили у хрватÑку раÑу и како Ñу прави католици… Ðе вежући Ñе за брата и Ñвоја раÑна обележја, Срби Ñе и Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¼ÐµÑ’ÑƒÑобно не Ñлажу, не Ñарађују, не развијају, убијају Ñе и иÑпуњавају непријатељÑке жеље! Сведок је и поÑледњи рат у ÑрбÑкој држави БоÑни и Херцеговини. УмеÑто да Ñе вежу за Ñвоја раÑна обележја Ñвоје раÑе – Срб, па да Ñе воле, Ñлажу, помажу, Ñарађују и развијају, ишамарани Срби, мржњом и уценама међународне заједнице у БоÑни, као три брата Ñу Ñе везала за три верÑке империје и поубијали за интереÑе верÑких империја и Ñвојих непријатеља.
            Ово је ко зна који доказ, да Ñу Срби, под разним терорима, притиÑцима и уценама, приÑтајали да приме иÑламÑку и католичку веру, а и лажну иÑторију и да, чак шта више, да буду Имами и Фратри и да убијају Ñвоју браћу Србе правоÑлавне вере… – иако Ñу и Ñами у Ñрцима Ñвојим ноÑили дуго СрбÑтво и ПравоÑлавље.
Â
ВИД МÐЛИВУК
Из ÐевеÑиња
Â
ЗÐРРОЂÐЦИ ДРСЕ УБИЈÐЈУ?
Â
            ГуÑле Ñвете Ñад ми загудите,
            Да прозборим Ñкривену иÑтину,
            РиÑтину о људима блиÑким,
            Који јеÑу вере муÑлиманÑке –
            ÐаÑељени око ÐевеÑиња.
            Око њег’ Ñу још и католици,
            ÐевеÑиње завичај и њихов.
Католика још је и подаље,
ПроÑтиру Ñе и до Дубровника,
Па до Задра и отока морÑких,
Тих отока мора ЈадранÑкога.
Кад Ñам био ученик у школи,
МуÑлимане звали Ñу Бошњацим’,
Католике Ñамо Хрватима,
РСрбима правоÑлавне Ñамо.
Причало Ñе да Ñмо три народа,
Три народа који Ñродни ниÑу.
То је мене тада подÑтакнуло,
Да размишљам како три народа,
Да имају један иÑти језик,
Ртај језик јеÑте ÑрпÑки чиÑто,
Док француÑким не говоре Шпанци,
Ðи Енглези, а јоште ни Данци.
ПрофеÑора језика француÑког,
То Ñам пит’о на његовом чаÑу.
Збунио Ñе мој профеÑор Јован,
Додајући да Ñе то не равна,
Рне равна Ñ Ñ˜ÐµÐ·Ð¸Ñ†Ð¸Ð¼Ð° другим
И да повјеÑÑ‚ на Балкану јеÑте,
ЈеÑте друкча него у Европи.
ПрофеÑор ми није разјаÑнио,
Што Хрвати немају Ñвој језик,
Рон није ни то објаÑнио,
Што Бошњаци јеÑу без језика,
Рбез Ñвога језика бошњачког.
Зато Ñам Ñе обрадио ђеду,
Који важи за мудраца Ñтарог.
            Моме ђеду име јеÑте КрÑтан,
            О језику зборио иÑтину:
            „О унуче, мој дражеÑни Виде,
            МуÑлимани и ти католици,
            Те и Срби вере правоÑлавне,
Сви Ñмо народ од мајчице иÑте,
Сви Ñмо били вере правоÑлавне,
МуÑлимани до града Бихаћа,
Католици Ñве до дивне ИÑтре,
Ðл’ временом душмани Ñу ÑрпÑки,
Који наше земље заузеше,
Рто били Ñа иÑтока Турци,
Са запада Ðемци ауÑтријÑки,
И Романи града Венеције,
Они Ñу нам Србе правоÑлавне,
ПриÑилили вери муÑлиманÑкој,
Ри римÑкој вери католичкој.
Знадем добро рођак ми’ прадеде,
По имену био је КрÑтивој,
Турци њега Ñилом Ñу нагнали,
Да прихвати веру муÑлиманÑку
И да име МуÑтафа му буде.
Други рођак био му Добривој,
Бечлије Ñу њега приÑилиле,
Да он узме веру католичку,
Те да име Ðнтоније ноÑи.
            О унуче, мој дражеÑни Виде,
Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Â Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¼Ð½Ð¾Ð³Ð¾ потомака има,
            Рпотомак’ тих рођака наших –
            КрÑтивоја, а и Добривоја.
            И да знадеш у два ÑветÑка рата,
            Који беху века двадеÑетог,
            Ðемци јеÑу децу Добривоја,
            Звали Ñамо именом хрватÑким,
            Оне друге, децу КрÑтивоја,
Звали Ñу их Ñамо Бошњацима,
            Те убојно оружје им дали,
            Да што више побију рођака,
            Тих рођака правоÑлавних Срба.
            То Ñу они Ñтварно учинили,
            Те заједно Ñ Ð¾ÐºÑƒÐ¿Ð°Ñ‚Ð¾Ñ€Ð¾Ð¼ Ñу,
            УÑмртили Срба и превише,
            Од једнога милиона више,
            Ру Ñваком од два рата Ñтрашна.
            Ронда Ñу крајем тога века,
            Тог крвавог века двадеÑетог,
            Домовину разбили нам нашу,
            Домовину ЈугоÑлавију нам.
            Прогнали Ñу оÑамÑто хиљада
            Баш толико Срба Крајишника,
            Те Крајину окупирали Ñу,
            Ðико други нег’ потомци ÑрпÑки
            Ти потомци ÑрпÑког Добривоја,
            Које Ðемци прозваше Хрватим’
            И лажну им повјеÑÑ‚ напиÑаше,
            Да је била држава ХрватÑка,
Да је била у том Средњем веку.
Ðије тако, мој унуче драги,
ХрватÑка је била покрајина,
Покрајина у земљи Србији,
РСрбија тад Ñе проÑтирала,
ПроÑтирала од Црнога мора,
Па Ñве тамо до ИÑтре и ТрÑта.
О унуче, мој дражеÑни Виде,
Твоје јеÑте да Ñе Ñада трудиш,
Ð Ñа тобом и Ñви други Срби,
ПравоÑлавни, Ñ ÑšÐ¸Ð¼Ð° муÑлимани,
Ри трећи Срби католици,
            Да Ñхватите да Ñте народ један,
            Те да нико више не убија,
            Ðе убија баш рођаке Ñвоје,
            Ррођаке иÑповеÑти друге.
            О унуче, мој дражеÑни Виде,
            Дај попимо по ракију једну,
            Рза Ñавез Ñве три групе Срба –
            Ðека Ñхвате да Ñу Ñамо Срби,
            Без обзира које вере јеÑу,
            Живио ми унучићу Виде
            И живио Ñкупа народ СрпÑки!“
Â
Београд, 4. маја 7528 (2020)
Â
Category: Strani i domaći istoriÄari i pisci
Comments off



